Chronological

Павлова одбрана

10 А ја, Павле, заклињем вас Христовом кроткошћу и благошћу – ја, који сам понизан када сам међу вама, лицем у лице, а одважан када сам далеко од вас. ² Молим вас да, када будем код вас, не морам да иступим одважно и одрешито – као што сада намеравам да иступим – против неких који сматрају да ми живимо како тело хоће. ³ Иако живимо у телу, ми се не боримо како тело хоће. ⁴ Јер, оружје нашег војевања није телесно, него божански силно у разарању утврђења. Ми разарамо мудровања ⁵ и сваку охолост која се диже против спознања Бога и заробљавамо сваку мисао, да буде послушна Христу. ⁶ И спремни смо да казнимо сваку непослушност када ваша послушност буде потпуна.

⁷ Површно гледате! Ако је неко уверен да је Христов, нека поново размисли о овоме: као што је он Христов, тако смо и ми. ⁸ Јер, када бих се и мало више похвалио нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не рушења, не бих се постидео. ⁹ Само, да се не учини да вас плашим посланицама. ¹⁰ Јер, »посланице су«, кажу, »тешке и снажне, а кад се лично појави, слаб је и говор му је никакав.« ¹¹ Такви треба да схвате ово: какви смо на речима у посланицама када смо одсутни, такви смо и на делу када смо присутни.

¹² Не усуђујемо се да се сврставамо или упоређујемо с некима који сами себе препоручују. Али, они су неразумни када сами себе собом мере и сами се са собом упоређују. ¹³ А ми се нећемо хвалити преко граница, него само унутар граница делокруга који нам је одредио Бог, делокруга који досеже и до вас. ¹⁴ Не протежемо се преко свога – као да још не досежемо до вас – јер ми јесмо стигли до вас с Христовим еванђељем. ¹⁵ А не прелазимо границу ни хвалећи се туђим трудом, него се надамо да ће се, када ваша вера порасте, и наш делокруг међу вама проширити, ¹⁶ па да ћемо еванђеље проповедати и даље од вашег краја, а не хвалити се оним што је већ урађено у туђем делокругу. ¹⁷ »Ко се хвали, нека се у Господу хвали.«^{(A) 18} Јер, није прекаљен онај ко самог себе препоручује, него онај кога препоручује Господ.

Павле и лажни апостоли

11 Када бисте само поднели мало мога безумља! Али, већ ме и подносите. ² Љубоморан сам на вас Божијом љубомором, јер сам вас обећао једном мужу, Христу, да вас пред њега изведем као чисту девицу. ³ Али, као што је змија својим лукавством преварила Еву, плашим се да се тако и ваше мисли не одврате од искрене и чисте преданости Христу. ⁴ Јер, ако неко дође и проповеда вам неког другог Исуса, кога вам ми нисмо проповедали, или ако примите духа другачијег од оног којег сте од нас примили, или другачије еванђеље од оног које сте прихватили, то добро подносите! ⁵ Сматрам, наиме, да нисам ни у чему мањи од тих »надапостола«. ⁶ Ако сам и невешт у говору, нисам у знању – то смо вам у сваком погледу показали.

⁷ Зар сам учинио грех што сам самог себе понизио – да бисте се ви узвисили – када сам вам бесплатно проповедао Божије еванђеље? ⁸ Друге цркве сам опљачкао узимајући од њих плату да бих служио вама. ⁹ А када сам био код вас и оскудевао, ником нисам био на терету, јер су моје потребе подмирила браћа која су дошла из Македоније. И у сваком погледу сам се чувао, и чуваћу се, да вам не будем на терету. ¹⁰ Тако ми Христове истине у мени, нико ме у ахајским крајевима неће спречити да се тиме хвалим! ¹¹ Зашто? Зар зато што вас не волим? Бог зна да вас волим!

¹² А то што чиним, чинићу и убудуће, да онемогућим оне који траже прилику да се изједначе с нама у оном чиме се хвале. ¹³ Јер, такви људи су лажни апостоли, притворни радници који се прерушавају у Христове апостоле. ¹⁴ А није ни чудо, јер се и сâм Сатана прерушава у анђела светлости. ¹⁵ Нема, дакле, ничег нарочитог у томе што се и његове слуге прерушавају у слуге праведности. Крај ће им бити у складу с њиховим делима.

Павле се хвали својим страдањима

¹⁶ Опет кажем: нека ме нико не сматра безумним. Али, ако ме ипак сматрате таквим, прихватите ме макар и као безумног, да се и ја мало похвалим. ¹⁷ У овом хвалисавом поуздању не говорим као што би говорио Господ, него као безумник. ¹⁸ Пошто се многи хвале као што то чини свет, хвалићу се и ја. ¹⁹ Јер, ви радо подносите безумнике, ви умни! ²⁰ Подносите, наиме, ако вас неко поробљава, ако вас неко прождире, ако вам неко отима, ако се неко уздиже, ако вас неко шамара. ²¹ На своју срамоту признајем: ми смо за то били слаби!

Али, чиме год се неко други усуђује да се похвали – као безумник говорим – усуђујем се и ја! ²² Јесу ли они Јевреји? И ја сам! Јесу ли Израелци? И ја сам! Јесу ли Авраамови потомци? И ја сам! ²³ Јесу ли Христови служитељи? Као суманут говорим: ја сам још више! Више сам се трудио, више био у тамницама, строже био батинан, чешће био у смртној опасности! ²⁴ Пет пута сам од Јудеја добио четрдесет удараца мање један. ²⁵ Три пута сам био ишибан, једном каменован, три пута доживео бродолом, једну ноћ и дан провео сам на отвореном мору. ²⁶ Често сам путовао, био у опасностима од река, у опасностима од разбојника, у опасностима од сународника, у опасностима од незнабожаца, у опасностима у граду, у опасностима у пустињи, у опасностима на мору, у опасностима од лажне браће. ²⁷ Трудио сам се и мучио, често у неспавању, у глади и жеђи, често без хране, у студени и голотињи. ²⁸ А поврх свега тога, свакодневно ме притиска брига за све цркве. ²⁹ Ко је слаб, а да и ја нисам слаб? Ко се саблажњава, а да ја не изгарам?

³⁰ Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. ³¹ Бог и Отац нашег Господа Исуса Христа, благословен довека, зна да не лажем. ³² У Дамаску је намесник цара Арете држао град под стражом, јер је хтео да ме ухвати, ³³ али ме кроз прозор, у корпи, спустише преко зида, па му умакох из руку.

Виђења и откривења

12 Морам још да се хвалим, иако то ничему не користи.

Долазим на виђења и откривења од Господа: ² Знам човека у Христу који је пре четрнаест година – да ли у телу, не знам, да ли ван тела, не знам, Бог зна – био понет до трећег неба. ³ И знам за тог човека да је – да ли у телу или ван тела, не знам, Бог зна – ⁴ био понет у Рај и чуо неизрециве речи, које човек не сме да изговори. ⁵ Таквим човеком ћу да се хвалим, а самим собом нећу да се хвалим, осим својим слабостима. ⁶ А и када бих хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Али, уздржавам се, да ме неко не би сматрао за више од оног што од мене види или чује.

⁷ А да због тих неизмерних откривења не бих постао охол, дат ми је трн у телу, Сатанин анђео, да ме мучи, да не постанем охол. ⁸ Три пута сам преклињао Господа да ме тога ослободи, ⁹ а он ми рече: »Доста ти је моја милост, јер сила се усавршава слабошћу.« Зато ћу радије да се хвалим својим слабостима, да се у мени настани Христова сила. ¹⁰ Стога, ради Христа, уживам у слабостима, у увредама, у тешкоћама, у прогонима и притешњеностима. Јер, кад сам слаб, онда сам јак.

Павлова брига за Коринћане

¹¹ Постадох неразуман, али ви сте ме натерали. Требало је, наиме, да ме ви препоручујете, јер ни у чему нисам мањи од »надапостола«, иако нисам ништа. ¹² Апостолска обележја – знамења, чуда и дела силе – учињена су међу вама с великом истрајношћу. ¹³ Уосталом, по чему сте то ви мањи од других цркава осим по томе што вам ја нисам био на терету? Опростите ми ту неправду!

¹⁴ Ево, спреман сам да трећи пут дођем к вама и нећу вам бити на терету, јер не тражим ваше, него вас. Нису, наиме, деца дужна да стичу за родитеље, него родитељи за децу. ¹⁵ А ја ћу веома радо све да потрошим и самога себе да истрошим за ваше душе. Ако ја вас волим више, зар ћете ви мене волети мање? ¹⁶ Али, нека – нисам вам био на терету, него сам вас, лукав какав сам, ухватио на превару. ¹⁷ Да ли сам вас у нечему закинуо преко неког од оних које сам вам послао? ¹⁸ Замолио сам Тита и с њим сам послао оног брата. Да вас можда Тит није у нечему закинуо? Зар нисмо ходали у истом духу и истим стопама?

¹⁹ Ви одавно сматрате да се ми пред вама бранимо. Пред Богом у Христу вам говоримо: све је то, драги моји, за ваше изграђивање. ²⁰ Јер, бојим се да вас, када дођем к вама, нећу наћи онакве какве бих хтео да вас нађем и да ћете ви мене наћи каквог не бисте хтели – да не буде каквих свађа, зависти, излива љутње, сплеткарења, клеветања, оговарања, надмености, нереда, ²¹ да ме, када дођем, мој Бог опет не понизи пред вама, па да јадикујем над многима који су раније згрешили, а нису се покајали за нечистоту, блуд и разузданост које су починили.

Завршне опомене и поздрави

13 Ово је трећи пут како долазим к вама. »Нека се свака ствар утврди на основу сведочења два или три сведока.«^{(B) 2} Већ сам вас упозорио када сам код вас био други пут. Сада, одсутан, унапред упозоравам оне који су раније грешили, и све друге: када опет дођем, нећу вас штедети. ³ Јер, ви тражите доказ да кроз мене говори Христос. Он према вама није слаб, него је силан међу вама. ⁴ Додуше, био је распет у слабости, али живи по Божијој сили. Тако смо и ми слаби у њему, али ћемо по Божијој сили с њим живети за вас.

⁵ Испитајте сами себе – да ли сте у вери. Сами себе проверите. Или зар не знате да је Христос Исус у вама? Ако не знате, нисте проверени. ⁶ А надам се да ћете увидети да ми нисмо непроверени.

⁷ Молимо се Богу да не учините никакво зло – не да бисмо се ми показали као проверени, него да ви чините добро, па макар изгледало као да смо ми непроверени. ⁸ Јер, против истине не можемо ништа, него само за истину. ⁹ Радујемо се када смо ми слаби, а ви јаки и молимо се да се ви усавршите. ¹⁰ Зато вам ово и пишем, одсутан, да не бих, када будем код вас, морао да поступим строго, у складу с влашћу коју ми је дао Господ – да градим, а не да рушим.

¹¹ На крају, браћо, радујте се, усавршавајте се, храбрите се, будите сложни, живите у миру, и Бог љубави и мира биће с вама.

¹² Поздравите један другога светим пољупцем. ¹³ Поздрављају вас сви свети.

¹⁴ Милост Господа Исуса Христа, Божија љубав и заједништво Светога Духа са свима вама.