Chronological

Син Божији моћнији од анђела

1 Бог је у прошлости много пута и на разне начине говорио нашим праоцима преко пророкâ, ² а у ове последње дане проговорио је нама преко Сина, кога је одредио да буде наследник свега, чијим посредством је створио и свет. ³ Он је одсјај Божије славе и прави одраз његовог бића, који све носи својом силном речју. Пошто је извршио очишћење од греха, сео је здесна Величанству на небесима,^{[a] 4} поставши толико моћнији од анђелâ колико је наследио узвишеније име од њиховог.

⁵ Јер, којем од анђела је Бог икада рекао:

Или пак:

⁶ И опет, када Прворођенога уводи у свет, каже:

⁷ За анђеле каже:

⁸ а за Сина:

¹⁰ и:

¹³ Којем од анђела је икада рекао:

¹⁴ Зар сви они нису служитељски духови, послани да служе онима који ће наследити спасење?

Важност спасења

2 Зато још више треба да пазимо на оно што смо чули, да не промашимо циљ. ² Јер, ако је Реч изречена преко анђелâ била обавезујућа и ако су сваки преступ и непослушност добијали праведну казну, ³ како онда ми да је избегнемо ако пренебрегнемо толико спасење? Спасење које је прво објавио Господ, затим нам га потврдили они који су га чули, ⁴ а Бог га посведочио знамењима, чудима, разним делима силе и даровима Светога Духа, које је разделио по својој вољи.

Исус је сличан браћи

⁵ Бог није анђелима потчинио будући свет о коме говоримо. ⁶ Неко је негде посведочио, рекавши:

А када му је све потчинио, није остало ништа непотчињено. Сада још не видимо да му је све потчињено, ⁹ али видимо Исуса – који је био учињен тек мало мањим од анђелâ – овенчаног славом и чашћу зато што је претрпео смрт да би, Божијом милошћу, окусио смрт за све људе.

¹⁰ Да би многе синове довео у славу, доликовало је Ономе за кога и кроз кога све постоји да Зачетника њиховог спасења учини савршеним кроз страдање. ¹¹ Јер, и Онај који освештава и они који се свештају, сви су од једнога. Зато се он не стиди да их зове браћом ¹² када каже:

¹³ И још:

И још:

¹⁴ Пошто су деца од крви и меса,^[d] и он је узео удела у крви и месу, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола, ¹⁵ и да ослободи оне који су, бојећи се смрти, целог живота били у ропству. ¹⁶ Јер, он не помаже анђелима, него помаже Авраамовим потомцима. ¹⁷ Зато је било потребно да у свему буде сличан браћи, да би пред Богом могао да постане милосрдан и веран Првосвештеник, који врши помирење за грехе народа. ¹⁸ Јер, пошто је и сам трпео док је био искушаван, може да помогне искушаванима.

Исус је већи од Мојсија

3 Зато, света браћо, ви који имате удела у небеском позиву, усмерите своје мисли на Апостола и Првосвештеника наше вере^[e] – Исуса. ² Он је веран Ономе који га је поставио, баш као што је био и Мојсије у свој Божијој кући, ³ а достојан је веће славе него Мојсије, баш као што градитељ куће има већу част од куће. ⁴ Јер, сваку кућу неко гради, а Бог је саградио све. ⁵ Мојсије је, додуше, био веран као слуга у свој Божијој кући, сведочећи о ономе што ће бити речено, ⁶ али Христос је веран као Син над својом кућом. А његова кућа смо ми ако се држимо поуздања и наде којима се хвалимо.

Упозорење против неверовања

⁷ Стога, као што каже Свети Дух:

¹² Пазите, браћо, да срце неког од вас не буде зло и неверно, па да отпадне од Бога живога. ¹³ Него, свакодневно бодрите један другога док год одзвања оно »данас«, да неко од вас не отврдне заведен грехом. ¹⁴ Јер, сви ми имамо удела у Христу ако се до краја чврсто држимо поуздања које смо имали у почетку.

¹⁵ Као што је речено:

¹⁶ Јер, који су то чули, па се побунили? Зар не сви они које је Мојсије извео из Египта? ¹⁷ А на кога је Бог четрдесет година био гневан? Зар није на оне који су згрешили, чији су лешеви попадали по пустињи? ¹⁸ А којима се то заклео да неће ући у његов Починак ако не онима који су били непокорни? ¹⁹ И видимо да нису могли да уђу због неверовања.

Починак за вернике

4 Бојмо се, дакле – док још стоји Божије обећање о уласку у његов Починак – да се не покаже да је неко од вас закаснио. ² Јер, и нама је, као и њима, објављено еванђеље. Али, њима Реч коју су чули није била од користи, пошто је они који су је чули нису спојили с вером.^{[f] 3} Јер, у Починак улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао:

иако су његова дела завршена још од стварања света. ⁴ Јер, негде се за седми дан овако каже: »А седмога дана Бог се одмори од свих својих дела«^(N), ⁵ а овде опет: »Неће ући у мој Починак.«

⁶ И даље, дакле, остаје да неки уђу у Починак, а они који су раније чули еванђеље, нису ушли због своје непокорности. ⁷ Стога је Бог опет одредио један дан, »данас«, када је после толико времена говорио преко Давида, као што је већ речено:

⁸ Јер, да их је Исус Навин увео у Починак, не би Бог после тога говорио о једном другом дану. ⁹ Дакле, Божијем народу предстоји неки Суботњи починак, ¹⁰ јер ко уђе у Божији починак, одморио се од својих дела као и Бог од својих. ¹¹ Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај Починак, да нико не падне по узору на њихову непокорност.

¹² Јер, Божија реч је жива и делотворна и оштрија од сваког мача са две оштрице, па продире дотле да дели душу и дух, зглобове и мождину и просуђује мисли и намере срца. ¹³ И нема створења које је пред њим скривено, него је све голо и откривено пред очима Онога коме полажемо рачун.

Исус велики Првосвештеник

¹⁴ Пошто, дакле, имамо великог Првосвештеника који је прошао кроз небеса – Исуса, Сина Божијег – чврсто се држимо вере^[g]. ¹⁵ Јер, ми немамо првосвештеника који не може да саосећа с нашим слабостима, него таквога који је у свему био искушаван као и ми, само није згрешио. ¹⁶ С поуздањем, дакле, приступајмо престолу милости, да примимо милосрђе и нађемо милост када нам затреба помоћ.

5 Сваки првосвештеник се узима од људи и за људе се поставља пред Бога да приноси дарове и жртве за грех. ² Он може да буде увиђаван према онима који су у незнању и заблуди пошто је и сâм подложан слабости, ³ па мора и за народ и за самога себе да приноси жртве за грех. ⁴ И нико сâм себи не присваја ову част, него га, као и Аарона, позива Бог. ⁵ Тако ни Христос није самога себе прославио поставши Првосвештеник, него га је прославио Онај који му је рекао:

⁶ као што и на другом месту каже:

⁷ Он је за време свога живота у телу гласним јауцима и сузама принео молитве и молбе Ономе који је могао да га спасе смрти и био услишен због своје богобојажљивости. ⁸ Иако је био Син, научио се послушности из онога што је претрпео. ⁹ А када је постигао савршенство, постао је извор вечног спасења свима који су му послушни ¹⁰ и Бог га је прогласио за Првосвештеника по реду Мелхиседековом.

Упозорење против отпадања од вере

¹¹ О томе бисмо могли много да говоримо, али је тешко да се објасни, пошто сте постали тврди на ушима. ¹² Иако би, наиме, после толико времена требало да сте учитељи, вама је опет потребно да вас неко учи почетним основама Божије речи. Потребно вам је млеко, а не чврста храна. ¹³ Јер, ко се још храни млеком, не разуме учење о праведности, пошто је још нејако дете. ¹⁴ А чврста храна је за зреле, за оне чија су чула искуством увежбана за разликовање добра и зла.

6 Стога оставимо основно учење о Христу и окренимо се зрелости, не постављајући опет темељ покајањем за дела која воде у смрт^[h] и вером у Бога, ² учењем о крштењима, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и о вечном суду. ³ И то ћемо учинити ако Бог дâ.

⁴ Јер, немогуће је оне који су једном били просветљени, који су окусили небески дар, који су имали удела у Светоме Духу ⁵ и који су окусили доброту Божије речи и силе будућега света, ⁶ па отпали, поново довести до покајања, када они сами поново распињу Сина Божијег и извргавају га руглу.

⁷ Земља која се напила кише што на њу често пада и која рађа биљке корисне онима за које се и обрађује, прима Божији благослов, ⁸ а она која доноси трње и чичкове, не вреди ништа и близу је проклетству – на крају ће бити спаљена.

⁹ Иако овако говоримо, драги наши, уверени смо за вас да сте бољи и да вам предстоји спасење. ¹⁰ Јер, Бог није неправедан, па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену тако што сте служили и служите светима. ¹¹ А ми желимо да сваки од вас до краја покаже исту ревност за испуњење наде, ¹² да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећано.

Извесност Божијег обећања

¹³ Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом, ¹⁴ рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.«^{(R) 15} И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано.

¹⁶ Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу. ¹⁷ Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом, ¹⁸ да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена. ¹⁹ Ту наду имамо као поуздано и чврсто сидро душе које улази иза завесе, ²⁰ онамо где је Исус као претеча ушао за нас и постао Првосвештеник довека по реду Мелхиседековом.