Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам. Песма.
66 Кличи Богу, земљо сва!
2 Певајте слави његовог имена;
славу му и хвалу дајте.
3 Реците Богу: „Како су страшна дела твоја!
Због велике силе твоје
пред тобом пузе твоји противници.
4 Сва ти се земља клања;
славопој певају теби,
славопој певају имену твоме.“ Села
5 Дођите и видите дела Божија,
страшна дела према потомцима људи.
6 Он од мора чини суву земљу,
па су воде прегазили ногом;
хајде да се тамо радујемо њему.
7 Снагом својом он довека влада;
његове очи на народе мотре,
па душмани нек се не уздижу. Села
8 Благосиљај нашег Бога, народе,
нек се чује глас хвале о њему;
9 о њему који нам живот у душу стави
и не даде ногама нашим да посрну.
10 Опробао си нас, Боже,
претопио нас као сребро што се топи.
11 У мрежу си нас довео,
терет си нам на бедра ставио.
12 Пустио си да нам човек врат зајаше,
прошли смо и кроз ватру и кроз воду,
али си нас довео до изобиља.
13 Ући ћу са свеспалницама у Дом твој;
испунићу што сам ти се заветовао,
14 што су усне моје изустиле,
и што су ми уста у невољи мојој рекла.
15 Принећу ти товну стоку
на свеспалницу са ка̂дом овнова;
принећу ти и јунце и јарце. Села
16 Дођите и слушајте,
ви који се Бога бојите,
рећи ћу вам шта је души мојој учинио.
17 Њему сам вапио устима својим,
мој га је језик уздизао.
18 Да сам злобу у свом срцу пазио,
не би ме Господ услишио.
19 Заиста је Господ чуо,
на зов молитве моје се осврнуо.
20 Благословен да је Бог
што молитву моју није уклонио,
а ни милост своју од мене.
Хоровођи, уз жичане инструменте. Псалам. Песма.
67 Смиловао нам се Бог и благословио нас,
лицем својим обасјао нас; Села
2 да би се на земљи знало за пут твој,
за спасење твоје у свим народима.
3 Нек те хвале народи, о, Боже,
нек те хвале сви народи.
4 Нека се радују и нек се веселе људи,
јер праведно судиш народима
и водиш људе на земљи. Села
5 Нек те хвале народи, о, Боже,
нек те хвале сви народи.
6 Земља рађа својим плодовима;
благословио нас Бог, Бог наш.
7 Благословио нас Бог
да би га се бојали сви крајеви земље.
Хоровођи. Псалам Давидов.
19 Небеса причају о слави Божијој,
небо објављује дело руку његових.
2 Један дан другом дану јавља,
а ноћ ноћи преноси сазнање.
3 Нема говора, нема ни језика,
где се глас њихов није зачуо.
4 Глас је целом одјекнуо земљом,
речи су им до накрај света стигле.
Сунцу је на небу шатор разапео,
5 па оно као женик из собе излази,
весело као јунак што трчи по путу.
6 Излазак му је на једном крају неба,
а ход му је до његовог краја;
нема скривања од његове јаре.
7 Закон је Господњи беспрекоран – обнавља душу,
поуздано је сведочанство Господње – умудрује лаковерног.
8 Праведне су одлуке Господње – веселе срце;
без мане су судови Господњи – просветљују очи.
9 Чист је страх Господњи – траје довека;
истинити су судови Господњи – праведни су сви заједно.
10 Пожељнији од злата, злата жеженог,
слађи су од меда што тече из саћа.
11 Њима се твој слуга опомиње,
ко њих чува велику награду прима.
12 Ко ће разазнати своје погрешке?
Очисти ме и од оних скривених.
13 И од вољних греха чувај слугу свога;
не дозволи да овладају мноме.
Тада ћу ја бити без кривице,
и недужан за велики преступ.
14 Нека речи мојих уста и мисли мога срца,
теби буду угодне, Господе, стено моја, откупитељу мој.
Хоровођи. За потомке Корејеве. Песма за високе гласове.
46 Бог нам је уточиште и сила,
трајни помоћник у невољи.
2 Не бојмо се, зато, кад се земља љуља,
кад се горе руше у дубине мора.
3 Ма, нек буче и пене се његове воде,
нек се горе тресу од његове силе. Села
4 Тече река и њене притоке,
граду Божијем радост доносе,
светом месту где Свевишњи живи.
5 Бог је усред њега, помаћи се неће,
Бог ће му помоћи у са̂м освит јутра.
6 Буне се народи, пропадају царства,
кад глас повиси земља се раствара.
7 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
8 Дођите, размотрите дела Господња,
који пустош по земљи оставља.
9 Он прекида ратове до на крај земље,
лук крши, копље прелама,
бојна кола огњу изручује.
10 Утихните и знајте да сам ја Бог,
узвишен међу народима,
узвишен на земљи.
11 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
Суша, глад, рат
14 Јеремији је дошла од Господа порука о суши:
2 „Јуда плаче.
Градови јој пропадају,
а они леже по земљи у црно завијени.
Плач Јерусалима се разлеже.
3 Моћници шаљу своје слуге по воду,
али када они стигну до чатрња,
воде нема.
А онда се враћају празних посуда,
посрамљени и збуњени,
покривених глава.
4 Тло је испуцало,
јер нема кише у земљи,
ратари су посрамљени
и покривају своје главе.
5 И кошута се оланила у пољу
и напустила младо,
јер нема траве.
6 Дивљи магарци стоје по оголелим висовима
и као шакали дахћу.
Исколачили су очи
јер нема паше.“
7 Наше кривице сведоче против нас.
А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена,
јер су многа наша отпадништва.
Против тебе смо сагрешили!
8 Надо Израиљева,
Спаситељу његов у часу невоље!
Зашто си попут дошљака у земљи
и путника што би тек успут да преноћи?
9 Зашто си као сметен човек,
као јунак немоћан да спасе?
А ти си међу нама, о, Господе,
и твоје је име призвано на нас.
Не напуштај нас!
17 И ову ћу поруку још да им кажем:
’Роне сузе очи моје
и ноћу и дању без престанка,
јер је девица мог народа
разорена великим разарањем.
Јако је рањена.
18 Ако одем у поље –
тамо мачем поклани!
Ако одем у град –
тамо од глади болесни!
И пророк и свештеник
тумарају земљом и ништа не схватају.’“
19 Зар си Јуду сасвим одбацио?
Да ли ти је Сион души мрзак?
Зашто су нас ударио
и нема нам оздрављења?
Надали смо се миру –
а ничег доброга;
и времену оздрављења –
а оно страва!
20 Господе, ми смо свесни наше опакости
и кривице наших предака,
јер смо ти згрешили.
21 Не презри нас због свог имена!
Не понизи престо своје славе.
Сети се свог савеза са нама
и немој га раскинути.
22 Да ли неки од идола других народа шаљу кишу?
А небеса зар дају пљускове?
Зар ниси то ти, Господе наш Боже?
Ти све то чиниш
и ми те жељно ишчекујемо.
21 Сада ми реците, ви што хоћете да се подложите Закону: зар не чујете шта Закон говори? 22 Написано је да је Авра̂м имао два сина. Једнога је родила робиња, а другога слободна. 23 Али онај којег је родила робиња, рођен је на природан начин, а онај кога је родила слободна, на основу Божијег обећања.
24 Све је то сликовито речено, а значи ово: ове две жене представљају два савеза. Први је са горе Синај и он рађа за ропство, и то је Агара. 25 Агара представља гору Синај у Арабији, која одговара данашњем Јерусалиму, а он је заједно са својом децом у ропству. 26 Али зато је небески Јерусалим слободан, и он је наша мајка. 27 Јер је написано:
„Радуј се, нероткињо, која не рађаш,
подврискуј кличући,
ти што муке порођајне не трпиш,
јер више деце има самотна,
него она која има мужа.“
28 Ви сте, браћо, попут Исака, деца обећања. 29 Но, као што је онај који је рођен на природни начин гонио онога који је рођен на основу обећања Духа, тако је и данас. 30 Али, шта Писмо каже:
„Отерај слушкињу и њеног сина,
јер син слушкиње неће делити наследство
са сином слободне.“
31 Зато, браћо, нисмо деца робиње, него деца слободне.
Права слобода
5 Христос нас је ослободио да живимо у слободи. Зато чврсто стојте и не потчињавајте се опет ропском јарму.
Фарисеји траже доказ
11 Неки фарисеји приступише Исусу и почеше да расправљају са њим. Искушавали су га, тражећи од њега знак с неба. 12 Исус уздахну из дубине душе и рече: „Зашто овај нараштај тражи знак? Заиста вам кажем: овај нараштај неће добити такав знак.“ 13 Он оде од њих и поново се укрца у лађицу, те оде на другу обалу језера.
Квасац фарисејски и иродовски
14 Ученици су заборавили да понесу хлеб, осим једног комада који су имали са собом на лађици. 15 Исус их упозори: „Чувајте се квасца фарисејског и квасца иродовског!“
16 А они су расправљали међу собом: „Ово је рекао јер нисмо понели хлеб.“ 17 А он, знајући шта мисле, рече им: „Шта расправљате међу собом како немате хлеба? Зар још не разумете? Зар још увек не схватате? Зар вам је окорело срце? 18 Очи имате, а не видите, уши имате, а не чујете. Зар се не сећате? 19 Колико пуних котарица преосталог хлеба сте сакупили када сам пет хлебова разделио на пет хиљада?“
„Дванаест“ – одговорише му.
20 „А колико сте пуних кошара преосталог хлеба сакупили када сам пет хлебова разделио на четири хиљаде?“ – упита их Исус.
„Седам“ – одговорише му.
21 Онда им Исус рече: „Зар још увек не разумете?“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.