Book of Common Prayer
Хоровођи. Напев: „Не погуби“. Псалам Асафов. Песма.
75 Хвалимо те, Боже,
хвалимо те, јер нам је име твоје блиско;
чудеса твоја спомиње народ.
2 „Ја одређујем заказано време,
ја подједнако судим.
3 Растапа се земља и сав њезин живаљ,
а ја стубове њене постављам. Села
4 Бахатима кажем:
’Немојте се бахатити’;
и зликовцима:
’Рог свој не дижите.
5 Рог свој у висине не дижите,
дрско не причајте.’“
6 Јер уздизање не долази ни са запада,
ни са истока, ни из пустиње;
7 већ је Бог судија:
једног руши, једног диже.
8 Ено, чаша је у Господњој руци
и вино пуно зачина се пени.
И излиће из ње, и заиста ће пити,
до талога искапиће је сви земаљски зликовци.
9 О томе ћу довека да јављам,
певаћу похвале Богу Јаковљевом!
10 „Све рогове зликовачке ја ћу да изломим,
а рогови праведника уздигнути биће.“
Хоровођи, уз жичане инструменте. Асафов псалам. Песма.
76 Бог је познат у Јуди,
име му је узвишено у Израиљу!
2 Салим му је конак,
на Сиону му стан.
3 Тамо је сломио стрелу запаљену,
штит и мач и справе ратничке. Села
4 Ти блисташ,
славнији си од тих брда са пленом.
5 Људи храброг срца су оплењени,
позаспаше;
јаки људи,
ал’ ни руку да подигну.
6 Заспаше довека од поклича твога,
о, Боже Јаковљев, и коњ и коњаник!
7 Ти! Ти си страшан!
Кад се гневиш, ко пред тобом може да опстане?
8 Са небеса ти суд јављаш.
Земља се преплаши, онеми,
9 кад устаје Бог да суди
и да спасе све понизне на земљи. Села
10 Прослављаш се и људским гневом,
опасујеш се преживелима од гнева.
11 Заветујте се и завете извршите Господу, своме Богу;
сви који су око њега,
нек Страшноме дар донесу!
12 Владарима он дух обара,
од њега стрепе цареви земаљски!
Псалам Давидов.
23 Господ је мени Пастир,
ни у чему ја не оскудевам.
2 На зеленој паши одмара ме,
води ме на воде починка.
3 Душу моју опоравља,
води ме стазама праведности,
ради свог имена.
4 Па да и долином смртне сене ходам,
нећу се бојати зла, јер си ти са мном;
штап твој и палица твоја дају ми утеху.
5 Ти простиреш сто преда мном
у присуству мојих душмана,
намазао си уљем главу моју,
и чаша се моја прелива.
6 Да, доброта и милост твоја
пратиће ме у све дане живота мога
и ја ћу становати у Дому Господњем
у данима многим.
Давидов.
27 Господ ми је светлост и спасење,
кога да се бојим?
Господ је моја тврђава,
од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале опаки
да ми тело ждеру,
моји противници и душмани,
они се спотичу и падају.
3 Па да и војска крене против мене,
моје се срце неће уплашити.
Да се и рат поведе против мене,
и тада ћу бити пун поуздања.
4 Једно тражим од Господа
и за тиме жудим:
да пребивам у Дому Господњем
кроз све дане свог живота;
да посматрам лепоту Господњу,
и савет потражим у његовом Дому.
5 Јер он ме склања под сеницу своју
у дан невоље,
скрива ме у скровишту свог шатора,
на стену ме подиже.
6 Узвисила се сада моја глава
изнад мојих душмана око мене:
у његовом шатору жртве ћу хвале принети,
певаћу Господу, песмом га славити.
7 Чуј, Господе, глас мој,
смилуј ми се, услиши ме!
8 Моје ме срце упућује к теби:
„Тражи лице моје.“
Твоје лице тражим, Господе.
9 Не криј своје лице од мене,
не изручи гневу слугу свога,
ти си увек био моја помоћ,
не напуштај ме, не остављај ме,
Боже спасења мога.
10 Ако ме напусте и отац и мајка,
Господ ће ме примити.
11 Учи ме, Господе, своме путу,
равном ме стазом води,
ради мрзитеља мојих.
12 Не предај ме вољи мога противника,
јер лажни сведоци устају на мене,
који одишу насиљем.
13 Ја верујем да ћу видети доброту Господњу
у земљи живих.
14 Чекај на Господа:
буди јак и одважна срца,
и чекај на Господа.
20 Најавите ово у дому Јаковљевом
и објавите у Јуди. Реците:
21 ’Чујте сад ово, луди и неразумни народе,
који има очи, а не види
и који има уши, а не чује!
22 Зар се мене не бојите? – говори Господ.
Не дрхтите ли од мене
који сам вечном уредбом поставио песак за границу мору,
и оно га не прелази?
Ако се и усталаса,
оно се не излива;
таласи му хуче,
али се не преливају.’
23 Али овај народ има срце пркосно и одметничко,
скренули су и удаљили се.
24 Нису рекли од срца:
’Сад се бојмо Господа, нашег Бога
који нам даје рану и позну кишу на време,
који нам чува седмице одређене за жетву.’
25 Ваше су кривице све ово ускратиле
и ваши су греси задржали ово добро.
26 Јер се у мом народу налазе зликовци
што вребају као птичари из заседе,
што постављају замке да хватају људе.
27 И као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Зато су постали силни и награбили су блага.
28 Угојени су и углађени.
Они претерују у злу, не маре за право сиротиње,
напредују, не суде за право сиромаха.
29 Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
30 Грозота и страхота
се догађају по земљи.
31 Пророци пророкују лаж
и свештеници владају по своме,
а мој народ све то воли!
Али шта ћете на крају да радите?!
19 Знамо да се све што пише у Закону односи на оне који живе под Законом, да нико не би имао изговора и да би сав свет био крив пред Богом. 20 Наиме, нико се пред Богом не може оправдати вршењем онога што Закон захтева, јер Закон само доводи човека до сазнања да је грешан.
Како Бог оправдава људе
21 Али сада се открила Божија праведност без Закона, о којој сведоче и Закон и Пророци. 22 Божија праведност долази вером у Исуса Христа на све који верују, без икакве разлике. 23 Јер, сви су сагрешили и лишени су Божије славе, 24 али се оправдавају даром његове милости, откупљењем по Христу Исусу. 25 Њега је Бог одредио за откупљење његовом крвљу, које се прима вером. То је учинио да покаже своју праведност, јер је стрпљиво опраштао грехе учињене у прошлости; 26 то је учинио да покаже своју праведност у садашње време, то јест, да покаже да је са̂м праведан и да чини праведним онога који верује у Исуса. 27 Према томе, има ли разлога да се неко хвали собом? То је искључено. Каквим законом? Законом дела? Не, него законом вере. 28 Сматрамо, наиме, да се човек оправдава посредством вере, а не вршењем Закона. 29 Или је Бог само Јеврејима Бог? Зар није Бог и незнабошцима? Да, и незнабошцима такође. 30 Пошто је само један Бог, који ће вером оправдати обрезане, он ће посредством исте вере оправдати и необрезане. 31 Укидамо ли тако вером Закон? Никако! Напротив, ми подржавамо Закон.
Исус долази у сукоб са религиозним вођама
Исус на празнику Сеница
7 Након овога је Исус ишао по Галилеји. Није хтео да се креће по Јудеји, јер су јудејске вође тражиле прилику да га убију. 2 Ближио се јудејски Празник Сеница. 3 Тада рекоше Исусу његова браћа: „Отпутуј одавде и иди у Јудеју, да би твоји ученици видели дела која чиниш. 4 Нико не крије шта ради ако жели да буде познат у јавности.“ 5 Ипак, ни његова браћа нису веровала у њега.
6 Исус им рече: „Моје време још није дошло, а за вас је свако време погодно. 7 Свет не може да мрзи вас, али мене мрзи, јер му ја износим пред очи његова зла дела. 8 Ви идите на празник. Ја нећу ићи на овај празник, јер моје време још није дошло.“ 9 То им је рекао и остао у Галилеји.
10 Пошто су његова браћа отишла на празник, онда је и са̂м Исус отишао, али не јавно, него тајно. 11 Јудејске вође су га тражиле на празник и распитивале се о њему: „Где је онај?“
12 У народу се много причало о њему. Једни су говорили: „Добар је!“
Други су, опет, говорили: „Није, него заводи народ!“ 13 Нико о њему није говорио јавно због страха од јудејских вођа.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.