Book of Common Prayer
Псалам Асафов.
50 Господ, Бог Свевишњи, говори,
дозива земљу од изласка сунца
па до његовог заласка.
2 Од Сиона, савршено лепог,
Бог је заблистао.
3 Долази наш Бог и ћутати неће;
пред њим пламен гута,
око њега бучи непогода.
4 Он с висина позива небеса,
а и земљу, да суди свом народу:
5 „Окупите ми мој верни народ
што уз жртву савез са мном склопи.“
6 Небеса јављају његову праведност;
јер је са̂м Бог судија. Села
7 „Чуј, мој народе, говорићу,
о, Израиљу, против тебе сведочићу;
ја сам Бог, твој Бог јесам.
8 Не корим те због твојих жртава
и твојих свеспалница што су стално преда мном.
9 Не примам бика из твоје штале
и јарце из твојих стада.
10 Јер моја је свака шумска животиња,
стока са хиљаду гора.
11 Свака горска птица мени је позната,
припада ми што по пољу миче.
12 Да огладним, не бих теби казао;
јер су моји и свет и шта га испуњава.
13 Једем ли ја месо бикова
и пијем ли крв јараца?
14 Жртвуј Богу захвалницу,
испуни Свевишњем завете своје;
15 позови ме у дану невоље;
избавићу те, а ти ћеш ме прославити.“
16 А зликовцу говори Бог:
„Зашто прописе моје рецитујеш
и мој савез узимаш у уста?
17 Ти, који мрзиш укор,
и моје си речи одбацио од себе.
18 Кад видиш лопова, с њим под руку идеш,
ортачиш с прељубницима.
19 Злу препушташ уста своја,
језик ти се с клеветом уплео.
20 Седиш и оцрњујеш брата свога,
сина мајке своје оговараш.
21 Такве ствари си чинио,
а ја сам ћутао;
замишљао си ме себи равним;
а ја ћу те укорити,
случај свој ти редом предочити.
22 Размислите о овоме,
ви што Бога заборављате;
или ћу вас растргнути,
и неће бити избавитеља.
23 Мене слави ко жртвује захвалницу;
ко се пута држи
показаћу му Божије спасење.“
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је Саул послао људе да мотре на Давидову кућу и убију га.
59 Боже мој, ослободи ме од противника мојих;
склони ме од оних што се дижу против мене.
2 Од злотвора ме ослободи,
од крволока ме спаси.
3 Јер, ено, из потаје вребају ми живот;
моћници против мене покрећу невољу,
али не због преступа,
не због греха мога, Господе.
4 Без кривице моје они јуре, спремају се.
Подигни се, сусретни ме и примети!
5 А ти, Господе, Боже над војскама,
Боже Израиљев,
пробуди се да све народе казниш;
не смилуј се ниједном злотвору злобном. Села
6 Увече се враћају,
попут псета реже
и шуњају око града.
7 Ено, устима брбљају,
а мачеви им на уснама,
јер говоре: „Ко још слуша?“
8 А ти им се, о, Господе, смејеш;
ти се ругаш свим тим народима.
9 Ти си моја снага, тебе ишчекујем;
јер Бог је мој заклон.
10 Бог милости ће ме срести,
даће ми Бог да ликујем
над мрзитељима својим.
11 Не убиј их,
да мој народ заборавио не би;
снагом својом распрши их и обори,
Господе, штите наш.
12 За грехе својих уста
и реч усана својих,
нека буду ухваћени у своме поносу,
због клетве и лажи што износе.
13 Сатри их у гневу,
сатри да их нема,
па да народ схвати да Бог влада
у Јакову до крајева земље. Села
14 Увече се враћају,
попут псета реже
и шуњају око града.
15 Распршени лутају за јелом,
ноћ пробдеју ако нису сити.
16 А ја ћу да певам о твојој сили,
веселићу се јутром због милости твоје;
јер си мој заклон,
уточиште у дану невоље.
17 Сило моја, славопој ти певам;
јер Бог је мој заклон,
Бог милости моје.
Хоровођи. Према „Љиљанима“. Сведочења. Давидова песма поуздања у Бога. За поуку: када се борио против Арам-Нахарајима и Арам-Сове и када се Јоав вратио, па у Сланој долини побио дванаест хиљада Едомаца.
60 Одбацио си нас, Боже,
срушио нас, разгневио се.
Опорави нас!
2 Ти си земљу уздрмао,
расцепао си је;
раселине њене споји
јер је уздрмана.
3 Пустио си да твој народ види страхоту,
приморао да пијемо вино што опија.
4 Заставу си богобојазнима дао
да се због истине[a] развије. Села
5 Десницом нас својом спаси, услиши нас,
па да твоји миљеници избављени буду.
6 У свом Светилишту Бог је објавио:
„Заклицаћу, поделићу Сихем,
премерићу долину Сокота.
7 Мој је Галад, мој је Манасија;
Јефрем ми је кацига на глави,
а Јуда ми царско жезло.
8 Моав ми је корито за прање,
на Едом сам бацио сандалу;
Филистејо, због мене ускликни!“
9 Ко ће мене да отпрати у град утврђени?
А на Едом ко ће ме повести?
10 Нећеш ли ти, о, Боже,
који си нас одбацио,
па с војскама нашим, Боже,
више не корачаш?
11 Помоћ дај нам испред противника,
узалуд је људско избављење.
12 Силно ћемо ступати са Богом,
изгазиће наше противнике!
Хоровођи. Псалам Давидов.
19 Небеса причају о слави Божијој,
небо објављује дело руку његових.
2 Један дан другом дану јавља,
а ноћ ноћи преноси сазнање.
3 Нема говора, нема ни језика,
где се глас њихов није зачуо.
4 Глас је целом одјекнуо земљом,
речи су им до накрај света стигле.
Сунцу је на небу шатор разапео,
5 па оно као женик из собе излази,
весело као јунак што трчи по путу.
6 Излазак му је на једном крају неба,
а ход му је до његовог краја;
нема скривања од његове јаре.
7 Закон је Господњи беспрекоран – обнавља душу,
поуздано је сведочанство Господње – умудрује лаковерног.
8 Праведне су одлуке Господње – веселе срце;
без мане су судови Господњи – просветљују очи.
9 Чист је страх Господњи – траје довека;
истинити су судови Господњи – праведни су сви заједно.
10 Пожељнији од злата, злата жеженог,
слађи су од меда што тече из саћа.
11 Њима се твој слуга опомиње,
ко њих чува велику награду прима.
12 Ко ће разазнати своје погрешке?
Очисти ме и од оних скривених.
13 И од вољних греха чувај слугу свога;
не дозволи да овладају мноме.
Тада ћу ја бити без кривице,
и недужан за велики преступ.
14 Нека речи мојих уста и мисли мога срца,
теби буду угодне, Господе, стено моја, откупитељу мој.
Хоровођи. За потомке Корејеве. Песма за високе гласове.
46 Бог нам је уточиште и сила,
трајни помоћник у невољи.
2 Не бојмо се, зато, кад се земља љуља,
кад се горе руше у дубине мора.
3 Ма, нек буче и пене се његове воде,
нек се горе тресу од његове силе. Села
4 Тече река и њене притоке,
граду Божијем радост доносе,
светом месту где Свевишњи живи.
5 Бог је усред њега, помаћи се неће,
Бог ће му помоћи у са̂м освит јутра.
6 Буне се народи, пропадају царства,
кад глас повиси земља се раствара.
7 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
8 Дођите, размотрите дела Господња,
који пустош по земљи оставља.
9 Он прекида ратове до на крај земље,
лук крши, копље прелама,
бојна кола огњу изручује.
10 Утихните и знајте да сам ја Бог,
узвишен међу народима,
узвишен на земљи.
11 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
23 Када вас је Господ послао из Кадис-Варније, рекао је: ’Попните се и освојите земљу коју сам вам дао.’ Али ви сте се побунили против наредбе Господа, Бога свога; нисте му поверовали, нити сте га послушали. 24 Бунили сте се против Господа одкад вас познајем.
25 Пао сам ничице пред Господом и лежао тамо четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер је Господ рекао да ће вас истребити. 26 Тада сам молио Господа: ’Господе, Боже, не уништавај народ свој, баштину своју, коју си откупио својим величанством и извео из Египта својом силном руком. 27 Сети се твојих слугу: Авра̂ма, Исака и Јакова; не обазири се на тврдоглавост овог народа, на његову опакост и грех, 28 да се не би говорило у земљи из које си нас извео: „Господ није могао да их доведе у земљу коју им је обећао. Он их је из мржње извео, како би их побио у пустињи.“ 29 А они су твој народ, твоја баштина, коју си извео својом великом силом и испруженом мишицом.’
Нове плоче
10 У то време ми је Господ рекао: ’Исклеши себи две камене плоче као што су биле оне прве, па се попни к мени на гору; направи и дрвени Ковчег. 2 Ја ћу, онда, написати на плочама речи које су биле написане на првим плочама које си разбио. Стави их у Ковчег.’
3 Тако сам направио Ковчег од багремовог дрвета, исклесао две камене плоче, као што су биле оне прве, па сам се попео на гору са две камене плоче у рукама. 4 Бог је написао на плочама оно што је написао први пут; десет заповести које вам је Господ саопштио на гори из огња на дан збора, и предао ми их. 5 Затим сам се окренуо и сишао с горе. Плоче сам ставио у Ковчег који сам направио, као што ми је Господ заповедио, и тамо су још увек.
4 Пазимо, дакле, да се, док још траје обећање о уласку у његов починак, не нађе да га је неко од вас пропустио. 2 Наиме, и нама је објављена Радосна вест као и њима, али њима порука није била на корист, јер нису вером били здружени са онима који су је послушали. 3 У починак, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је Бог рекао:
„У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
Бог је ово изрекао, иако су његова дела била довршена још од постанка света. 4 Јер, негде је речено о седмом дану овако: „И почину Бог у седми дан од свих својих дела.“ 5 А овде је опет речено: „Неће они ући у мој починак.“
6 А пошто остаје да неки уђу у починак, и пошто они који су први чули Радосну вест нису ушли због своје непокорности, 7 Бог опет одређује један дан, једно „данас“, када након много времена говори преко Давида, као што је речено:
„Данас, кад глас његов чујете,
тврда срца не будите.“
8 Јер, да их је Исус Навин довео до починка, не би Бог након тога говорио о једном другом дану. 9 Према томе, суботњи починак остаје Божијем народу. 10 Наиме, ко уђе у Божији починак, починуо је од својих дела, као што је Бог починуо од својих.
16 Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот. 17 Бог, наиме, није послао Сина да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. 18 Ко верује у њега, томе се не суди; а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединороднога Сина Божијег. 19 Бог суди овако: светлост је дошла на свет, али људи више заволеше таму него светлост, јер су њихова дела зла. 20 Ко чини што не ваља, мрзи светлост и не излази на светлост, да се не открију његова дела. 21 Ко чини што је по истини, долази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у послушности према Богу.[a]“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.