Book of Common Prayer
95 Дођите! Кличимо Господу!
Ускликнимо Стени нашега спасења!
2 Дођимо пред њега с похвалама,
у песмама кличимо му!
3 Јер Господ је велик Бог,
цар је велик над свим боговима.
4 У његовој су руци дубине земаљске,
његови су врхови планина.
5 Његово је море, он га је створио;
руке су му копно начиниле.
6 Дођите да ничице попадамо!
Хајде да се поклонимо и клекнемо
пред Господом, Саздатељем нашим!
7 Јер он је наш Бог,
а ми народ његове испаше,
стадо које води.
Данас кад глас његов чујете:
8 „Тврда срца не будите као на Мериви,
у пустињи у дан Масе[a].
9 Оци ваши мене су кушали,
изазивали ме, иако су дела моја гледали.
10 Четрдесет лета сам се гнушао оног нараштаја и рекох:
’Верности нема у њима никакве,
путеве моје они не познају.’
11 У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
За хоровођу. Псалам Давидов.
31 У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим;
избави ме по својој праведности.
2 Пригни ухо своје к мени,
брзо ме избави,
буди ми стена, уточиште,
јака тврђава за моје спасење.
3 Ти си моја стена и тврђава,
ради свог имена води ме, усмеравај.
4 Извуци ме из мреже коју ми поставише,
јер ти си моја тврђава.
5 У твоје руке предајем свој дух,
откупи ме, Господе, верни Боже.
6 Мрзим служитеље безвредних идола;
поуздајем се једино у Господа.
7 Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,
јер ти си видео моју муку;
ти си знао тескобу моје душе.
8 Ниси ме дао у руке душманину,
него си ми ноге поставио на пространо место.
9 Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
моје око од жалости копни,
вене моја душа и нутрина.
10 Живот ми се троши у жалости,
у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
и кости се моје распадају.
11 Поруга постадох због свих својих душмана:
суседима терет, а знанцима страшило;
беже од мене кад ме виде на улици.
12 Падох у заборав, као да сам умро,
постао сам као разбијени суд.
13 Јер ја чујем клевете многих,
ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
кују заверу да ми живот узму.
14 Али ја се у тебе уздам, Господе,
и кажем: „Ти си Бог мој.“
15 Време је моје у руци твојој;
избави ме из руку душмана,
и од оних који ме прогоне.
16 Нека лице твоје обасја слугу твога,
милошћу ме својом избави.
17 Не дај да се постидим, Господе,
јер теби завапих;
нека се опаки постиде,
у Свету мртвих нек умукну.
18 Нека умукну уста лажљива,
која против праведника говоре
обесно, охоло и презриво.
19 Како је обилна доброта твоја,
коју чуваш за оне који те се боје;
исказујеш је пред потомцима људи,
онима што у теби уточиште нађу.
20 Ти их скриваш у заклону свог лица,
од завера које људи кују,
заклањаш их под своју сеницу,
од језика који оптужују.
21 Благословен био Господ,
јер ми исказа дивну милост своју,
кад сам био у граду под опсадом.
22 Тада рекох узнемирен:
„Одбачен сам од твог погледа.“
Али ти си чуо глас мога преклињања,
када сам завапио к теби.
23 Волите Господа, сви верни његови,
Господ чува оне који верују,
а охолима плаћа пуном мером.
24 Будите јаки и храбра срца,
сви ви што се надате Господу!
Давидов.
35 Осуди, Господе, моје тужиоце,
и војуј против мојих нападача.
2 Узми оружје и штит,
устани, помози ми!
3 Потегни копље дуго и кратко,
против оних који ме прогоне.
Реци мојој души:
„Ја сам ти спасење!“
4 Нек се постиде и осрамоте
они који ми о глави раде,
нек се повуку у срамоти
они што ми зло смишљају.
5 Нек буду као плева на ветру,
тако нек их Анђео Господњи гони,
6 нек је таман и клизав пут њихов,
кад их гони Анђео Господњи.
7 Без повода ми разапеше мрежу,
без разлога ми ископаше јаму.
8 Нек их снађе пропаст изненада,
нек се ухвате у мрежу коју су сакрили,
нек у њу падну на своју пропаст.
9 А моја ће се душа радовати у Господу,
веселиће се у његовом спасењу.
10 Све ће моје кости говорити:
„Ко је као ти, о, Господе?
Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега,
сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“
11 Иступају окрутни сведоци,
питају ме за оно што не знам.
12 За добро ми злом плаћају,
душу моју у беду гурају.
13 А кад су они били у болести,
у кострет сам се због њих облачио,
душу своју постом сам мучио,
а молитва ми се у крило враћала.
14 Као за другом или братом,
шетао сам горе-доле;
као кад се жали за мајком,
тако сам се у жалости свио.
15 А кад ја посрнем, они се радују,
скупљају се против мене бедници,
они које не знам раздиру ме непрестано.
16 Као безбожни злобно се ругају,
и зубима својим шкргућу на мене.
17 Докле ћеш то гледати, Господе?
Спаси ме од њихових напада,
и мој живот од младих лавова.
18 Хвалићу те у великом збору,
славићу те међу многим народом.
19 Не дај да се веселе нада мном
подмукли моји душмани,
да не намигују очима
они што ме без разлога мрзе.
20 Они не говоре о миру,
већ смишљају преваре
против мирних у земљи.
21 Уста своја разјапљују на мене,
и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“
22 Ти видиш то, Господе, не ћути!
Не удаљуј се, Господе, од мене.
23 Пробуди се, устани, ради мога права,
мој спор одбрани, Боже мој, Господе.
24 Оправдај ме, Господе, мој Боже, по праведности својој,
не дај да се они радују нада мном.
25 Не дај да у срцу они кажу: „Ето, то смо хтели!“
Да не кажу: „Прогутали смо га!“
26 Нек се постиде и осрамоте
они што се невољи мојој радују;
нек стид и срам покрије оне,
који себе уздижу нада мном.
27 Нека кличу и радују се они,
којима је мило моје оправдање;
нека они говоре стално:
„Велик је Господ!
Мио му је напредак слуге његовог.“
28 Језик ће ми причати о праведности твојој,
поваздан ћу прослављати тебе.
Благослови за послушност
12 Ако будеш слушао ове уредбе, те их будеш држао и вршио, Господ, Бог твој, ће држати свој савез и милост, за које се заклео твојим оцима. 13 Тада ће те волети и благосиљати те и умножити те. Благословиће плод твоје утробе, плод твоје земље, твоје жито, младо вино и уље, телад твојих крава и прираст твоје ситне стоке, на земљи за коју се заклео твојим оцима да ће је дати теби. 14 Од свих народа ти ћеш бити најблагословенији. Међу тобом неће бити јаловога ни јалове, нити међу твојом стоком. 15 Господ ће отклонити од тебе сваку болест. Он те неће ударити опаким пошастима египатским за које знаш, али ће ударити њима оне који те мрзе. 16 Уништи све народе које ти је предао Господ, Бог твој. Нека се твоје око не сажаљева над њима. Не служи њиховим боговима, јер ће ти то бити замка.
Живот у складу са учењем
2 А ти говори оно што је у складу са здравим учењем: 2 да старци буду трезвени, честити, разумни, здрави у вери, љубави, и стрпљивости.
3 Старице такође нека се понашају како то приличи посвећеним женама: да не оговарају, да се не одају многом вину, него да поучавају што је добро. 4 Онда нека саветују младе жене како да воле своје мужеве и своју децу, 5 да буду разумне, чисте, добре домаћице, покорне својим мужевима, да се реч Божија не би ружила.
6 Такође опомињи и младиће да буду разумни. 7 У свему се покажи примером чинећи добра дела, буди искрен и озбиљан у учењу које излажеш. 8 Нека твоје речи буду здраве и без приговора, да се противник застиди немајући шта лоше да каже о нама.
9 Робови да се у свему покоравају својим господарима, да им угађају, да им не противрече 10 и не поткрадају их, него да се у свему покажу оданима и добрима, тако да у свему красе учење Спаситеља, нашег Бога.
11 Јер Бог је открио своју милост ради спасења свих људи. 12 Она нас одгаја да одбацимо безбожност и световне жеље, те да живимо разумно, праведно и побожно у овом свету, 13 очекујући блажену наду и славно појављивање нашега великога Бога и Спаситеља Исуса Христа. 14 Он је дао себе за нас да нас откупи од сваког безакоња и да за себе очисти изабрани народ који предано чини добро.
15 Ово говори и напомињи, користећи пуно право да кориш. Нико нека те не презире.
Исусови први ученици
35 Следећег јутра је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика. 36 Видевши Исуса како пролази онуда, рекао је: „Ево Јагњета Божијег!“
37 Када су она два Јованова ученика то чула, кренуше за Исусом. 38 Исус се осврнуо и опазио да она двојица иду за њим. Упитао их је: „Шта тражите?“
Они одговорише: „Рави (што значи: ’Учитељу’), где станујеш?“
39 Исус им рече: „Дођите и видите.“
Дошли су и видели где станује, те су остатак дана провели с њим. Било је око четири после подне[a].
40 Андрија, брат Симона Петра, био је један од оне двојице који су пошли за Исусом након што су чули шта је Јован рекао. 41 Он је прво нашао свога брата Симона и рекао му: „Нашли смо Месију“ (што значи: „Христа“).
42 Онда га је одвео к Исусу. Када га је видео, Исус је рекао: „Ти си Симон, син Јованов, али зваћеш се ’Кифа’ (што значи: ’Петар’[b]).“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.