Book of Common Prayer
Давидов.
25 К теби, Господе, уздижем душу своју,
2 у тебе се поуздајем, мој Боже,
не дај да се осрамотим;
не дај да душмани моји ликују нада мном.
3 Неће се стидети ни један од оних
који у тебе наду своју полажу;
стидеће се они
који своју веру крше без разлога.
4 Објави ми, Господе, своје путеве,
научи ме својим стазама.
5 Води ме својом истином, учи ме,
јер ти си мој Бог, мој Спаситељ,
теби се надам поваздан.
6 Сети се, Господе, милосрђа
и милости своје, јер су од вечности.
7 Не сећај се греха̂ моје младости,
ни мојих преступа;
сећај ме се по милости својој,
ради своје доброте, Господе.
8 Господ је добар и праведан,
зато показује пут грешницима.
9 Он води понизне по правди,
и учи понизне своме путу.
10 Све стазе Господње милост су и истина,
онима што чувају савез његов и прописе.
11 Опрости ми кривицу, јер је велика,
ради свога имена, Господе.
12 Ко је човек што се боји Господа?
Он ће га упутити на пут, који он изабра за њега.
13 Душа ће му почивати у добру,
а семе му наследити земљу.
14 Присан је Господ с онима
који га се боје,
њима свој савез обзнањује.
15 Стално очи упирем ка Господу,
јер ми ноге из мреже извлачи.
16 Окрени се к мени, смилуј ми се,
јер сам усамљен и јадан.
17 Множе се муке срца мога;
извуци ме из мојих невоља.
18 Погледај на моју муку и патњу,
и опрости све грехе моје.
19 Погледај колико је душмана мојих,
који мене мрзе из дубине душе.
20 Чувај моју душу, избави ме,
не дај да се постидим,
јер у теби нађох уточиште.
21 Нека ме недужност и поштење чувају,
јер сам своју наду ставио у тебе.
22 Откупи, Боже, Израиљ,
од свих његових невоља.
За хоровођу, по напеву „Смрт сина“. Псалам Давидов.
9 Славићу Господа свим срцем својим,
причаћу о свим твојим чудесима.
2 Веселићу се, теби ћу клицати,
твоме ћу имену певати, Свевишњи.
3 Кад се моји непријатељи повуку у бегу,
нека се саплету и пропадну пред тобом.
4 Јер ти си одбранио моје право и суд,
сео си на престо да судиш по правди.
5 Укорио си народе, уништио опаке,
затро си им име у веке векова.
6 Докрајчен је душманин,
у рушевинама је довека,
градове си му истребио,
спомен на њих избрисао.
7 Али Господ столује до века,
престо је свој поставио да суди,
8 и свету ће судити по правди,
једнако ће судити народима.
9 Господ је заклон угњетеном,
заклон у време невоље.
10 Нека се уздају у тебе они који твоје име знају,
јер ти, Господе, не остављаш оне што те траже.
11 Певајте Господу, који столује на Сиону!
Причајте народима о делима његовим!
12 Јер онај што се свети за проливену крв,
он памти, не заборавља вапај понизних.
13 Смилуј ми се, о, Господе,
види како ме киње мрзитељи моји
– ти што ме извлачиш из врата смрти –
14 да бих навештао сва славна дела твоја
на дверима ћерке сионске,
и тамо се радовао твојему спасењу.
15 Народи јаму ископаше, ал’ у њу сами упадоше,
нога им се ухвати у мрежу коју сакрише.
16 Господ је себе учинио знаним,
он поступа по праву,
а опаки се хвата у замку своје руке. Мисли. Села
17 Нека се опаки врате у Свет мртвих,
сви народи који Бога заборављају,
18 јер убоги неће увек бити заборављен,
нити пропасти нада понизних.
19 Устани, Господе,
нека човек не надвлада,
нека се суди народима пред тобом.
20 Утерај им страх у кости, Господе,
нека знају пуци да су само људи. Села
Псалам Давидов.
15 Ко то сме, о, Господе,
да пребива у твом шатору,
и да живи на светој гори твојој?
2 Онај који хода беспрекорно,
и чини што правда захтева;
ко из срца говори истину,
3 и свој језик чува од пакости;
ко свом ближњем не чини зла,
нити оцрњује свога ближњега;
4 ко с презиром гледа на опаке,
а поштује оне што се боје Господа;
ко своју заклетву не пориче
макар му то и на зло изашло;
5 ко не позајмљује новац с каматом,
нити прима мито против невиног.
Ко то чини, неће се пољуљати довека.
10 А кад те Господ, Бог твој, уведе у земљу за коју се заклео твојим оцима, Авра̂му, Исаку и Јакову, да ће је дати теби – у добре и велике градове које ниси градио; 11 у куће пуне сваковрсних добара, које ниси напунио; на ископане бунаре, које ниси копао, у винограде и маслињаке, које ниси садио, па се сит наједеш – 12 пази да не заборавиш Господа, који те је извео из Египта, из куће ропства.
13 Бој се Господа, Бога свога, њему служи и његовим се именом заклињи. 14 Не идите за другим боговима, божанствима народа који вас окружују, 15 да не плане гнев Господа, Бога твога, и истреби вас с лица земље. Јер Господ, Бог ваш, који је међу вама, љубоморни је Бог.
Христос је узвишенији од анђела
1 Бог је много пута и на много начина говорио нашим прецима преко пророка, 2 али у ове последње дане проговорио нам је преко Сина, кога је одредио за власника свега, чијим посредством је и свет створио. 3 Он је одсјај Божије славе, и верни одраз његовога бића, он који све одржава силом своје речи. Па пошто изврши очишћење греха, седе у небу с десне стране Бога величанственога. 4 Тако постаде толико моћнији од анђела, колико му Бог даде име узвишеније од њиховог.
5 Зар је коме од анђела икад рекао:
„Ти си Син мој,
данас си се мени родио“,
и поново:
„Ја ћу му бити Отац,
а он ће ми бити Син“?
6 А затим, кад је слао Прворођенца на свет, рече:
„Нека му се поклоне сви анђели Божији.“
7 За анђеле, пак, каже:
„Он своје анђеле чини ветровима[a],
и своје слуге огњеним пламеновима.“
8 А за Сина каже:
„Твој је престо, Боже, у веке векова!
Жезло је правде жезло твога царства.
9 Волиш правду, а мрзиш неправду.
Зато те је Бог, твој Бог,
помазао уљем радости,
више него твоје другове.“
10 Такође каже:
„Ти си, Господе, у почетку утемељио земљу,
и небеса су дело твојих руку.
11 Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
и све ће се исхабати као изношена одећа.
12 Сложићеш их као огртач,
измениће се као одећа.
А ти си увек исти,
веку твоме нигде краја нема.“
13 И коме је од анђела икад рекао:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду“?
14 Нису ли сви анђели – духови послати од Бога да служе онима који треба да приме у посед спасење?
Исус – утеловљена реч
1 У почетку је био Он – Реч, и Он – Реч је био са Богом. Он – Реч био је Бог. 2 Он је у почетку био са Богом.
3 Све је његовим посредством постало и ништа што је постало није постало без њега. 4 У Речи је био живот и тај живот је био светлост људима. 5 Светлост светли у тами, и тама је не надвлада.
6 Бог је послао човека по имену Јован. 7 Он је дошао да сведочи за светлост, да сви у њу поверују. 8 Јован није био светлост, него је сведочио за светлост. 9 Истинита светлост, која обасјава сваког човека, дошла је на свет.
10 На свету је био, и свет je његовим посредством настао, али га свет није препознао. 11 Својима је дошао, али су га његови одбацили. 12 А онима који су га прихватили, дао је право да постану деца Божија, онима који верују у његово име. 13 Они нису рођени ни од крви, ни од жеље тела, ни од воље мужа; њих је Бог родио.
14 Реч је постала тело и настанила се међу нама. Видели смо његову славу, славу коју има од Оца као јединорођени Син пун милости и истине.
15 Јован је сведочио за њега кличући: „За мном долази онај који је изнад мене, јер је постојао пре мене.“ 16 Из пунине његове милости сви смо примили милост на милост, 17 јер је Закон дат преко Мојсија, а милост и истина наступише посредством Исуса Христа. 18 Бога нико никад није видео, јединорођени Бог, који је у Очевом крилу, он га је објавио.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.