Book of Common Prayer
95 Дођите! Кличимо Господу!
Ускликнимо Стени нашега спасења!
2 Дођимо пред њега с похвалама,
у песмама кличимо му!
3 Јер Господ је велик Бог,
цар је велик над свим боговима.
4 У његовој су руци дубине земаљске,
његови су врхови планина.
5 Његово је море, он га је створио;
руке су му копно начиниле.
6 Дођите да ничице попадамо!
Хајде да се поклонимо и клекнемо
пред Господом, Саздатељем нашим!
7 Јер он је наш Бог,
а ми народ његове испаше,
стадо које води.
Данас кад глас његов чујете:
8 „Тврда срца не будите као на Мериви,
у пустињи у дан Масе[a].
9 Оци ваши мене су кушали,
изазивали ме, иако су дела моја гледали.
10 Четрдесет лета сам се гнушао оног нараштаја и рекох:
’Верности нема у њима никакве,
путеве моје они не познају.’
11 У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
Хоровођи. Напев: „Љиљани“. Давидов
69 Спаси ме, о, Боже,
дођоше до грла воде!
2 Потонуо сам у блато дубоко,
а нигде ослонца;
доспео сам у воде дубоке,
бујица ме захватила.
3 Клонуо сам зовући те,
промуче ми грло;
очи су ми усахнуле
чекајући Бога мога.
4 Бројнији су ти што ме без разлога мрзе
од косе на глави мојој,
ти моћници што би да ме збришу,
безразложни противници.
Враћам, а украо нисам.
5 Лудост моју ти познајеш, Боже;
греси моји скривени ти нису.
6 Нека се због мене не постиде они
који у тебе наду своју полажу,
Господе, Боже над војскама.
Нека се због мене не осрамоте они
који те траже,
Боже Израиљев.
7 Јер ја због тебе трпим презир,
лице моје прекрила је брука.
8 Браћи својој незнанац постадох,
туђинац сам деци моје мајке.
9 Изједа ме ревност за твој Дом.
Увреде оних који тебе вређају,
пале су на мене.
10 Плакао сам и постио,
и то ми је на презир било.
11 За одећу себи кострет огрнух,
и постадох ругло за њих.
12 О мени причају они што седе на градским вратима
и певају песме пијанице.
13 А ја се само теби молим, о, Господе,
у време повољно;
Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању,
по верности свог спасења.
14 Из блата ме ослободи,
не дај да потонем;
ослободи ме од оних што ме мрзе,
од дубоких вода.
15 Бујица воде нек ме не захвати,
нек ме не прогута дубина
и ждрело њено нада мном не затвори се.
16 Услиши ме, Господе,
јер је добра милост твоја;
по големом милосрђу своме
на мене се осврни.
17 Лице своје од свог слуге не сакривај,
јер сам на мукама;
похитај, услиши ме.
18 Приђи ближе души мојој, откупи је;
ради мојих противника, избави ме.
19 Ти знаш да сам презрен, осрамоћен и обрукан;
пред тобом су сви душмани моји.
20 Презир ми је срце сломио,
разболех се;
жудео сам за утехом –
никог ниоткуда;
за утешитељима –
нашао их нисам.
21 Пелен су ми у храну ставили,
сирће су ми жедном дали да пијем.
22 Нек им сто постане замка,
одмазда и клопка;
23 нек им очи потамне, да не виде,
и леђа им се заувек погрбе.
24 Срџбу своју на њих излиј,
јарка љутња твоја нека их сустигне.
25 Табор нек им опустоши;
не живео нико у њиховим шаторима.
26 Јер они гоне оне што си ударио
и јављају јаде оних које си ранио.
27 Кривицу им на кривицу додај,
да не уђу у праведност твоју.
28 Избрисани били из Књиге живота,
да са праведнима не буду записани.
29 А ја сам сиромах, у боловима сам;
спасење твоје, Боже, нека ме заштити.
30 Име Божије песмом ћу да славим,
величаћу га хвалоспевом.
31 То ће бити Господу милије од вола
и од бика, рогатог папкара.
32 Видеће то понизни,
радоваће се;
ви, што Бога тражите,
нек вам срце буде живо.
33 Јер убоге Господ чује,
не презире заточене своје.
34 Нек га славе небеса, земља, мора
и све што се у њима креће.
35 Јер Сион ће Бог да спасе,
сазидаће јудејске градове;
и они ће их запосести
и живеће тамо.
36 И потомци његових слуга
то ће да наследе,
и они што име његово воле
боравиће тамо.
Књига Трећа
Псалми 73–89
Псалам Асафов.
73 Зацело је Бог добар Израиљу,
и онима чије срце је без мане.
2 Што се мене тиче, замало ми ноге нису зашле с пута;
кораци се моји скоро исклизаше.
3 Јер сам завидео бахатима
гледајући благостање зликоваца.
4 Ето, стрепњу од смрти немају,
тело им је задригло.
5 Људске муке не познају,
не страдају са људима.
6 Надменост је зато њима као огрлица,
огрће их одећа насиља.
7 Од дебљине очи своје избечише,
зло им срце за границу не зна.
8 Исмевају се, говоре злобно
и насиљем прете поносито.
9 Њихова су уста окренута небесима,
а њихов језик земљом шета.
10 Зато им се њихов народ враћа
и обиље воде испијају.
11 И говоре: „Како би Бог знао?
Постоји ли знање Свевишњега?“
12 Гле, такви су зликовци:
спокојни довека
и богатство гомилају!
13 Зацело сам узалуд своје срце чистим очувао,
своје руке невиношћу очистио!
14 Од јутра до сутра ојађен сам био,
јутра су ми доносила казну.
15 А да сам казао да ћу и ја тако да причам,
изневерио бих нараштај твоје деце.
16 Размишљао сам да разазнам ово,
и очима мојим то је мучно било;
17 док нисам ушао у Божије Светилиште,
и схватио њихов свршетак.
18 Зацело их стављаш на клизаво место,
обараш их у руине.
19 Како су опустошени, у трену су окончали
и наглом страхотом докрајчени!
20 Они су попут сна када се неко пробуди.
О, Господе, када се пробудиш, лик њихов презрећеш.
21 Када огорчено беше срце моје
и нутрина моја беше прободена,
22 без памети и без знања сам био,
пред тобом сам био животиња.
23 Ипак сам ја са тобом стално,
ти ми држиш десну руку.
24 Саветом ме својим водиш,
напослетку ћеш ме у славу узети.
25 Кога ја имам на небесима?
Поред тебе на земљи ми ништа мило није.
26 Нека ми окопне и тело и срце,
Бог је довека стена мога срца
и баштина моја.
27 Гле, ено пропашће они од тебе далеки,
ти сатиреш сваког ко ти је неверан.
28 Што се мене тиче,
добра ми је Божија близина.
У Господу Богу себи начинићу уточиште
и сва дела твоја објавићу.
Нико није праведан
5 „Протрчите по трговима Јерусалима.
Гледајте, посматрајте,
тражите по улицама:
да ли ћете пронаћи човека,
иједног који поступа по правди и који тежи верности,
па да опростим граду.
2 ’Тако ми живог Господа!’, ако тако и говори народ,
заправо се лажно заклињу.“
3 О, Господе, не траже ли твоје очи верност?
Ти си их ударао, али нису попустили;
докрајчио си их, али су одбили да прихвате карање.
Окаменили су своје образе да су тврђи него стена
и одбијају да се врате.
4 Ја сам рекао: „Баш су сиромаси,
и баш су лудо поступили
јер не познају Господњи пут
и прописе Бога свога.
5 И себи сам рекао да ћу ићи великашима,
па ћу њима да говорим,
јер они познају Господњи пут и прописе Бога свога.“
Али су и они сложно скршили јарам
и изломили окове.
6 Зато ће их напасти шумски лав,
пустињски вук ће их опустошити
и рис ће вребати код њихових градова.
И свако ко изађе од њих биће растргнут у комаде,
јер су многи њихови преступи
и бројна су њихова отпадништва.
7 „И како ћу све то да ти опростим?
Твоја су ме деца оставила
и заклела се лажним боговима.
Ја сам их наситио,
а они су учинили прељубу
и журили у кућу блуднице.
8 Они су као угојени, једри ждрепци,
па сваки рже за женом свог ближњег.
9 Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
25 Обрезање има вредност ако извршаваш Закон; ако, пак, не извршаваш Закон, постајеш као онај који није обрезан. 26 Ипак, ако необрезани извршава праведне захтеве Закона, неће ли Бог његово необрезање сматрати обрезањем? 27 Зато ће теби, Јеврејину, судити онај који по рођењу није обрезан, али који извршава Закон, јер ти и поред слова и обрезања преступаш Закон. 28 Јер, није Јеврејин онај који је то споља, нити је право обрезање телесна ствар. 29 Прави Јеврејин је онај који је Јеврејин изнутра, чије је срце обрезано, а то чини Дух, а не слово Закона. Таквога не хвале људи, него Бог.
3 Какву, дакле, предност имају Јевреји над незнабошцима? Или, има ли какве користи од обрезања? 2 Велике, у сваком погледу! Најпре, Јеврејима су поверене Божије објаве[a]. 3 А шта ако су неки били неверни? Хоће ли Бог због тога престати да буде веран? 4 Никако! Пре ће бити да је Бог веран, а да је сваки човек лажљивац, као што у Светом писму пише:
„Тако ћеш се оправдати својим речима,
и победити када те окриве.“
5 Ако наша неправедност показује Божију праведност, шта ћемо рећи на то? Да Бог можда није неправедан кад кажњава? Ово питам с људске стране. 6 Никако! Како би онда Бог могао да суди свету? 7 Међутим, ако моја неистина служи да покаже изобиље Божије истине ради његове славе, зашто да ми се суди као грешнику? 8 Зашто да не кажемо: „Хајде да чинимо зло да би дошло добро?“ Уосталом, неки клеветници нам и приписују такве речи. Зато ће бити праведно осуђени.
Сви су грешни
9 Онда, имамо ли ми Јевреји икакву предност над осталима? Никако! Наиме, малопре смо рекли да су сви, и Јевреји и Грци, криви за грех. 10 Јер, овако пише у Светом писму:
„Праведнога нема ниједнога,
11 нема разумнога, нити оног који тражи Бога.
12 Од Бога се сви одвратише,
покварени сви постадоше;
нема тога који чини добро,
таквога ниједнога нема.
13 Гроб отворен грло је њихово,
а језик им ласка превртљиво.
Отров им је змијски под уснама,
14 уста су им пуна клетве и горчине.
15 Крв пролити хитре су им ноге,
16 јад им је и пустош на путима,
17 стазу мира упознали нису,
18 за страх Божији очи им не знају.“
30 Ја са̂м ништа не могу да чиним по своме; ја судим на основу онога што чујем. Мој суд је праведан, јер ја не тражим да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао.
Сведоци Христови
31 Ако ја сведочим са̂м за себе, моје сведочанство није истинито. 32 Неко други сведочи за мене и ја знам да је оно што он сведочи о мени истинито.
33 Ви сте послали Јовану гласнике, а он вам је потврдио истину. 34 Мени не треба сведочанство човека, него вам говорим о Јовану да бисте се ви спасли. 35 Јован је био светиљка која је горела и светлела, а ви сте хтели накратко да уживате у његовој светлости.
36 Ја имам већег сведока од Јована. То су дела која ми је Отац наложио да чиним. Дела која чиним сведоче да ме је Отац послао. 37 И Отац који ме је послао сведочи за мене. Његов глас никад нисте чули, нити сте икада видели лик његов. 38 Његова реч не борави у вама, јер не верујете Оцу који га је послао. 39 Ви истражујете Писма, јер мислите да по њима имате вечни живот, а она сведоче о мени. 40 Ипак, ви нећете да дођете к мени да имате живот.
41 Ја не прихватам славу од људи. 42 Али ја вас познајем и знам да немате у себи љубави према Богу. 43 Ја сам дошао у име свога Оца, али ви ме не прихватате. Ако неко дође у своје име, таквога прихватате. 44 Ви величате један другога, а не трудите се да задобијете славу од јединога Бога. Како ћете онда веровати мени?
45 Не мислите да ћу вас ја оптужити пред Оцем. Мојсије, у кога се уздате, је онај који вас оптужује. 46 Јер да сте веровали Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он о мени писао. 47 Ако не верујете оном што је он написао, како ћете веровати мојим речима?“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.