Book of Common Prayer
Псалам Асафов.
82 Бог је стао у Божијем збору,
па сад суди међу боговима:
2 „Докле ћете судити нечасно
и држати страну злотворима? Села
3 Заступајте право убогога и сиротога,
оправдајте сиромаха и невољника.
4 Спасавајте слабог и тлаченог,
избавите их из руке зликоваца.
5 Али нису знали, нису разумели;
у тами су посртали
и темеље земљи задрмали.
6 Ја рекох: ’Богови сте,
сви сте деца Свевишњега!’
7 Ипак ћете помрети ко људи,
пропашћете ко и главар сваки.“
8 Устани, Боже, и суди земљи,
јер сви су народи наследство твоје!
Потомака Корејевих. Псалам. Песма.
87 На светим је горама његов темељ.
2 Господ воли врата Сиона
више од свих Јаковљевих пребивалишта.
3 Славне се ствари говоре о теби,
о, граде Божији! Села
4 „Спомињаћу и Вавилон и Раву
са онима који ме познају;
ено, онде су Филистеја и Тир са Кушом,
’А овај је овде рођен.’“
5 А Сиону ће рећи:
„Тај и тај се у њему родио;
Свевишњи је њега основао.“
6 Уписаће Господ у књигу пописа народа:
„Овај се родио овде!“ Села
7 А певачи и играчи кажу:
„У теби су сви извори моји!“
Отрежњење и радост
7 Како ли су дивне по горама
ноге благовесника који најављује мир,
благовесника доброте који најављује спасење,
говорећи Сиону: „Бог твој царује!“
8 Глас стражара твојих се подиже,
глас заједничког клицања,
јер очима својим гледају
како се Господ враћа на Сион.
9 Подврискујте и кличите заједно,
развалине јерусалимске,
јер Господ је народ свој утешио,
Јерусалим откупио.
10 Своју свету мишицу Господ је открио
да сви пуци гледају,
да сви крајеви земљини виде
како наш Бог спасава.
11 Одлазите! Одлазите! Одатле изађите!
Нечистоте не дотичите!
Из средине његове изађите! Себе очистите,
који посуде Господње подижете.
12 Јер у журби излазити нећете,
и бежати нећете,
зато што испред вас иде Господ,
а иза вашег строја је Бог Израиљев.
5 Бог, наиме, није анђелима покорио будући свет о коме говоримо. 6 Неко је изјавио негде у Писму:
„Шта је човек да га се сећаш,
шта ли син човечији да бринеш за њега?
7 Ти си га мало мањим од анђела учинио,
славом и чашћу њега си овенчао,
8 њему под ноге све си покорио.“
А то да му је све покорено, значи да није остало ништа што би му се супротстављало. Ипак, сада још увек не видимо да му је све покорено, 9 али зато видимо Исуса, који је за кратко био учињен мањим од анђела, овенчаног славом и чашћу због смрти коју је претрпео, како би Божијом милошћу искусио смрт за све.
10 Јер, приличило је Богу, посредством кога и ради кога све постоји, да патњама учини савршеним зачетника њиховог спасења, како би многу децу увео у славу.
Псалам Давидов.
110 Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.
2 Жезло снаге твоје пружа Господ са Сиона:
Сред душмана својих владај!
3 Твој ће ти се народ радо дати у дану твог похода;
у сјају славе, у цику зоре младићи су твоји као роса.“
4 Господ је дао заклетву
и неће је повући:
„Ти си довека свештеник
по реду Мелхиседековом.
5 Господ ти је с десне стране
и цареве ломи у дану свог гнева.
6 Он народима суди, све је пуно лешева;
широм поља он главе разбија.
7 Он из потока крај пута пије
и због тога диже главу.“
Песма поклоничка.
132 О, Господе, Давида се сети
и свих мука његових;
2 како се Господу заклео
и заветовао Силном Јаковљевом:
3 „У шатор дома свога нећу ући,
на постељу кревета свог нећу лећи;
4 очима сна нећу дати,
ни капцима да се спусте;
5 док не нађем место за Господа,
Пребивалиште Силном Јаковљевом!“
6 Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
у пољима јаримским нашли смо га.
7 Пођимо у Пребивалиште његово!
Поклонимо се код подножја његових ногу!
8 Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
ти и Ковчег Силе твоје!
9 Свештеници нек огрну правду,
твоји верни нек радосно кличу.
10 Због Давида, слуге свога,
не окрећи се од лица свог помазаника.
11 Давиду се истински заклео Господ
и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако синови твоји буду држали мој савез
и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
на престолу твоме.“
13 Да, Господ је Сион изабрао,
за Пребивалиште своје пожелео га је:
14 „Довека је ово место мог починка,
ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15 Шта му треба, даћу изобилно;
убоге му нахранићу хлебом.
16 У спасење ћу му обући свештенике,
верни ће му подцикивати, клицати.
17 Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18 У срамоту ја завићу душмане његове,
а на њему његова ће круна да заблиста!“
9 Истинита светлост, која обасјава сваког човека, дошла је на свет.
10 На свету је био, и свет je његовим посредством настао, али га свет није препознао. 11 Својима је дошао, али су га његови одбацили. 12 А онима који су га прихватили, дао је право да постану деца Божија, онима који верују у његово име. 13 Они нису рођени ни од крви, ни од жеље тела, ни од воље мужа; њих је Бог родио.
14 Реч је постала тело и настанила се међу нама. Видели смо његову славу, славу коју има од Оца као јединорођени Син пун милости и истине.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.