Book of Common Prayer
ז Зајин
49 Сети се речи твоје за слугу твога
којом си ми ти улио наду.
50 Она ми је у јаду утеха,
јер реч твоја живот мени чува.
51 Силно ми се ругају бахати,
а ја од твога Закона не скрећем.
52 На правила твоја давна мислим, Господе,
и њима се тешим!
53 Спопада ме пламен срдње због злобника,
оних што твој Закон напуштају.
54 Уредбе су твоје песме моје
у кући скитње моје.
55 О, Господе, име твоје спомињем у ноћи,
да се држим ја твога Закона!
56 И ово је моја обавеза:
да се држим твојих одредаба.
ח Хет
57 Ја имам Господа,
одлучан сам да реч твоју држим.
58 Преклињем те целим срцем својим,
милостиво дај ми што си обећао.
59 Путеве своје испитујем,
прописима твојим кораке усмеравам своје.
60 Журим, не оклевам
да заповести твоје држим.
61 Обмоташе ме ужад зликовачка,
али Закон твој не заборављам.
62 Усред ноћи подижем се да ти захваљујем
због твојих праведних судова.
63 Пријатељ сам богобојазних,
оних што ти одредбе чувају.
64 О, Господе, милости је твоје пуна земља!
Поучи ме својим уредбама.
ט Тет
65 О, Господе, чиниш добро слузи твоме,
како си и обећао!
66 Научи ме да добро судим и схватам,
јер заповестима твојим верујем.
67 Лутао сам пре страдања свога,
а сада се држим твоје речи.
68 Ти си добар, доброчинитељ си;
поучи ме уредбама својим.
69 Лажима ме блате осиони,
а ја се свим срцем одредаба твојих држим.
70 Срце им је задригло, скорело,
а ја у твом Закону уживам.
71 Корисно је кад се мучим
да бих твоје уредбе схватио.
72 Бољи ми је Закон што си објавио
од хиљада златника и сребрњака.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
49 Чујте ово, о, сви народи;
послушајте, сви житељи света;
2 потомци људи, потомци човекови; богати и сиромаси.
3 Моја ће уста објавити мудрост
и размишљање срца мога биће разборито.
4 Ухо своје приклонићу пословици,
загонетку своју изложићу уз харфу.
5 Од злих дана зашто да страхујем,
кад кривица зликовачка опколи ме;
6 баш оних што се у имање своје уздају,
и обиљем се свог богатства хвале?
7 Не може човек брата свог да откупи,
не може за њега Богу накнаду да плати.
8 Елем, висок је откуп за његов живот;
довека је неизмирив
9 да би довека живео
и гроба не би видео.
10 Јер човек види да мудар умире;
да и безумник и онај без памети пропадају,
да другима имања своја остављају.
11 У себи мисле да им домови довека остају,
и њихова места од поколења до поколења;
именом својим земље називају.
12 Тек, човек ни у раскоши не истрајава,
већ је попут стоке што угине.
13 То је пут њихов – лудило –
али и оних што након њих
уживају у њиховим говорима. Села
14 Попут оваца одређени су за Свет мртвих,
смрт ће их напасати.
Праведни ће јутром владати над њима.
Лик ће им прогутати Свет мртвих,
далеко од њиховог дома.
15 Зацело ће Бог душу моју да откупи из руку Света мртвих,
јер он ће ме прихватити. Села
16 Не плаши се кад се било ко богати,
када расте слава дома његовога.
17 Јер кад умре, понети ништа неће;
слава његова за њим неће сићи.
18 А он себе у животу благосиља –
и људи те хвале кад си себи добро учинио –
19 али ће поћи поколењу својих предака,
где довека светло видети неће.
20 Човек у раскоши, а без разума
је попут стоке што угине.
Хоровођи. Жалосно. Давидова поучна песма.
53 Безумник у свом срцу каже:
„Нема Бога!“
Дела су им опака и гадна,
нема никога да чини добро.
2 Бог с неба гледа потомке људи,
да види има ли разумнога,
таквога који тражи Бога.
3 Од Бога се сви одвратише,
покварени сви постадоше;
нема тога који чини добро,
таквога ниједнога нема.
4 Зар не знају ти зликовци,
да мој народ као хлеб прождиру,
а ни самог Бога не призивају?
5 Ту ће њих страх силни спопасти,
када страха и не буде било.
Јер, Бог ће расејати кости
оног који те опседа.
Осрамотићеш их,
јер Бог их је одбацио.
6 Ко ће са Сиона дати спасење Израиљу?
Када Бог врати свој народ изгнани,
радоваће се Јаков,
веселиће се Израиљ.
13 Господ ми рече: ’Видео сам да је овај народ, народ тврдоврат. 14 А сада ме пусти да их истребим и да им затрем име под небом, а од тебе ћу учинити народ моћнији и бројнији од њих.’
15 Окренуо сам се и сишао с горе, док је гора пламтела огњем. У рукама сам држао две камене плоче савеза. 16 Ту сам видео да сте згрешили Господу, Богу своме, начинивши себи ливено теле. Брзо сте скренули с пута на који вас је Господ упутио. 17 Тада сам дохватио оне камене плоче, бацио их из својих руку и на ваше очи их разбио.
18 Онда сам пао ничице пред Господом лежећи четрдесет дана и четрдесет ноћи, као први пут. Хлеба нисам јео, нити сам пио воде, због свег греха који сте починили; чинили сте што је зло у његовим очима и тиме изазвали Господа на гнев. 19 Наиме, уплашио сам се гнева и срџбе којим се Господ ражестио на вас, да вас истреби. Ипак, Господ ме је послушао и овај пут. 20 Господ се веома разгневио и на Арона, па је хтео и њега да истреби. Тада сам молио Господа и за њега. 21 А ваш грех, ваше ливено теле, сам узео и спалио у ватри. Затим сам га изломио и измрвио све док од њега није остао само прах. Прах сам бацио у поток који тече с горе.
12 Браћо, пазите да коме од вас срце не постане зло и неверно, па да се окрене од живога Бога. 13 Зато бодрите један другог свакога дана, док год се каже „данас“, да кога од вас не заведе грех, те му отврдне срце.
14 Ми смо, наиме, судеоници Христови, само ако до краја чврсто одржимо оно првобитно поуздање у Бога. 15 Као што Писмо каже:
„Данас, кад глас његов чујете,
тврда срца не будите,
као кад се дигла буна.“
16 Ко су ти што су чули Божији глас, а ипак се побунили? Нису ли то сви они које је Мојсије извео из Египта? 17 И на кога ли се гневио, ако не на оне који су сагрешили, чија су тела попадала по пустињи? 18 Коме другом се заклео да неће ући у починак, ако не онима који су били непокорни? 19 Тако видимо да нису могли да уђу у починак због своје невере.
23 Док је Исус био у Јерусалиму за време празника Пасхе, многи су поверовали у њега, јер су видели знаке које је учинио.
24 Сам Исус се никоме није поверавао, јер их је све познавао. 25 Њему нико није морао да говори о било коме, јер је знао људе у душу.
Разговор с Никодимом
3 Био неки човек, фарисеј, по имену Никодим, један од водећих људи међу Јеврејима. 2 Он је дошао к Исусу по ноћи и рекао му: „Учитељу, знамо да си ти учитељ кога је Бог послао. Нико, наиме, не може чинити ове знаке која ти чиниш ако Бог није са њим.“
3 Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може видети Царство Божије ако се наново[a] не роди.“
4 Никодим га упита: „Како одрастао човек може да се наново роди? Може ли да уђе у утробу своје мајке и да се поново роди?“
5 Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може ући у Царство Божије ако се не роди водом и Духом. 6 Тело рађа тело, а од Духа се рађа дух. 7 Не чуди се што ти кажем: треба да се наново родите. 8 Ветар дува где хоће. Његов хук чујеш, али не знаш откуд долази и куда одлази. Тако је са сваким који је рођен од Духа.“
9 Никодим упита Исуса: „Како то може да се догоди?“
10 Исус му одговори: „Ти си учитељ израиљског народа, а не знаш то? 11 Заиста, заиста ти кажем: ми говоримо оно што знамо и сведочимо о ономе што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. 12 Не верујете ми кад вам говорим о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? 13 Нико никада није узашао на небо, осим Сина Човечијег који је сишао са неба. 14 Као што је Мојсије подигао на штап змију од бронзе, тако и Син Човечији треба да буде подигнут, 15 да свако ко поверује у њега има вечни живот.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.