Book of Common Prayer
Хоровођи. Давидов Псалам.
140 О, Господе, избави ме од човека злобног,
од човека насилника ти мене заштити;
2 оног што му срце злобу смишља,
оних што поваздан започињу свађе.
3 Попут змије оштре језик,
отров им је змијски под уснама. Села
4 Заштити ме, о, Господе,
од шака поквареног,
од човека насилника ти мене заштити
и од оних што би да ме са ногу помету.
5 Охоли су ми замку и омче сакрили,
крај пута ми мрежу раширили
и клопке ставили. Села
6 Господу говорим: „Бог мој ти си!“
О, Господе, пригни ухо гласу мојих преклињања!
7 О, Господе Боже, сило мог спасења,
у дан ратни главу моју покриј.
8 О, Господе, не дај злобном по жељама;
злу намеру му не оствари, да се не охоли. Села
9 Ено глава оних што ме окружују!
Зло усана њиних нек се на њих сручи!
10 Нека на њих падне жар угљени;
у ватру нека их гурне,
у раке, и нек се не дигну!
11 Нека се клеветник не укорени на земљи;
насилника нека злоба лови,
нека га надвлада.
12 А ја знам да ће Господ суд донети сиромаху
и правду за убогога!
13 Нек праведни хвале твоје име!
Честити ће пред тобом живети!
Давидова поучна песма, кад је био у пећини. Молитва.
142 Гласом својим ја Господу вапим,
гласом својим ја Господа за милост преклињем.
2 Жалопојку своју пред њега изливам,
муку своју њему образлажем.
3 Када дух ми на измаку беше,
ти си знао стазу моју;
пут којим сам ишао,
на коме су ми замку поставили.
4 Удесно погледај па види
да нико на ме не обраћа пажњу;
мени више уточишта нема,
нема никог да за мене мари.
5 О, Господе, теби вапим! Говорим ти:
„Уточиште моје ти си
и наследство моје у земљи живих!“
6 Јецај мој пажљиво почуј,
јер сам јадан преко сваке мере;
од тлачитеља ме ослободи,
јер за мене су прејаки.
7 Душу моју из тамнице вади
па да хвалим име твоје;
па нека ме окруже праведни,
јер си мени благонаклон био!
Псалам Давидов.
141 О, Господе, теби вапим: брзо мени дођи,
глас ми почуј када те дозивам!
2 Молитва моја нек пред тобом као тамјан буде,
моје руке подигнуте ко вечерњи принос.
3 О, Господе, пред уста ми стражу стави,
чувај врата усана мојих!
4 Моме срцу не дај злој речи да скрене,
да се предам злоби са злобним људима;
не дај да се сладим сластима њиховим.
5 Нек праведник милошћу удара ме;
нек ме кори, нек ми глава не одбије уље одабрано;
још увек се молим
против злих дела злотвора.
6 Низ литицу бацише их њихове судије
што су чуле речи моје,
јер су милозвучне.
7 Ко кад неко оре и по земљи рије,
расуте су кости наше све до ждрела Света мртвих.
8 А ја теби, о, Господе Боже,
очи своје дижем;
ти си моје уточиште,
душу моју не сатири!
9 Чувај ме, да ме не зграби замка
што су ми је поставили
и клопке злочинаца.
10 У мреже своје нек падну злобници,
а ја нек их прођем!
Псалам Давидов.
143 О, Господе, чуј молитву моју
и послушај преклињања моја!
Услиши ме по верности,
по праведности својој.
2 Са слугом својим немој на суд ићи,
јер пред тобом нема живог,
а да је праведан.
3 Јер душманин душу моју гони,
живог ме о земљу ломи;
тера ме да живим по мрачним местима,
као оне што су одавно покојни.
4 Клонуо је дух мој у мени,
срце ми је уцвељено у грудима!
5 Прохујалих дана присећам се,
уносим се у сва твоја дела
и разматрам дело твојих руку.
6 Руке своје к теби ширим,
душа моја те је жедна
као земља сува. Села
7 Пожури се, услиши ме!
О, Господе, дух мој копни!
Лице своје од мене не скривај,
да не будем попут оних што иду у раку.
8 Кад је јутро објави ми своју милост,
јер у тебе уздајем се;
објави ми пут којим ћу поћи
јер је моја душа тебе жељна.
9 О, Господе, избави ме од душмана мојих!
К теби бежим да се скријем.
10 Поучи ме да по твојој вољи чиним,
јер Бог мој ти си;
ти си доброг духа,
поведи ме где је земља равна.
11 О, Господе, због имена свога
сачувај ме живог!
Праведношћу својом душу моју
од невоље спаси.
12 По милости својој
затри противнике моје;
искорени све душмане душе моје,
јер ја сам твој слуга!
Рута и Воз на гумну
3 Нојемина рече својој снахи Рути: „Како би било, ћерко моја, да ти потражим дом, где ће ти бити добро? 2 Ту је наш рођак, Воз, с чијим девојкама си радила. Ево, он ће ове ноћи вејати јечам на гумну. 3 Ти се умиј, намириши се, обуци свечану хаљину, па иди к њему на гумно. Међутим, не дај да те примети, док не заврши да једе и пије. 4 Кад он оде на починак, гледај где је легао, па и ти лези тамо. Онда подигни покривач с његових ногу и лези тамо, а он ће ти рећи шта да радиш.“ 5 Рута јој одговори: „Урадићу све што кажеш.“
6 Тако је отишла на гумно и учинила како јој је свекрва наредила. 7 Воз је јео и пио, па је весела срца отишао да легне поред стога. Тада се она прикрала, подигла покривач с његових ногу и легла.
8 Око поноћи човек се трже; окренувши се угледао је жену код својих ногу. 9 Он упита: „Ко си ти?“
„То сам ја, Рута, твоја слушкиња – одговори она. Рашири своје крило нада мном, јер си ми рођак-старатељ.“
10 Тада он рече: „Нека те Господ благослови, ћерко моја! Ово твоје добро дело боље је него оно прво, јер ниси тражила младиће, били они сиромашни или богати. 11 А сад, ћерко моја, немој се бојати. Учинићу за тебе све што тражиш, јер сви моји суграђани знају да си честита жена. 12 Јесте, ја сам заиста твој старатељ, али постоји још један рођак-старатељ, који је ближи сродник од мене. 13 Преноћи овде, а ујутро, ако он жели да буде старатељ, добро, нека буде старатељ. Али ако не жели да ти буде старатељ, ја ћу ти бити старатељ, тако ми живог Господа! Спавај до јутра.“
14 Тако је она спавала до јутра код његових ногу. Устала је рано док још човек човека није могао препознати, јер је Воз рекао: „Да се не сазна да је жена долазила на гумно.“
15 Онда јој је рекао: „Додај ми огртач који је на теби, и добро га држи.“ Она је држала огртач, а он јој је одмерио шест мерица јечма. Затим јој је напртио, па је отишла у град.
16 Кад је стигла, њена свекрва јој рече: „Како је прошло, ћерко моја?“ Тада јој је Рута испричала све што је човек учинио за њу. 17 Затим је додала: „Дао ми је још и ових шест мерица јечма, и рекао ми: ’Не враћај се празних руку својој свекрви.’“
18 Нојемина рече: „Остани овде, ћерко моја, док не видиш шта ће од тога испасти. Воз се неће смирити док још данас не приведе ствар крају.“
Благо у земљаним посудама
4 Стога нисмо обесхрабрени, јер нам је Бог по свом милосрђу поверио ову службу. 2 Ми смо се одрекли срамних, тајних ствари; не понашамо се лукаво, нити изврћемо Божију реч, него отворено објављујући истину, препоручујемо себе савести сваког човека пред Богом. 3 А ако је Радосна вест коју објављујемо застрта, застрта је за оне који пропадају. 4 Њима је бог овога света заслепио невернички ум, да им не засветли светлост Радосне вести о слави Христовој, који је слика Бога.
5 Ми, наиме, не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа. А о себи говоримо као о вашим слугама Исуса ради. 6 Наиме, исти Бог који је рекао: „Нека засветли светлост из таме!“, засветлио је и у нашим срцима, да познамо Божију славу на лицу Исуса Христа.
7 Али ово благо имамо у земљаним посудама, да буде јасно да ова изванредна снага потиче од Бога, а не од нас. 8 Са свих страна нас притискају невоље, али нас не сламају, у недоумици смо, али нисмо очајни, 9 прогоњени смо, али нисмо напуштени, обарају нас, али нас не уништавају. 10 Ми увек на своме телу носимо смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на нашем телу. 11 Јер, док год живимо, изложени смо смрти ради Исуса, да се и живот Исусов покаже на нашим смртним телима. 12 Према томе, смрт делује у нама, а живот у вама.
О освети
38 Чули сте да је речено: ’Око за око и зуб за зуб.’ 39 А ја вам кажем: не супротстављајте се злом човеку, него, ако те неко удари по десном образу, окрени му и други. 40 Ако неко хоће да иде на суд с тобом да би ти узео кошуљу, дај му и огртач. 41 Ако те неко натера да идеш једну миљу с њим, иди с њиме и две. 42 Дај ономе који тражи од тебе, и не окрећи се од онога који хоће да позајми од тебе.
Љубав према непријатељима
43 Чули сте да је речено: ’Воли ближњега свога, а мрзи непријатеља свога.’ 44 А ја вам кажем: волите своје непријатеље, и молите се за оне који вас прогоне. 45 Тако ће се показати да сте деца Оца вашега који је на небесима, јер он даје да његово сунце обасјава и зле и добре, и даје кишу и праведнима и неправеднима. 46 Јер ако волите оне који вас воле, какву ћете награду примити од Бога? Не чине ли то исто и порезници? 47 Ако поздрављате само своје сународнике, чините ли нешто посебно? Зар то исто не чине и многобошци? 48 Будите, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.