Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
63 Боже, мој Бог ти си
и ја тебе тражим.
Моја је душа тебе жедна,
тело је моје тебе жељно,
у земљи сувој,
огољеној и безводној.
2 Заиста, у Светињи сам те видео,
гледао ти и силу и славу.
3 Милост је твоја боља од живота,
усне моје величаће тебе.
4 Зато ћу те благосиљати кроз живот свој,
у име ћу твоје подизати руке своје.
5 Сита ће ми бити душа
ко од сала и обиља;
са весељем на уснама
уста моја прослављаће.
6 На постељи својој сетим те се,
о стражама ноћним размишљам о теби.
7 Јер си ти помоћ моја
у сенци крила твојих ја се веселим.
8 Уз тебе ми је душа прионула,
десница ме твоја подржава.
9 А они жуде да ми душу упропасте,
они ће отићи у дубине земље.
10 Биће предани мачу,
биће храна лисицама.
11 А цар ће се у Богу веселити,
хвалиће се свако ко се њиме закуне,
јер ће се затворити уста онима што говоре лажи.
Псалам.
98 Певајте Господу нову песму,
јер је чудеса учинио!
Десница му донесе победу
и мишица његова света.
2 Спасење је своје Господ обзнанио,
наочиглед народа је објавио праведност своју.
3 Сетио се своје милости
и своје верности према дому Израиљевом,
и сви су крајеви земље
видели спасење Бога нашег.
4 Ускликни Господу, земљо сва!
Подвикујте, запевајте и засвирајте!
5 Засвирајте Господу уз харфу;
и уз харфу, и уз звуке песме.
6 Уз трубе, уз јеку рогова
ускликните пред царем Господом!
7 Нека хучи море и све што је у њему,
свет и његови становници.
8 Нек рукама запљескају реке,
с њима горе нек радосно кличу
9 пред Господом;
јер долази да суди земљи,
да поштено суди свету
и људима по правди.
Давидов.
103 Благосиљај, душо моја, Господа
и име му свето све што је у мени!
2 Благосиљај, душо моја, Господа,
не заборави сва доброчинства његова!
3 Он ти кривице све твоје опрашта
и лечи ти све болести твоје;
4 од пропасти спасава ти живот,
овенчава милошћу и милосрђем;
5 живот ти добротом храни,
младост ти је свежа ко у орла.
6 Господ чини оно што је право,
пресуђује у корист тлачених.
7 Путеве је своје открио Мојсију,
дела своја деци Израиља.
8 Милостив и милосрдан је Господ,
дуготрпљив, богат милосрђем.
9 Не тужи нас без престанка,
довека се он не гневи.
10 По гресима нашим он нам не узвраћа,
не плаћа нам према кривицама.
11 Јер колико је небо над земљом високо,
толика је над богобојазнима милост његова.
12 Колико је исток од запада далеко,
толико је преступе наше од нас удаљио.
13 Као кад се отац на децу сажали,
сажали се Господ богобојазнима.
14 Јер он зна како смо грађени
и сећа се да смо тек прашина.
15 Попут траве човекови су дани,
попут цвета на ливади што цвета;
16 ветар задува и већ је нестао,
више га се и не сећа место где је био.
17 А милост је Господња одувек
и заувек на богобојазнима
и праведност његова на њиховим потомцима;
18 на онима који држе његов савез,
који памте његове прописе и извршавају их.
19 Господ је на небесима поставио свој престо
и над свима царством својим влада.
20 Благосиљајте Господа, анђели његови,
јаки и снажни,
који чините по његовој речи
и слушате његове наредбе!
21 Благосиљајте Господа, све војске његове,
слуге његове, што чините како му је драго!
22 Благосиљате Господа, сва дела његова,
где год да је место у коме он влада!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Не заборављај Господа, Бога свога
8 Држи и врши све заповести које ти данас заповедам, да бисте се умножили, те да бисте ушли и освојили земљу, за коју се Господ заклео вашим оцима. 2 Сећај се целог пута којим те је Господ, Бог твој, водио четрдесет година у пустињи, да би те обуздао и искушао, те да би сазнао шта ти је у срцу, да ли ћеш вршити његове заповести или не. 3 Он те је кротио, пустио те да гладујеш, па те је нахранио маном за коју ниси знао ни ти ни твоји преци, да те научи да човек не живи само од хлеба, него од сваке речи која излази из уста Господњих. 4 За тих четрдесет година, одећа на теби није се поцепала, нити су ти ноге отицале. 5 Стога, схвати у свом срцу да те Господ, Бог твој, одгаја као што отац одгаја сина.
6 Држи заповести Господа, Бога свога, да би следио његове путеве и да би га се бојао. 7 Јер, Господ, Бог твој, води те у добру земљу, земљу потока, извора и дубинских вода што извиру у долинама и брдима; 8 земљу пшенице и јечма, лозе, смокава и нарова, земљу маслина, уља и меда; 9 земљу у којој нећеш јести хлеб у сиромаштву, и где ти ништа неће недостајати; земљу где камење има гвожђа, из чијих ћеш брда ископавати бакар.
10 Тада ћеш се најести и наситити, па ћеш благосиљати Господа, Бога свога, за добру земљу коју ти је дао.
17 Христос ме, наиме, није послао да крштавам, него да проповедам Радосну вест, и то не речима људске мудрости, да Христов крст не би изгубио своју силу. 18 Јер говор о крсту је лудост за оне који пропадају, а за нас спасене је Божија сила. 19 Јер у Светом писму пише:
„Уништићу мудрост мудраца
и одбацићу умност умника.“
20 Где је, дакле, мудрац? Где је зналац? Где је вични расправама овога света? Није ли Бог показао да је мудрост овога света лудост? 21 И будући да свет није упознао Бога по његовој мудрости, Бог је одлучио да лудошћу проповедања спасе оне који верују. 22 Тако Јевреји траже знаке, а Грци траже мудрост. 23 А ми проповедамо Христа разапетога, камен спотицања за Јевреје, лудост за многобошце, 24 а за оне које је Бог позвао, како Јевреје тако и Грке, Христа – силу и мудрост Божију. 25 Јер је Божија лудост мудрија од људи, и Божија слабост јача од људске силе.
26 Погледајте себе, браћо, какви сте били кад вас је Бог позвао. По људским мерилима, нисте били ни мудри, ни моћни, ни високог рода. 27 Али Бог је изабрао оне које у свету сматрају лудима, да посрами оне које сматрају мудрима, и оне које држе за немоћне да посрами оне које држе за надмоћне. 28 Он је изабрао оне који су у свету безначајни, презрени, и ништавни, да обезвреди оне на које се гледа с уважавањем. 29 И то зато да се нико не би хвалио пред Богом. 30 Он је извор вашег живота у Христу Исусу, који је нама постао мудрост од Бога, и праведност, и посвећење и откупљење. 31 Баш као што је написано: „Ко хоће да се хвали, нека се хвали Господом.“
Религиозне вође питају Исуса о посту
18 Једном приликом су Јованови ученици и фарисеји постили. Неки људи дођу к Исусу и упитају га: „Зашто Јованови ученици и ученици фарисеја посте, а твоји ученици не посте?“
19 Исус им одговори: „Зар могу сватови постити, док је младожења са њима? Све док је он са њима, они неће постити. 20 Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу. Тог дана ће постити.
21 Нико не крпи стару одећу закрпом од нове, прањем још нескупљене тканине. У том случају нова закрпа дере стару тканину и настаје већа подеротина. 22 Такође, нико не улива ново вино у старе мехове, јер ће стари мехови попуцати од врења новога вина, па ће тако пропасти и мехови и вино. Зато, ново вино иде у нове мехове.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.