Book of Common Prayer
Поучна песма Етан Езраита.
89 О милости Господњој ја довека певам;
устима својим верност твоју разглашавам
нараштају сваком!
2 Јер рекао сам: „Довека је милост чврста,
верност ти је постављена у небеса.“
3 А ти: „Савез сам склопио са изабраником својим,
заклео се свом слузи Давиду:
4 ’Потомство ћу твоје довека да учврстим,
твој ће престо да потраје кроз поколење свако!’“ Села
5 О, Господе, небеса славе чудеса твоја
и твоју верност у збору светих!
6 Јер ко је тај на небу да је Господу налик,
да је као Господ међу синовима Божијим?
7 Бог је величанствен на сабору светих,
страшнији је од свих што га окружују.
8 Господе, Боже над војскама,
ко је попут тебе моћан Господ?
Верношћу си својом обавијен.
9 Ти управљаш морем поноситим,
ти му спушташ таласе немирне.
10 Скршио си Раву као да је заклан,
душмане си своје растерао силом руке своје.
11 Твоја су небеса, баш као и земља;
свет и оно што га чини ти си поставио.
12 Југ и север ти си начинио,
и Тавор и Ермон твом имену кличу.
13 Мишица је твоја јака, рука ти је моћна,
десница је твоја подигнута.
14 Твог престола темељи су праведност и правда;
милост и истина иду испред твога лица.
15 Благо народу коме је клицање знано,
који живи у светлости лица твога, о, Господе!
16 Имену се твоме они поваздан радују,
праведношћу твојом они се уздижу.
17 Јер ти си слава њихове јакости,
наклоношћу твојом наш се рог[a] уздиже.
18 Јер наш је штит од Господа,
наш је цар од Светитеља Израиљевог.
19 Тада си у виђењу говорио
свом верном народу и рекао:
„Своју помоћ дао сам јунаку,
изабраног из народа дигох.
20 Нашао сам Давида, слугу свога,
уљем својим светим помазао сам га.
21 На њему ће моја рука да почива,
мишица ће моја да га јача.
22 Неће га варати непријатељ,
неће му наудити неправедник.
23 Изломићу пред њим душмане његове,
и потући оне што га мрзе.
24 Моја верност и милост моја биће са њим,
у моје ће се име подићи рог његов.
25 Његову ћу руку дигнути на море
и на реке десницу његову.
26 А он ће ме звати: ’Оче мој, Боже мој,
Стено мог спасења!’
27 А ја ћу га поставити за прворођеног,
за најузвишенијег међу царевима земље.
28 Довека ћу му очувати милост своју
и свој ћу савез да учврстим са њим.
29 Довека ћу да учврстим потомство његово,
престо његов биће док је дана небу.
30 А ако синови његови мој Закон напусте
и не живе по мојим уредбама;
31 ако прекрше одредбе моје
и заповести моје не држе;
32 казнићу им преступе шибом
и кривицу ударцима.
33 Али милост своју никад нећу да им узмем,
верност своју нећу да порекнем.
34 Нећу да погазим свој савез,
нећу да порекнем оно што устима обећо сам.
35 Једном сам се заклео Давиду светошћу својом
и порећи нећу!
36 Потомство ће његово довека да траје
и преда мном попут сунца престо његов;
37 као месец заувек ће потрајати,
попут неба сведок верни.“ Села
38 А сада си га свргнуо, згрозио се
и разјарио на свог помазаника;
39 Порекао си савез са слугом својим,
у прашини му круну оскрнавио.
40 Зарушио си му све зидине
и утврђења му у руине претворио.
41 Харају га сви што путем прођу,
комшијама својим постао је ругло.
42 Дигао си десницу душмана његових,
крвника његовог ти чиниш веселим.
43 Још си му оштрицу мача отупио,
у боју му помогао ниси.
44 Његов сјај си окончао,
срушио му престо у прашину.
45 Скратио си дане младости његове
и загрнуо га срамотом. Села
46 О, Господе, докле ћеш се крити?
Довека ти срџба као ватра букти?
47 Присети се дужине мог живота.
Зар узалуд створио си све потомке људи?
48 Ко је човек који је живео, а да смрти угледао није?
Из руку Света мртвих ко је живот избавио? Села
49 О, Господе, где су твоја милосрђа давна
којима си се у верности својој заклео Давиду?
50 Сети се, о, Господе, срамоћења својих слугу,
која носим у недрима од народа многих!
51 Господе, њима су нас срамотили противници твоји;
њима су срамотили кораке твог помазаника.
52 Благословен довека да је Господ!
Амин! Амин!
10 А када најавиш овом народу све ове речи, они ће ти рећи: ’А због чега је Господ објавио све ово велико зло против нас? Која је наша кривица? Који је наш грех којим смо згрешили Господу Богу нашем?’ 11 Ти им одговори: ’Зато што су ме напустили ваши преци – говори Господ – ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се. А мене су напустили и мој Закон нису држали. 12 А ви сте још гора зла починили него они! Ето, свако живи по самовољи свог злог срца и не слуша ме. 13 Истераћу вас зато из ове земље у земљу коју нисте знали ни ви ни ваши преци. Служићете другим боговима и ноћу и дању, а ја вам се нећу сажалити.’
14 Зато долазе дани – говори Господ – кад се више неће говорити: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из египатске земље!’ 15 Него: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из северне земље и из свих земаља у које их је изагнао!’ Јер ја ћу их вратити у њихову земљу коју сам дао њиховим прецима.
16 Ево, послаћу много рибара – говори Господ – да их лове. А након тога послаћу многе ловце да их лове по свакој планини, по сваком брду и у раселинама стена. 17 Јер мој је поглед над свим њиховим путевима. Они нису сакривени преда мном, а ни кривице њихове нису сакривене од мојих очију. 18 Прво ћу двоструко да намирим њихове кривице и њихове грехе јер су моју земљу оскрнавили лешевима њихових гадости, њиховим гнусностима су испунили моје наследство.“
19 О, Господе, снаго моја и тврђаво моја!
Уточиште моје у дану невоље.
К теби ће доћи народи
са крајева света па ће рећи:
„Стварно су наши преци имали лажне богове, ништавила,
и у њима баш никакве користи није било!
20 Хоће ли човек да за себе прави богове,
а они нису Бог?“
21 „Зато ћу, ево, ја сада да им обзнаним,
да им обзнаним своју моћну руку,
па ће знати да је моје име Господ!
Ослобођење од служења Закону
7 Или, зар не знате, браћо – говорим онима који познају Закон – да Закон има власт над човеком само док је жив? 2 Тако је и удата жена везана Законом. Али, ако јој муж умре, разрешена је Закона који је везује за мужа. 3 Зато, уколико живи с другим човеком за живота свог мужа, биће названа прељубницом. Али, ако јој муж премине, разрешује се Закона, те тако не чини прељубу ако се уда за другога. 4 Тако сте и ви, браћо моја, умрли за Закон, тиме што је Христос положио свој живот за нас, да припадате њему који је ускрснуо из мртвих, те да будемо плодоносни за Бога. 5 Јер, док смо живели по захтевима своје природе, наше грешне жеље, подстакнуте Законом, деловале су у нашим удовима, а плод тога је била смрт. 6 Али, сада смо ослобођени Закона, пошто смо мртви ономе који нас је држао у ропству. Тако сад на нови начин служимо Богу Духом, а не словом Закона, како је било по старом.
Закон и грех
7 Према томе, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех? Никако! Ипак, ја не бих знао шта је грех да нема Закона. Јер, не бих знао шта је пожуда да Закон није рекао: „Не пожели!“ 8 Грех је по заповести ухватио прилику и изазвао у мени сваку пожуду. Наиме, грех је без Закона мртав. 9 Раније сам живео без Закона, али кад је заповест дошла, грех је оживео, 10 те сам ја умро. Тако ме је заповест, која је требало да ме води у живот, довела до смрти. 11 Грех је, наиме, ухватио прилику преко заповести, завео ме и путем ње убио. 12 Закон је свет и заповест је света, праведна и добра.
Исус храни пет хиљада људи
6 После овога је Исус отишао на другу страну Галилејског језера (то јест, Тиверијадског језера). 2 Следило га је много народа, јер су посматрали знаке које је чинио на болеснима. 3 Исус је отишао на једну гору и сео тамо са својим ученицима. 4 Била је близу Пасха, јудејски празник.
5 Исус подиже поглед и опази да пристиже много света. Упитао је Филипа: „Где да купимо хлеба да нахранимо оволико света?“ 6 Ово је рекао искушавајући Филипа, а у ствари је знао шта ће учинити.
7 Филип му одговори: „Да купимо хлеба и за две стотине сребрњака не би било довољно да сваки добије нешто мало!“
8 Један од ученика, Андрија, брат Симона Петра, рече му: 9 „Ту је један момчић који има пет јечмених хлебова и две рибе. Ипак, то није довољно да се нахрани толики народ.“
10 Исус им рече: „Нека народ поседа!“ Било је ту доста траве. Људи тако поседаше, њих око пет хиљада. 11 Онда је Исус узео хлебове, захвалио Богу, па их је дао онима који су седели. Тако је учинио и са рибама, те је свако јео колико је хтео.
12 Када су се сви наситили, Исус рече својим ученицима: „Покупите преостале комаде да не пропадну.“ 13 Ученици сакупише дванаест котарица преосталог хлеба од оних пет јечмених хлебова које је народ јео.
14 Када су људи видели какав је знак Исус учинио, рекли су: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!“ 15 Међутим, Исус је знао да они хоће да га зацаре на силу, па је зато отишао на једну гору да буде са̂м.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.