Book of Common Prayer
Давидов Псалам.
101 О милости и о правди певам!
Ја теби, Господе, певам похвале.
2 Предаћу се путу беспрекорном!
Када ћеш ми доћи?
У честитости срца свога
живећу у свом дому.
3 Ствари гнусне
не стављам пред очи своје;
отпадничке ствари мрзим,
на њих не пристајем!
4 Ништа немам с подлацима
и за зло нећу да знам.
5 Ко свог ближњег иза леђа оцрњује,
ја тога сатирем;
ко је пркосног погледа и надменог срца,
ја тога не трпим.
6 Моје су очи на вернима у земљи
да би са мном боравили;
нек ми служи онај
који иде путем беспрекорним.
7 У мом дому места
нема за препредењака,
пред очима мојим лажов
потрајати неће.
8 Из јутра у јутро сатирем
све неверне из земље,
све злотворе истребљујем
из Господњег града.
Хоровођи. Псалам Давидов.
109 О, Боже слављења мојега,
немој да заћутиш!
2 Ено, уста злобна и уста пакосна
на мене су разјапљена;
клевећу ме језиком лажљивим.
3 Окружили су ме речима мржње,
без разлога напали ме.
4 Тужбама ми узвраћају љубав,
али ја се предајем молитви.
5 На добро ми узвраћају злобом
и мржњу ми враћају за љубав.
6 Против таквог постави зликовца,
тужитеља, нек му стоји с десна!
7 Када му се суди, кривац нека буде;
нека му се и молитва у грех преокрене!
8 Нек му дани буду малобројни,
нека се његова служба да̂ другоме.
9 Нек му деца сирочад постану
и жена му удовица!
10 Нека му се деца потуцају, нека просе;
нека моле када оду из својих руина!
11 Нек му плени зајмодавац све што је његово,
нека му туђинац имање опљачка!
12 Немао никога да му се смилује,
сирочад му немала никога који би их пожалио!
13 Нека му се семе затре,
име им се избрисало у колену другом!
14 Нек се памте кривице његових предака пред Господом,
грех мајке његове нек се не избрише!
15 Нека буду трајно пред Господом,
а он са земље нек им збрише спомен!
16 Јер се није сетио милост да искаже,
већ је кињио сиромаха, невољника,
убијао очајника.
17 Волео је клетву,
па нека га стигне;
благослов му није био мио,
па нека је далеко од њега.
18 Ко оделом у клетву се облачио,
па нек се она као вода у њега улије
и као уље у његове кости.
19 Нек му она буде ко огртач у кога се замотава,
као појас који стално опасује!
20 Нека тако Господ плати мојим тужитељима
и онима што о мени говоре злобно!
21 А ти, о, Господе Боже,
чини са мном како доликује твом имену;
избави ме јер је милост твоја добра.
22 Ево, и сиромах и невољник ја сам,
прободено срце је у мени.
23 Бледим као сенка издужена,
одуван сам ко скакавац.
24 Од поста ми колена клецају;
тело ми је мршаво, без сала.
25 Постао сам ругло за њих,
одмахују главом кад ме виде.
26 О, Господе, помози ми!
Спаси мене, о, мој Боже, по милости својој!
27 Нека знају људи да је ово рука твоја;
да си то ти, о, Господе, учинио.
28 Они нека куну а ти благосиљај;
а када се дигну нека се застиде,
а твој ће се слуга радовати.
29 Нека се тужитељи моји у бруку обуку,
срамотом својом нека се покрију ко плаштом.
30 Хвалићу Господа на сав глас!
Славићу га усред мноштва;
ע Ајин
121 Ја поступам право и праведно,
тлачитељима мојим не остављај мене!
122 Буди јамац за добро свом слузи,
да ме горди не би тлачили.
123 Очи су ми усахнуле за твојим спасењем
и за речју праведности твоје.
124 Твоме слузи ти учини по милости својој,
поучи ме уредбама својим.
125 Твој сам слуга, просветљење дај ми
па да твоје прописе разумем.
126 Јесте време да делује Господ,
твој су Закон прекршили!
127 Зато више волим заповести твоје
него злато, више него суво злато.
128 Зато одобравам одредбе твоје, сваку и о свему,
и презирем сваку стазу лажи.
פ Пе
129 Чудесни су твоји прописи,
зато их се душа моја придржава.
130 Објашњење твојих речи просветљује,
промућурност даје лаковернима.
131 Зинуо сам, дахћем,
јер сам жељан заповести твојих.
132 На мене се осврни, смилуј ми се,
ко што често чиниш оним што ти име воле.
133 Речју својом кораке ми води,
не дај било којем греху да нада мном влада.
134 Откупи ме од тлачитеља људи
да одредби твојих могу да се држим.
135 Нек слугу твога обасја лице твоје,
уредбама својим поучи ме!
136 Потоци суза из мојих очију теку
јер се Закона твога не држе људи.
צ Цаде
137 О, Господе, ти праведан јеси
и пресуде твоје исправне су!
138 Прописи твоји што си заповедио,
праведни су и сасвим су верни.
139 Ревност моја изједа ме
јер душмани су моји твоје речи заборавили.
140 Твоја реч је сасвим проверена
и воли је слуга твој!
141 Незнатан сам и омрзнут ја сам,
одредбе ти не дам забораву.
142 Правда твоја је правда довека
и истина твој је Закон.
143 Снашли су ме невоља и мука,
али уживам у заповестима твојим.
144 Прописи твоји довека су праведни,
да жив будем подари ми разум.
Код грнчара
18 Реч од Господа је дошла Јеремији: 2 „Устани и сиђи у грнчареву кућу. Тамо ћу ти рећи своје речи.“ 3 Отишао сам у грнчареву кућу, а тамо, он ради нешто на грнчарском точку. 4 А посуда од глине, коју је грнчар вајао рукама се покварила. И он ју је вратио, па је обликовао другу посуду, баш какву је желео да направи.
5 Дошла ми је реч Господња и рекла: 6 „Доме Израиљев! Зар ја не могу да урадим са вама као овај грнчар? – говори Господ. Ево, попут глине у рукама грнчара, и ви сте у мојим рукама, доме Израиљев! 7 У часу кад објавим народу и царству да ћу да их ишчупам, срушим и разорим; 8 а тај се народ одврати од свог зла за које сам говорио, ја ћу се сажалити због пропасти коју сам наумио да им нанесем. 9 Или у часу кад објавим народу и царству да ћу да их градим и садим; 10 а они на моје очи чине зло и не слушају мој глас, ја ћу да одустанем од добра које сам наумио да им учиним.
11 Зато сад реци свима у Јуди и свим становницима Јерусалима: ’Овако каже Господ: ево, вајам пропаст на вас, против вас замисао смишљам. Нек се свако врати са свог пута злога, молим вас. Нека поправи и своје путеве и дела своја.’
8 Сад, дакле, нема никакве осуде за оне који су у Христу. 2 Наиме, закон Духа, који доноси живот у Христу Исусу, ослободио ме је закона греха и смрти. 3 Јер, што Закон није могао да учини због слабости људске природе, учинио је Бог тако што је послао свог Сина у обличју својственом грешном човеку, као жртву за грех, те осудио грех у телу. 4 Бог је то учинио да би се испунили праведни захтеви Закона на онима који не живе по грешној природи, него по Духу. 5 Јер, они који живе у складу с грешном природом, смерају на оно што им та природа налаже. А они који живе у складу с Духом, смерају на оно што им Дух налаже. 6 Наиме, ум вођен грешном природом доноси смрт, а ум вођен Духом доноси живот и мир. 7 Јер, кад се ум управља по грешној природи, он се супротставља Богу, зато што се не покорава Божијем Закону, нити је у стању да то чини. 8 Тако, они који се управљају по грешној природи не могу да угоде Богу. 9 Али, ви се не управљате према грешној природи, већ по Духу, уколико Божији Дух пребива у вама. Ко нема Христовог Духа, тај му не припада. 10 Ако је Христос у вама, тело је мртво због греха, али Дух живи у вама зато што вас је Бог оправдао. 11 Ако, дакле, Дух Божији, који је подигао из мртвих Исуса, пребива у вама, онда ће исти Бог који је Христа подигао из мртвих, оживети и ваша смртна тела посредством Духа који живи у вама.
27 Не радите за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот. Такву храну ће вам дати Син Човечији, јер је на њега Бог Отац утиснуо свој печат.“
28 Они га упиташе: „Шта треба да радимо да бисмо чинили дела која Бог тражи?“
29 Исус им одговори: „Ово је дело које Бог тражи: да верујете у онога кога је он послао.“
30 Они га онда упиташе: „Какав ћеш знак учинити, да бисмо веровали у тебе кад га видимо? Шта ћеш, дакле, да учиниш? 31 Наши преци су јели ману у пустињи, као што је написано у Писму: ’Даде им хлеб са неба да једу.’“
32 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб. 33 Хлеб који Бог даје јесте онај који силази са неба и даје живот свету.“
34 Тада му рекоше: „Господе, дај нам заувек тај хлеб!“
35 Исус им рече: „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети. 36 Али ја сам вам рекао да, иако ме видите, нећете да верујете. 37 Свако кога ми даје Отац долази к мени, а онога који долази к мени нећу одбацити. 38 Јер ја нисам сишао са неба да чиним своју вољу, него вољу Бога који ме је послао. 39 Ово је воља Бога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је Он дао, него да их ускрснем у Последњи дан. 40 Воља мога Оца је да ко год ме види и поверује у мене, има вечни живот, а ја ћу га ускрснути у Последњи дан.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.