Book of Common Prayer
146 Славите Господа!
Душо моја, прослављај Господа!
2 Господа ћу прослављати докле живим,
док ме има Богу своме певаћу похвале!
3 Не уздајте се у владаре, у човеков изданак,
јер у њему избављења нема.
4 Напусти га дух његов, у земљу се враћа
и тог дана пропадне му што је наумио.
5 Благо оном ком помаже Бог Јаковљев;
оном што се Господу, Богу нада!
6 Он је створио небо, земљу
и море и све што је у њима;
он истине довека се држи.
7 Потлаченим он праведно узвраћа
и гладнима храну даје;
Господ ослобађа утамничене.
8 Господ слепима очи отвара,
Господ подиже понижене,
Господ воли праведнике.
9 Господ штити придошлице,
олакшава сирочету и удовици,
а пут зликовцима осујећује.
10 Довека владаће Господ,
твој Бог, Сионе, кроз нараштај сваки!
Славите Господа!
147 Славите Господа!
Баш је добро Богу нашем запевати славопоје;
баш је мило прикладно славити.
2 Господ гради Јерусалим
и окупља изгнане Израиљце.
3 Он лечи срца уцвељених
и ране им преповија.
4 Звезде он пребројава
и сваку од њих поименце зове.
5 Велик је наш Господ и силе големе,
његова је мудрост безгранична.
6 Господ диже понизне,
а зликовце до земље срозава.
7 Запевајте хвалоспев Господу!
Запевајте славопој на харфи Богу нашем!
8 Он је небо застро облацима,
за земљу се кишом постарао,
дао трави да расте по горју.
9 Он зверима храну даје кад затреба,
и гавранчићима када му загракћу.
10 Не задивљује се снагом коња,
не одушевљава се бедрима јунака.
11 Господу су мили ти што га се боје,
они што се надају милости његовој!
12 О, Јерусалиме, величај Господа!
О, Сионе, слави Бога свога!
13 Јер он је ојачао крила врата твојих,
благословио је децу твоју у теби.
14 Земљи твојој он мир доноси
и сити те пшеницом најбољом.
15 Реч одлуке своје он пошаље земљи,
и реч му већ хита, не застаје.
16 Он снег даје као да је вуна,
разбацује иње ко да је пепео.
17 Град свој баца као да су мрве
и мраз његов ко може да трпи?
18 Реч пошаље своју, па их онда топи;
ветром својим дуне и потеку воде.
19 Јакову је речи своје објавио
и Израиљу уредбе своје и своја правила.
20 А то није урадио ниједном народу,
правила његова нису им позната.
Славите Господа!
111 Славите Господа!
Хвалићу Господа целим срцем својим,
на сабору праведника и у заједници!
2 Велика су дела Господња,
жељан их је свако ко ужива у њима.
3 Величанствено и славно дело је његово,
праведност његова трајаће довека.
4 Чудеса је своја учинио да се памте,
милосрдан је и милостив Господ.
5 Храну даје богобојазнима,
свог савеза довека се сећа.
6 Свом народу јавио је силу дела својих,
дајући им наследство народа.
7 Веродостојна су и праведна дела његових руку,
сви његови прописи су поуздани;
8 постављени од века до века,
учињени истинито и праведно.
9 За свој народ откуп је послао
и свој савез вечно поставио;
име му је и свето и страшно.
10 Мудрост отпочиње богобојазношћу.
Баш су разборити сви који тако чине[a]
и слава им траје за век века.
112 Славите Господа!
Благо човеку што се Господа боји
и у заповестима његовим радо ужива.
2 Моћно ће му потомство бити по земљи,
нараштај ће праведника благословен бити.
3 У кући му благо и иметак,
праведност му постојана вавек.
4 Светло и у тами сија праведнима,
милосрднима, милостивима и правичнима.
5 Сажаљив је добар човек, позајмљује,
праведно се у послу опходи.
6 Тај се никад уздрмати неће,
сећање на праведника трајаће довека.
7 Он не стрепи пред лошим вестима,
поузданог срца у Господа се узда.
8 Прибраног је срца, не страхује
док не заликује над душманима својим.
9 Он нештедимице дели,
даје сиротињи,
праведност његова остаје довека;
рог ће му се у части уздићи.
10 Видеће то злотвор, озлоједиће се,
шкрипаће зубима и гришће се;
пропашће жудња злотвора!
113 Славите Господа!
О, славите, слуге Господње,
славите име Господње!
2 Нек име Господње прослављано буде
од сад па довека!
3 Од изласка сунца па до његовог заласка,
прослављано било име Господње!
4 Над свим народима узвишен је Господ,
слава му је врх небеса.
5 Ко је као Господ, Бог наш,
што столује у висини;
6 што се сагне да погледа
и по небу и по земљи?
7 Сиромаха диже из прашине,
из буњишта диже убогога;
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Од нероткиње у кући
чини срећну мајку деце.
Славите Господа!
Господ је једини Бог
8 Изведи народ слеп, премда има очи,
и глув, премда има уши.
9 Нека се заједно саберу сва племена,
и нека се сакупе народи.
Је ли ко од њих ово најавио,
и од давнина нам предсказао?
Нек доведу своје сведоке и оправдају се.
Нека се чује, па нек кажу: ’Истина је!’
10 Ви сте сведоци моји – говори Господ –
и слуге моје које сам изабрао,
да бисте знали и мени веровали,
и схватили да сам то ја.
Пре мене ниједан бог саздан не би,
а неће ни после мене бити.
11 Ја, ја сам Господ,
осим мене спаситеља нема.
12 Ја сам најавио и спасао и предсказао,
и међу вама туђинаца нема!
А ви сте сведоци моји – говори Господ –
и ја сам Бог.
13 Од вечности ја то јесам,
и нико из моје руке избавити неће.
Учинићу, а ко ће изменити?“
2 Као новорођенчад жудите за духовним млеком, да бисте њиме узрасли за спасење, 3 ако сте заиста искусили да је Господ добар.
4 Приступите Исусу – живом камену, што су људи одбацили, али који је изабран и драгоцен у Божијим очима, 5 па се као живо камење уграђујте у духовни храм. У њему ћете служити као посвећено свештенство које посредством Исуса Христа приноси духовне жртве угодне Богу. 6 Зато је написано у Писму:
„Ево, постављам на Сиону
камен угаони,
камен изабран и драгоцен.
Ко у њега поверује,
неће се постидети.“
7 Вама који верујете, његова драгоцена вредност служи на корист, а онима који не верују,
„камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.“
8 И,
„камен за спотицање
и стена за посртање.“
Они се спотичу, јер се не покоравају речи, на што су и одређени.
9 А ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, народ који припада Богу, одређен да објави славна дела онога који вас је из таме позвао у своју чудесну светлост. 10 Некада нисте били народ, а сада сте Божији народ, некада нисте уживали милосрђе, а сада сте примили милосрђе.
14 Нека се не узнемирава ваше срце. Верујте у Бога и верујте у мене. 2 У дому мога Оца има много станова. Иначе, зар бих вам рекао: ’Идем да вам припремим место’? 3 А кад одем и припремим вам место, вратићу се и повести вас са собом, да и ви будете где сам ја. 4 А ви знате пут куда ја идем.“
5 Тома му рече: „Господе, не знамо где идеш. Како можемо да знамо пут?“
6 Исус му рече: „Ја сам Пут и Истина и Живот. Нико не долази к Оцу осим по мени. 7 Стога, ако сте упознали мене, упознаћете и мог Оца. Ви га познајете већ сада и видели сте га.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.