Book of Common Prayer

Пасха

12 Господ рече Мојсију и Арону у Египту: ² „Овај месец нека буде за вас почетак месеци. Нека вам буде први месец у години. ³ Реците ово свој заједници израиљској: ’Десетог дана овог месеца нека свако набави по јагње^[a] за своју породицу; једно по домаћинству. ⁴ Ако је домаћинство сувише мало да га поједе, нека га подели са најближим суседом, према броју особа и према количини коју свако може да поједе. ⁵ Јагње нека буде без мане, мушко, старо годину дана. Можете да изаберете било јагње било јаре. ⁶ Чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а онда нека га сва сабрана израиљска заједница закоље увече. ⁷ Затим нека узму нешто крви и пошкропе њоме оба довратка и надвратник куће у којој ће се јагње јести. ⁸ Те исте ноћи нека једу месо печено на ватри, са бесквасним хлебом и горким зељем. ⁹ Не једите сирово или кувано месо, него испечено на ватри: са главом, ногама и изнутрицама. ¹⁰ Не остављајте ништа до јутра. Ако нешто преостане до јутра, спалите на ватри. ¹¹ А овако ћете га јести: опасаног струка, са обућом на ногама и штапом у руци. Јешћете га у журби: то је пасха Господња. ¹² Јер те ћу ноћи проћи египатском земљом и побити све првенце у Египту, како људе тако животиње. Ја сам Господ, и ја ћу казнити све египатске богове. ¹³ А крв нека вам служи као знак на кућама у којима живите. Кад будем опазио крв, проћи ћу^[b] мимо вас, тако да вас неће задесити затирући помор кад будем ударио египатску земљу.

¹⁴ Тај дан нека вам буде спомен-дан. Славите га као празник Господу. Празнујте га од поколења до поколења; то је трајна уредба.

Господ се буди

Исус – утеловљена реч

1 У почетку је био Он – Реч, и Он – Реч је био са Богом. Он – Реч био је Бог. ² Он је у почетку био са Богом.

³ Све је његовим посредством постало и ништа што је постало није постало без њега. ⁴ У Речи је био живот и тај живот је био светлост људима. ⁵ Светлост светли у тами, и тама је не надвлада.

⁶ Бог је послао човека по имену Јован. ⁷ Он је дошао да сведочи за светлост, да сви у њу поверују. ⁸ Јован није био светлост, него је сведочио за светлост. ⁹ Истинита светлост, која обасјава сваког човека, дошла је на свет.

¹⁰ На свету је био, и свет je његовим посредством настао, али га свет није препознао. ¹¹ Својима је дошао, али су га његови одбацили. ¹² А онима који су га прихватили, дао је право да постану деца Божија, онима који верују у његово име. ¹³ Они нису рођени ни од крви, ни од жеље тела, ни од воље мужа; њих је Бог родио.

¹⁴ Реч је постала тело и настанила се међу нама. Видели смо његову славу, славу коју има од Оца као јединорођени Син пун милости и истине.

¹⁵ Јован је сведочио за њега кличући: „За мном долази онај који је изнад мене, јер је постојао пре мене.“ ¹⁶ Из пунине његове милости сви смо примили милост на милост, ¹⁷ јер је Закон дат преко Мојсија, а милост и истина наступише посредством Исуса Христа. ¹⁸ Бога нико никад није видео, јединорођени Бог, који је у Очевом крилу, он га је објавио.

Исус се указује двојици ученика

¹³ Истог дана, двојица ученика су ишла у село по имену Емаус, удаљеном од Јерусалима око шездесет стадија^[a]. ¹⁴ Разговарали су о свим овим догађајима. ¹⁵ Док су они тако разговарали и расправљали, Исус им се приближио и пошао са њима. ¹⁶ Али њиховим очима није било дано да га препознају.

¹⁷ Исус их упита: „О чему то путем расправљате?“

Они застадоше снуждени. ¹⁸ Одговори онај који се звао Клеопа: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана?“ ¹⁹ А он рече: „Шта то?“ Они одговорише: „Оно са Исусом из Назарета. Он је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом. ²⁰ Наши водећи свештеници и главари су га предали да буде осуђен на смрт и разапели га. ²¹ А ми смо се понадали да је он онај који ће откупити израиљски народ. Осим тога, данас је већ трећи дан од како се то догодило. ²² Уз све то, збунише нас неке наше жене које су у рано јутро биле на гробу, ²³ али нису нашле његово тело. Још су рекле да су им се указали анђели и рекли им да је жив. ²⁴ Неки од наших су отишли на гроб и нашли онако како су жене рекле. Њега нису видели.“ ²⁵ Исус им рече: „О, како ли сте неразумни и спори да поверујете свему што су пророци рекли! ²⁶ Није ли требало да Христос све то претрпи и уђе у своју славу?“ ²⁷ Тада им је растумачио оно што је написано о њему у целом Писму, почевши од Мојсија и свих Пророка.

²⁸ Тако дођоше до села у које су пошли, а он је као хтео да пође даље. ²⁹ Они га салетеше говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ на измаку!“

³⁰ Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. ³¹ Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. ³² Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“

³³ Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. ³⁴ И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“ ³⁵ А и двојица ученика су им испричала шта се збило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб.

Исус се јавља својим ученицима

¹⁹ Те недеље увече, ученици су били заједно. Врата су била закључана, јер су се плашили јудејских власти. Тада дође Исус, стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ ²⁰ Рекавши то, показао им је руке и ребра. Ученици су били радосни што виде Господа.

²¹ Исус им поново рече: „Мир вам! Као што је мене послао Отац, тако ја шаљем вас.“ ²² Рекавши ово, дунуо је и рекао им: „Примите Духа Светога. ²³ Коме опростите грехе, опраштају му се, а коме не опростите грехе, томе се не опраштају.“