Book of Common Prayer
97 Господ влада! Нека се радује земља,
нека се радују острва многа!
2 Окружен је облацима, густом тамом;
на праведности и на праву престо му почива.
3 Пред њим огањ сукља,
на све стране пали његове душмане.
4 Његове муње блеште светом,
а земља задрхти када то угледа.
5 Као восак топе се планине пред Господом,
пред Господарем земље целе.
6 Праведност његову небеса јављају
и славу његову сви народи виде.
7 Нека се постиде све слуге кипова,
сви који се идолима хвале;
о, божанства разна, њему се клањајте!
8 Сион чује па се радује;
веселе се Јудина насеља
због судова твојих, Господе.
9 Јер, Господе, ти си Свевишњи све земље;
неизмерно узвишен си над свим божанствима!
10 О, ви што Господа волите, зло замрзите!
Он је чувар душе својих верних;
он отима душу њину из зликовачких руку.
11 По праведнику расипа се светло
и весеље у срца честитих!
12 Праведници, радујте се у Господу!
Захваљујте му,
светост његову спомињите!
99 Господ влада –
нек народи дрхте!
Над херувимима он седи –
нек се земља тресе!
2 Велики је Господ на Сиону,
узвишен је над свим народима.
3 Велико ти име нека славе,
јер је страшно –
он је свет!
4 Моћан је цар који воли правду;
Јакову си учврстио подједнако
и правду и праведност,
ти си то учинио.
5 Уздижите Господа, Бога нашег!
Поклоните се пред подножјем његових ногу,
јер је он свет.
6 Мојсије и Арон, свештеници његови;
Самуило, један од оних што су му се молили,
звали су Господа
и он их је услишио.
7 У стубу од облака им је говорио,
а они су држали прописе
и уредбе које им је дао.
8 О, Господе, Боже наш,
ти си их услишио!
Био си им Бог који опрашта
али и онај што кажњава њихова злодела.
9 Уздижите Господа, Бога нашег!
Поклоните се на његовој светој гори,
јер наш Господ, Бог је свети.
Псалам захвалности.
100 Кличи Господу, земљо сва!
2 Радо Господу служите,
приђите му певајући!
3 Знајте: Господ је Бог, он нас је саздао
и њему припадамо;
ми смо његов народ
и стадо његове испаше.
4 Са хвалама улазите на врата његова
и с песмама у његова дворишта;
хвалите га,
име му славите.
5 Јер је добар Господ,
јер је милост његова довека
и веран је нараштају сваком!
94 О, Боже освете!
Севни, Господе, Боже осветниче!
2 Устани, судијо земље,
па узврати бахатима истом мером.
3 Докле ће зликовци, о, Господе,
докле ће зликовци да ликују?
4 Брбљивци су, бахати хвалисавци
сви ти што опако раде.
5 Они сатиру твој народ, Господе,
и наследство твоје тлаче.
6 Убијају удовицу, дошљака
и сирочад кољу.
7 И још кажу: „Господ не види,
не опажа Бог Јаковљев!“
8 Размислите, ви свирепи људи! Будале!
Кад ћете се опаметити?
9 Не чује ли онај што је творац уха?
Не види ли онај што је творац ока?
10 Зар народе он да не кори?
Зар да не покара онај који људе знању учи?
11 Господ зна да су мисли човекове безвредне.
12 Благо ономе кога ти учиш, Господе,
кога поучаваш о Закону своме;
13 да буде спокојан у данима патње,
док се за зликовца јама не ископа.
14 Јер Господ не оставља свој народ
и наследства свога он се не одриче.
15 Јер праведност се суду враћа
и следе је сва срца честита.
16 Ко ће мене да заступа против зликоваца?
Ко ће против злочинаца уз мене да стане?
17 Да ми Господ није био помоћ,
убрзо би душа моја у гробу ћутала.
18 Када кажем – „Моја нога клеца!“ –
нек ме твоја милост окрепи, Господе!
19 Када су у мени самом многобројне бриге,
утехе ми твоје разгаљују душу.
20 Зар окрутни владари да ти буду савезници,
и они који крше заповести?
21 Уроту праве против душе праведника,
крв невиних осуде ко криву.
22 Господ ми је заклон на висини!
Мој је Бог стена уточишта!
23 Он ће њима да узврати за злобу њихову,
збрисаће их због зала њихових;
збрисаће их, Господ, Бог наш.
95 Дођите! Кличимо Господу!
Ускликнимо Стени нашега спасења!
2 Дођимо пред њега с похвалама,
у песмама кличимо му!
3 Јер Господ је велик Бог,
цар је велик над свим боговима.
4 У његовој су руци дубине земаљске,
његови су врхови планина.
5 Његово је море, он га је створио;
руке су му копно начиниле.
6 Дођите да ничице попадамо!
Хајде да се поклонимо и клекнемо
пред Господом, Саздатељем нашим!
7 Јер он је наш Бог,
а ми народ његове испаше,
стадо које води.
Данас кад глас његов чујете:
8 „Тврда срца не будите као на Мериви,
у пустињи у дан Масе[a].
9 Оци ваши мене су кушали,
изазивали ме, иако су дела моја гледали.
10 Четрдесет лета сам се гнушао оног нараштаја и рекох:
’Верности нема у њима никакве,
путеве моје они не познају.’
11 У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
Субота – посвећени дан
19 Господ ми је овако рекао: „Иди и стани на Врата синова народа, кроз која улазе Јудини цареви и кроз која излазе, и на сва врата Јерусалима. 20 Реци им: ’Чујте реч Господњу, о, цареви Јудини и сва Јудо и сви становници Јерусалима који улазите кроз ова врата! 21 Овако каже Господ: чувајте животе своје па не носите робу у суботу и не уносите је на јерусалимска врата. 22 Ни из својих кућа не износите робу у суботу и не радите никаквог посла. Посветите суботу као што сам заповедио вашим прецима. 23 Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Тврдоглави су постали, нису слушали и нису прихватили карање. 24 Али, будете ли ме пажљиво слушали – говори Господ – и суботом не будете носили робу кроз градска врата, већ посветите суботу и не радите никакав посао: 25 тада ће на градска врата улазити цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихови главари, сви Јудејци и сви становници Јерусалима. А град ће овај остати довека. 26 И доћи ће из Јудиних градова, сви што су око Јерусалима, из Венијаминове земље, из равнице, са брда и из Негева они што доносе свеспалнице, жртве, житне жртве и тамјан, и они што доносе захвалнице у Дом Господњи. 27 Али ако ме не послушате – да посветите суботу, да не носите робу и пролазите кроз јерусалимска врата у суботу – запалићу ватру на његовим вратима да прогута дворове Јерусалима, и неће се угасити.’“
13 Значи ли то да ми је добро донело смрт? Нипошто! Ипак, да би се грех показао грехом, он ме је посредством добра довео до смрти, тако да би се путем заповести грех показао до крајности грешним.
14 Знамо, наиме, да је Закон духован, а да сам ја телесан и као такав у ропству греха. 15 Наиме, ја не разумем своје поступке, јер не чиним оно што хоћу, него оно што мрзим. 16 А ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. 17 Ипак, то сад не чиним више ја, него грех који станује у мени. 18 Знам, наиме, да никакво добро не станује у мени, то јест у моме телу. Наиме, имам жељу да чиним добро, али нисам у стању да га чиним. 19 Јер, не чиним добро које хоћу, већ зло које нећу. 20 Ако, дакле, чиним оно што нећу, онда то не чиним ја са̂м, већ грех који станује у мени. 21 Стога, налазим овај закон: кад хоћу да чиним добро, зло ми се намеће. 22 Ја се, наиме, у свом унутарњем бићу веселим Божијем Закону. 23 Ипак, опажам други закон који делује у мојим удовима, који ратује против закона мога ума и заробљава ме законом греха који је у мојим удовима. 24 Јадан сам ја човек! Ко ће ме избавити овог смртног тела? 25 Хвала Богу, који то чини кроз Господа нашег Исуса Христа!
Дакле, ја својим умом служим Божијем Закону, а грешном природом закону греха.
16 Када се спустило вече, његови ученици су сишли до језера. 17 Укрцали су се на бродић и упутили се према Кафарнауму. Било се већ смрачило, а Исус никако да дође. 18 Почео је да дува јак ветар и море се узбуркало. 19 Ученици су веслали неких двадесет пет до тридесет стадија[a] када су опазили Исуса како хода по мору. Када се приближио чамцу, ученици се уплашише. 20 Исус им рече: „То сам ја, не бојте се!“ 21 Тада су хтели да га укрцају у бродић, али бродић се одједном нашао на месту према ком су се упутили.
Исус – хлеб живота
22 Сутрадан су људи који су остали с друге стране језера, опазили да је тамо остао само један бродић. Знали су, наиме, да Исус није ушао у бродић са својим ученицима, него су ученици отишли сами. 23 А из Тиверијаде приспеше други бродићи, близу места где је народ јео хлеб за који је Господ био захвалио Богу. 24 Када је, дакле, народ видео да тамо нема ни Исуса ни његових ученика, ушли су у бродиће и отишли у Кафарнаум да га траже.
25 Нашли су га с друге стране језера и рекли му: „Учитељу, када си дошао овамо?“
26 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме ви зато што сте видели знаке, него зато што сте јели хлебове и наситили се. 27 Не радите за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот. Такву храну ће вам дати Син Човечији, јер је на њега Бог Отац утиснуо свој печат.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.