Book of Common Prayer
Давидова похвална песма.
145 О, мој Боже, о, царе, величаћу тебе,
име твоје благосиљаћу у веке векова!
2 Сваког дана благосиљаћу те,
име ћу ти прослављати у веке векова.
3 Велики је Господ, предостојан славе,
величанства недокучивога.
4 Поколење поколењу твоја дела разглашава,
обзнањује силу твоју.
5 О красоти славе величанства твога,
о стварима чудним твојим ја ћу да размишљам[a].
6 Говориће људи о снази твојих страшних дела,
а и ја ћу да сведочим о твом величанству.
7 Казиваће сећање о твојој великој доброти,
клицаће радосно о праведности твојој.
8 Милосрдан и милостив је Господ,
спор на срџбу и богат милошћу!
9 Свакоме је Господ добар,
милосрдан свим својим делима.
10 О, Господе, славиће те свако дело твоје;
твоји верни благосиљаће те!
11 О слави твога царства говориће,
о снази твојој сведочиће;
12 дела ће му силна објавити људима,
и славну красоту његовога царства.
13 Царство свих времена јесте царство твоје,
твоја владавина за све нараштаје.
14 Господ је ослонац за све који падну,
узданица за све понижене.
15 Тебе очекују баш свачије очи
и ти им дајеш храну кад је томе време.
16 Руку своју ти отвараш
и ситиш жељу сваког живог бића.
17 На свим путевима својим праведан је Господ
и веран је у сваком подухвату.
18 Господ је близак свима што га призивају,
свима што га у истини зову.
19 Испуњава чежњу богобојазнима,
спасава их када чује како вапе.
20 Господ брани све који га воле,
а злотворе све ће да разори.
21 Господу ће уста моја ускликнути славопоје!
Нек све живо благосиља то свето му име,
у веке векова!
104 Благосиљај, душо моја, Господа!
О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;
оденут си и сјајем и славом!
2 Светлошћу је као плаштом заогрнут,
као шатор простиреш небеса.
3 Греде горњих одаја својих у воде полаже,
облаке у кочије своје преже,
на крилима ветра језди.
4 Он своје анђеле чини ветровима,
и своје слуге огњеним пламеновима.
5 Он је земљу поставио на њене темеље,
у веке векова неће се помаћи.
6 Дубинама си је покрио као покривачем,
а воде су јој биле над горама.
7 Повлаче се од прекора твога,
одтекле су од тутњаве грома твога –
8 када су се горе дигле и долине слегле –
тамо где си им и одредио место;
9 не прелазе међу што си им ставио,
вратити се неће да земљу прекрију.
10 Ти изворе шаљеш долинама
да потеку међу планинама.
11 Они поје сваку пољску зверку
и жеђ гасе дивљим магарцима.
12 Небеске се птице крај њих гнезде
и певају у растињу.
13 Из горњих одаја својих натапаш горе
и земља је пуна плода дела твојих.
14 Ти чиниш да за стоку трава расте,
биље што га човек обрађује,
да би земља уродила хлебом;
15 и вино што човеку разгаљује срце,
уље што лице озари
и хлеб што храни човеку срце.
16 Господња су стабла наливена,
кедрови што их је усадио на Ливану;
17 на њима се птице гнезде,
у чемпресима рода им се скући.
18 На високим горама живе дивокозе,
а камењари даманима уточиште дају.
19 Он је месец начинио да се мери време,
а и сунце зна када да зађе.
20 Ти спушташ таму и ноћ бива,
па измиле све шумске живуљке.
21 Лавови за пленом ричу
тражећи од Бога за себе храну.
22 Кад сунце заруди
они се окупе у јазбини својој и лежу.
23 А човек иде за послом својим
и ради до вечери.
24 О, Господе, како је много дела твојих!
Свако си од њих учинио мудро
и твојих је створења пуна земља!
25 Ено мора, великог и широких обала,
врве од безбројних створења,
животиња малих и великих;
26 По њему бродови броде
и Левијатан[a] коју су начинио у њему игра.
27 Сви они чекају тебе
да им на време даш оно што једу.
28 Ти им дајеш
и они то сакупе;
ти отвараш руку своју
и они су сити добра.
29 Кад сакријеш лице своје
они се препадну;
кад им узмеш дах, они скапавају
и поново иду у прашину.
30 Кад им пошаљеш свој дах они настају;
ти обнављаш лице земље.
31 Нек довека буде слава Господња!
Нек делима својим радује се Господ!
32 Он у земљу гледа и она се тресе;
он дотиче горе и оне се диме.
33 Кроз свој живот певаћу Господу,
док ме има Бога мога прослављаћу!
34 Угодне му биле мисли моје,
а ја ћу да се радујем у Господу.
35 Нек грешници нестану са земље
и злобника нека више нема!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Славите Господа!
Молитва захвална
25 Господе, ти си Бог мој,
узвисујем те, славим твоје име,
зато што си остварио дивоту,
од давнина смишљену верност верну,
2 јер си град претворио у хрпу,
насеље утврђено у рушевину;
тврђава туђинаца више није град –
довека се обновити неће.
3 Тебе зато народ снажни слави,
од тебе се боји град свирепих племена,
4 а ти си уточиште сиротом,
уточиште убогом у невољи његовој;
ти си склониште од непогоде,
заклон од жеге,
јер ћуд је свирепих
као непогода са стране;
5 као жега над сушним тлом,
ти гушиш грају одвратних,
као жегу сенком облака
свирепима се прекинуло певање.
Месијанска свечаност
6 А Господ над војскама спремиће на овој гори
гозбу од сала за све народе,
гозбу од сала, гозбу од вина,
од вина одлежалог, од мождине масне,
од пречишћеног вина одлежалог.
7 И на овој гори он ће здерати
застор што све народе застире
и копрену што све пуке обавија.
8 Он ће смрт победоносно здерати,
и Господар Господ ће сузу отрти
са лица свакога,
и срамоту ће скинути
са свог народа по свој земљи –
зато што је Господ рекао.
9 И говориће се у дан онај:
„Гле, ово је Бог наш.
Њега смо очекивали и он нас је спасао.
Ово је Господ ког смо очекивали;
кличимо и радујмо се, јер он спасава.“
13 Када су присутни видели Петрову и Јованову одважност и дознали да су необразовани и обични људи, били су запањени. Препознали су у њима оне који су били са Исусом. 14 Но, гледајући исцељеног човека како стоји са њима, остали су без речи. 15 Тада су наредили Петру и Јовану да напусте Велико веће, а они су почели да се саветују међу собом: 16 „Шта да радимо са овим људима? Не можемо порећи да су учинили овај знак, јер се то одиграло наочиглед свих становника Јерусалима. 17 Ипак, да се ово учење не би још више проширило у народу, запретићемо им да никоме не проповедају у Исусово име.“
18 Тада су дозвали апостоле и наредили им да нипошто не говоре нити уче у Исусово име. 19 Али, Петар и Јован им одговорише: „Просудите сами да ли је право пред Богом да се више покоравамо вама или Богу, 20 јер не можемо престати да говоримо о ономе што смо чули и видели.“
21 Чланови Већа су им још једном запретили, па су их пустили на слободу. Нису могли да се одлуче како да их казне, јер је сав народ славио Бога за оно што се догодило. 22 Наиме, човек који је био чудесно исцељен имао је више од четрдесет година.
Молитва за храброст апостола
23 Чим су Петар и Јован били ослобођени, отишли су к својима и известили их о ономе што су им водећи свештеници и старешине рекли. 24 Када су чули ово, једнодушно су се помолили Богу речима: „О, Господару, Створитељу неба и земље, мора и свега што је у њима. 25 Ти си Духом Светим, преко нашег праоца, Давида, твога слуге рекао:
’Зашто ли се буне народи,
шта то људи узалуд смишљају?
26 Цареви се света прикупљају,
кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
и на његовог Помазаника[a].’
27 Да, заиста су се удружили у овом граду Ирод, Понтије Пилат, незнабошци и израиљски народ против твога светог слуге Исуса, кога си помазао. 28 Они су учинили оно што си ти по својој вољи и сили унапред одредио. 29 А сада, Господе, погледај на њихове претње и дозволи својим слугама да с пуном слободом навешћују твоју реч. 30 Испружи своју руку да се догађају исцељења, знаци и чуда – именом твога светог слуге Исуса.“
31 Када су се помолили, потресла се кућа у којој су били окупљени, те су се сви испунили Духом Светим. Затим су одважно навештавали Божију реч.
16 Још мало па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети.“
Жалост и радост
17 Тада Исусови ученици рекоше једни другима: „Шта значи то што нам је рекао: ’Још мало, па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети’ и ’зато што одлазим к Оцу’? 18 Шта мисли под тим: ’Још мало’? Не знамо о чему то говори.“
19 Исус је знао да хоће да га питају, па им је рекао: „Питате се међу собом шта значи оно што сам рекао: ’Још мало, па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети’? 20 Заиста, заиста вам кажем да ћете плакати и нарицати, а свет ће се радовати. Бићете у жалости, али ће се ваша жалост преокренути у радост. 21 Жена је у тескоби кад рађа, јер је дошао час порођајних болова, али кад роди дете, она више не спомиње своју муку, јер је новорођенче дошло на свет. 22 И ви сте сада жалосни, али ја ћу вас поново видети, те ће ваша срца бити испуњена радошћу. Ту радост нико неће моћи да вам одузме. 23 У онај дан ме нећете више питати ни о чему. Заиста, заиста вам кажем: Отац ће вам дати што год затражите у моје име. 24 Ви још нисте ништа затражили у моје име. Тражите и добићете, да ваша радост буде потпуна.
25 Ово сам вам рекао сликовито, али доћи ће час када вам више нећу говорити сликовито, него ћу вам отворено говорити о Оцу. 26 У тај дан ви ћете тражити од Оца у моје име. Не кажем вам да ћу ја молити Оца за вас. 27 Наиме, вас са̂м Отац воли, зато што сте ви заволели мене и зато што сте поверовали да сам дошао од Бога. 28 Од Оца сам изашао и дошао на свет; сада одлазим са света и идем к Оцу.“
29 Његови ученици му рекоше: „Ево, сад нам отворено говориш и не служиш се сликовитим говором. 30 Сада знамо да све знаш и да није потребно да ти неко постави питање, јер ти то унапред знаш. Зато верујемо да си дошао од Бога.“
31 „Сада верујете? – упита их Исус. 32 Ево, тек што није наступио час, када ћете се сви разбежати свако на своју страну, а мене оставити самог. Ипак, ја нисам са̂м, јер је Отац са мном.
33 Ово сам вам рекао да имате мир у мени. У свету ћете имати невољу, али ви будите храбри; ја сам победио свет.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.