Book of Common Prayer
Песма поклоничка. Давидова.
131 О, Господе, не горди се срце моје!
Очи моје нису узносите.
Не пружам се за великим,
ни за нечим мени недосежним.
2 Ево, душу сам смирио и утишао
као одојче код мајке своје,
као одојче у мени је душа моја.
3 О, Израиљу, Господу се надај
од сад па довека!
Песма поклоничка.
132 О, Господе, Давида се сети
и свих мука његових;
2 како се Господу заклео
и заветовао Силном Јаковљевом:
3 „У шатор дома свога нећу ући,
на постељу кревета свог нећу лећи;
4 очима сна нећу дати,
ни капцима да се спусте;
5 док не нађем место за Господа,
Пребивалиште Силном Јаковљевом!“
6 Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
у пољима јаримским нашли смо га.
7 Пођимо у Пребивалиште његово!
Поклонимо се код подножја његових ногу!
8 Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
ти и Ковчег Силе твоје!
9 Свештеници нек огрну правду,
твоји верни нек радосно кличу.
10 Због Давида, слуге свога,
не окрећи се од лица свог помазаника.
11 Давиду се истински заклео Господ
и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако синови твоји буду држали мој савез
и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
на престолу твоме.“
13 Да, Господ је Сион изабрао,
за Пребивалиште своје пожелео га је:
14 „Довека је ово место мог починка,
ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15 Шта му треба, даћу изобилно;
убоге му нахранићу хлебом.
16 У спасење ћу му обући свештенике,
верни ће му подцикивати, клицати.
17 Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18 У срамоту ја завићу душмане његове,
а на њему његова ће круна да заблиста!“
Песма поклоничка. Давидова.
133 Гле! Како је добро, каква је милина
када су браћа заједно и сложно!
2 Ко на глави добро уље,
које се на браду слива,
на Аронову браду;
што се слива на порубе одеће његове;
3 као роса са Ермона,
која роси на сионске горе;
тамо где је Господ одредио
благослов живота вечног.
Хоровођи. Давидов Псалам.
140 О, Господе, избави ме од човека злобног,
од човека насилника ти мене заштити;
2 оног што му срце злобу смишља,
оних што поваздан започињу свађе.
3 Попут змије оштре језик,
отров им је змијски под уснама. Села
4 Заштити ме, о, Господе,
од шака поквареног,
од човека насилника ти мене заштити
и од оних што би да ме са ногу помету.
5 Охоли су ми замку и омче сакрили,
крај пута ми мрежу раширили
и клопке ставили. Села
6 Господу говорим: „Бог мој ти си!“
О, Господе, пригни ухо гласу мојих преклињања!
7 О, Господе Боже, сило мог спасења,
у дан ратни главу моју покриј.
8 О, Господе, не дај злобном по жељама;
злу намеру му не оствари, да се не охоли. Села
9 Ено глава оних што ме окружују!
Зло усана њиних нек се на њих сручи!
10 Нека на њих падне жар угљени;
у ватру нека их гурне,
у раке, и нек се не дигну!
11 Нека се клеветник не укорени на земљи;
насилника нека злоба лови,
нека га надвлада.
12 А ја знам да ће Господ суд донети сиромаху
и правду за убогога!
13 Нек праведни хвале твоје име!
Честити ће пред тобом живети!
Давидова поучна песма, кад је био у пећини. Молитва.
142 Гласом својим ја Господу вапим,
гласом својим ја Господа за милост преклињем.
2 Жалопојку своју пред њега изливам,
муку своју њему образлажем.
3 Када дух ми на измаку беше,
ти си знао стазу моју;
пут којим сам ишао,
на коме су ми замку поставили.
4 Удесно погледај па види
да нико на ме не обраћа пажњу;
мени више уточишта нема,
нема никог да за мене мари.
5 О, Господе, теби вапим! Говорим ти:
„Уточиште моје ти си
и наследство моје у земљи живих!“
6 Јецај мој пажљиво почуј,
јер сам јадан преко сваке мере;
од тлачитеља ме ослободи,
јер за мене су прејаки.
7 Душу моју из тамнице вади
па да хвалим име твоје;
па нека ме окруже праведни,
јер си мени благонаклон био!
Јеремији раде о глави
26 На почетку владавине Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, дошла ми је реч Господња: 2 „Овако каже Господ: стани у двориште Дома Господњег и објави свим градовима Јуде, онима који су дошли да се поклоне у Дому Господњем. Објави им све ове речи које ти заповедам. Ни реч не изостави. 3 Можда ће да слушају, па се свако врати са свог злог пута и ја се предомислим због пропасти коју сам наумио да им нанесем због њихових злодела. 4 Реци им ово: ’Овако каже Господ: ако ме не будете слушали – да живите по Закону који сам ставио пред вас, 5 да слушате речи мојих слугу пророка, које вам упорно шаљем, а ви их не слушате – 6 овај ћу Дом учинити попут Силома и овај град проклетством за све земаљске народе.’“
7 А свештеници, пророци и сав народ су чули Јеремијину објаву, те речи у Господњем Дому. 8 Тек што је Јеремија завршио са објавом свега што му је Господ заповедио да каже свем народу, они су га ухватили – свештеници, пророци и сав народ. Рекли су: „Јамачно ћеш умрети! 9 Зашто си пророковао у Господње име и рекао да ће овај Дом постати као Силом, да ће овај град опустошити од житеља?!“ А сав се народ окупио око Јеремије у Дому Господњем.
10 За ово су чули Јудини главари, па су из царевог двора дошли у Господњи Дом. Сели су на улаз Нових Господњих врата. 11 Свештеници и пророци су овако рекли главарима и свем народу: „Овај човек је заслужио смртну казну јер је пророковао против овог града, онако како сте чули својим ушима.“
12 А Јеремија је узвратио свим главарима и свем народу: „Господ ме је послао да пророкујем против овог Дома и против овог града свим речима које сте чули. 13 Зато поправите своје путеве и своја дела! Послушајте глас Господа, свога Бога, да би се предомислио за пропаст коју вам је најавио. 14 А ја сам, ево, у вашим рукама. Радите са мном оно што је по вама добро и право. 15 Али једно сигурно знајте: ако ме погубите, сваљујете невину крв на себе, на овај град и све његове становнике. Јер, заиста ме је Господ послао к вама да вам у уши објавим све ове речи.“
16 А главари и сав народ су рекли свештеницима и пророцима: „Овај човек не заслужује смрт јер нам је говорио у име Господа, нашег Бога.“
Бог је милостив према Израиљу
11 Питам дакле: да Бог можда није одбацио свој народ? Никако! Јер и ја сам Израиљац, потомак Авра̂мов, из племена Венијаминовог. 2 Није Бог одбацио свој народ, који је предвидео. Или, зар не знате шта пише у Писму о Илији – кад се жали Богу на Израиљце?
3 „Господе, побили су твоје пророке,
срушили су твоје жртвенике,
а ја сам остао са̂м,
па и мене настоје да убију.“
4 Међутим, шта му Бог одговара?
„Оставио сам себи седам хиљада људи,
који нису пали на колена пред Валом.“
5 Према томе, и у садашње време постоји остатак изабран по милости. 6 Дакле, ако се избор врши по милости, онда не може да се врши по делима. Иначе, милост не би више била милост.
7 Шта онда? Народ израиљски није постигао оно за чим је тежио. То су достигли изабрани, а остали су отврднули. 8 Као што је написано:
„Бог им даде дух тврдоглави,
да очима не виде,
и ушима не чују,
све до данашњега дана.“
9 А Давид каже:
„Нек им сто постане замка и клопка,
препрека и одмазда,
10 нек им очи потамне, да не виде,
и леђа им се заувек погрбе.“
Спасење незнабожачких народа
11 Питам, дакле: зар су посрнули да би сасвим пали? Никако! У ствари, њиховим преступом спасење је дошло другим народима, да у њима изазове љубомору. 12 Ако, дакле, њихов преступ значи богатство за свет, а њихов пораз богатство за остале народе, колико ли ће више значити њихово пуно укључење?
19 Због ових речи је поново настала подела међу Јеврејима. 20 Многи рекоше: „У њему је зли дух, па бунца. Што га слушате?“ 21 Други рекоше: „То нису речи опседнутог злим духом. Зар зли дух може да врати вид слепоме?“
22 У Јерусалиму се тада славио празник Посвећења храма. Била је зима. 23 Исус је ходао у храму Соломоновим тремом. 24 Тада га окружише Јевреји и рекоше му: „Докле ћеш нас држати у неизвесности? Реци нам отворено ако си ти Христос!“
25 Исус им одговори: „Ја сам вам рекао, али ви не верујете. Дела која чиним у име свога Оца говоре ми у прилог. 26 Ви, ипак, не верујете, јер не припадате мојим овцама. 27 Моје овце слушају мој глас. Ја их познајем и оне иду за мном. 28 Ја им дајем вечни живот, те неће никада пропасти, нити ће их ико отети из моје руке. 29 Отац мој, који ми их је дао, већи је од свега и нико не може да их отме из руке мога Оца. 30 Ја и Отац једно смо.“
31 Јевреји поново дограбише камење да га каменују. 32 Исус им рече: „Учинио сам пред вама многа добра дела која ми је Отац наложио. За које од њих ме каменујете?“
33 Јевреји му одговорише: „Не каменујемо те ми за добро дело, него због богохулства. Ти си човек, а проглашаваш се Богом.“
34 Исус им рече: „Зар у вашем Закону не пише: ’Ја рекох: „Богови сте“’? 35 Ако је Закон назвао ’боговима’ оне којима је Божија реч упућена – а Писмо се не може укинути – 36 како онда кажете за онога, кога је Бог посветио и послао у свет: ’Ти вређаш Бога!’, због тога што сам рекао: ’Ја сам Син Божији’?! 37 Ако ја не чиним дела свог Оца, немојте ми веровати. 38 Уколико чиним његова дела, онда верујте макар тим делима, ако већ не верујете мени. Тада ћете знати да је Отац у мени и ја у Оцу.“ 39 Тада су поново хтели да га ухвате, али је он измакао њиховим рукама.
40 Исус је поново прешао на другу страну Јордана, код места где је Јован некада крштавао. Тамо је остао. 41 Тада су многи дошли к њему и рекли: „Јован није учинио ниједан знак, али све што је рекао за овог човека било је истинито.“ 42 Многи су тамо поверовали у Исуса.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.