Book of Common Prayer
Књига Прва
Псалми 1–41
1 Блажен човек који не следи савет опаких,
не стоји на грешничком путу,
нити седа у друштво ругача,
2 већ ужива у Закону Господњем,
дан и ноћ му о Закону мисли.
3 Он је као дрво усађено крај поточних вода,
које род свој даје када му је време,
а лишће му никада не вене.
Све што ради, на добро му иде.
4 Нису такви опаки!
Они су као плева што је ветар носи.
5 Зато опаки неће опстати на суду,
ни грешници на збору праведних.
6 Јер зна Господ пут праведника,
а пут опаких води у пропаст.
2 Зашто ли се буне народи,
шта то људи узалуд смишљају?
2 Цареви се света прикупљају,
кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
и на његовог Помазаника[a]:
3 „Збацимо са себе окове њихове,
стргнимо са себе свезе њихове!“
4 Смеје се онај што на небесима столује,
Господ се то њима подругује.
5 Он им онда у гневу проговара,
јарошћу их својом ужасава:
6 „Цара свога ја сам поставио,
на Сиону, светој гори својој.“
7 Објавићу одлуку Господњу.
Он ми рече:
„Ти си Син мој,
данас си се мени родио.
8 Тражи од мене, и даћу ти у наследство пуке,
и крајеве земаљске да ти буду имовина.
9 Сломићеш их гвозденом палицом,
разбићеш их као посуду од глине.“
10 Зато, цареви, будите разумни,
примите наук, владари земаљски!
11 Служите Господу у страху,
с трепетом се радујте.
12 Волите Сина, да му гнев не плане,
па да пропаднете на свом путу,
јер гнев његов за трен ока плане.
Благо сваком ко у њему уточиште тражи!
Псалам Давидов, кад је бежао пред својим сином Авесаломом.
3 Господе, колико ли је мојих противника,
колико ли је оних што устају на мене!
2 Много је оних што о мени кажу:
„Нема њему спасења од Бога.“ Села[b]
3 А ти, Господе, штит си око мене,
славо моја, ти ми главу дижеш!
4 Гласом својим призивам Господа,
одговара он ми с горе своје свете. Села
5 Ја лежем и спавам, и опет се будим,
јер Он, Господ, пружа ми ослонац.
6 Не бојим се ни хиљада људи,
што одасвуд надиру на мене.
7 Устани, Господе,
спаси ме, мој Боже;
све душмане моје удари у браду,
опакима све зубе поломи.
8 Спасење припада Господу,
твој благослов на твом је народу. Села
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидов псалам.
4 Одговори кад те зовнем, Боже, моја правдо,
у мојој тескоби, дај ми да одахнем,
смилуј ми се, почуј ми молитву.
2 Докле ће, о, људски синови,
слава моја бити у срамоти?
Докле ћете волети испразност,
докле ћете ићи за преваром? Села
3 Знајте, верне је Господ одвојио за себе,
Господ слуша кад год га позовем.
4 Гневите се, али не грешите,
на постељи срцем размишљајте, утихните. Села
5 Принесите жртве праведне,
у Господа се уздајте.
6 Многи кажу: „Ко ће нам показати срећу?“
Обасјај нас, Господе, светлом свога лица!
7 Ти си ми весељем испунио срце,
више га има од њиховог жита,
и од младога вина њиховог.
8 Ја спокојно лежем,
спокојно и спавам,
јер ти са̂м, Господе,
дајеш ми спокоја. Села
Тужбалица Давидова, коју је испевао Господу због речи Хуша, Венијаминовца.
7 Господе, Боже мој,
у теби је моје уточиште,
спаси ме, избави,
од свих који ме гоне,
2 да ми душу као лав не раздеру,
растргну ме, а спаса ни од кога.
3 Господе, Боже мој, ако сам ово учинио,
ако сам руке своје неправдом окаљао,
4 ако сам пријатељу злом узвратио,
а противника без разлога пљачкао,
5 нека ме непријатељ гони и сустигне,
нека живот мој на земљу згази,
а славу моју у прашину баци. Села
6 У свом гневу устани, Господе,
дигни се на бес мојих душмана,
пробуди се, у помоћ ми дођи,
јер ти си свој суд заказао.
7 Нека се збор народа скупи око тебе,
па над њима владај са висина.
8 Господ суди народима,
суди ми, Господе, по праведности
и непорочности мојој.
9 Бог је праведан,
он испитује и срца и нутрину;
нека дође крај злу опаких,
а праведнога ти учврсти.
10 Бог је мој штит,
он спасава исправног у срцу.
11 Бог је праведни судија,
сваког дана Бог гнев свој излива.
12 А за оног ко се не покаје,
он ће свој мач наоштрити,
и лук свој запети, уперити;
13 таквом спрема оружје смртно,
стреле своје прави запаљиве.
14 Ето, опаки је злом бременит,
зачиње невољу, а рађа превару.
15 Копа јаму, издуби је,
и пада у јаму коју је начинио.
16 Невоља његова нека му се на главу врати,
насиље његово нека му на теме падне.
17 Хвалићу Господа ради његове праведности,
славићу песмом име Господа Свевишњег!
Четири израиљска младића на вавилонском двору
1 Треће године Јоакима[a], цара Јуде, Навуходоносор, цар Вавилона, дође до Јерусалима и опколи га. 2 Господ је предао Јоакима, Јудиног цара, у његове руке и део посуђа из Дома Господњег. Навуходоносор их је однео у земљу Сенар и донео их у храм свога бога. Посуђе је положио у ризницу свога бога.
3 Тада је цар наредио Асфеназу, старешини својих дворана̂, да доведу неке од Израиљаца из царске лозе и племства – 4 младиће без икакве мане, доброг изгледа, умешне у свакој врсти мудрости, врсне у знању и расуђивању, и способне за службу на царском двору – да их науче писму и језику Халдејаца. 5 Цар им је одредио свакодневни оброк од цареве хране и вина. Заповедио је да се образују три године, а потом нека ступе у царску службу.
6 Међу овима су били Данило, Ананија, Мисаило и Азарија, из Јудиног племена. 7 Старешина дворана̂ им је дао друга имена: Данилу је дао име „Валтазар“, Ананији „Седрах“, Мисаилу „Мисах“, а Азарији „Авденаго“.
8 Данило је решио да се не окаља царевом храном и вином, па је замолио старешину дворана̂ да му дозволи да се не окаља. 9 Бог је дао Данилу да задобије благонаклоност и милосрђе старешине дворана̂.
10 Старешина дворана̂ рече Данилу: „Бојим се мог господара цара, који вам је одредио храну и пиће. А шта кад примети да су вам лица упалија од осталих младића ваших година? Тада бих ја платио главом пред царем за вашу кривицу.“ 11 Данило рече надгледнику кога је старешина дворана̂ поставио над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом: 12 „Молим те, покушај са својим слугама десет дана. Нека нам дају само поврће за јело и воду за пиће. 13 Онда упореди наш изглед са изгледом младића који су јели од цареве хране, па поступај са својим слугама према ономе што видиш.“
14 Сложи се он са овим и покуша то с њима десет дана. 15 Кад је истекло десет дана, они су изгледали боље и ухрањеније од свих других младића који су јели од цареве хране. 16 Тако је надгледник односио њихов оброк хране и вина и давао им поврће.
17 Овој четворици младића Бог је дао знање и умешност у свакој врсти писања и мудрости; а Данило се разумео у сва виђења и снове.
18 Кад је истекло време које је цар одредио да их доведу, старешина дворана̂ их је довео пред Навуходоносора. 19 Цар је разговарао с њима, али се међу њима није нашао нико као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија. Зато су били постављени у царску службу. 20 Кад их је цар питао о свему што се тиче мудрости и разумевања, утврдио је да су десет пута бољи од свих чаробњака̂ и гатара̂ у његовом царству.
21 Данило је остао тамо до прве године цара Кира[b].
Реч живота
1 Оно што је било од почетка, што смо чули, што смо својим очима видели, што смо посматрали и својим рукама опипали, то је о њему, Речи живота. 2 Он, живот, показао се видљивим; ми смо га видели, па сведочимо и објављујемо вам њега, вечни живот који је био са Оцем и нама се објавио. 3 Што смо видели и чули, то објављујемо и вама, да и ви имате заједништво са нама. А наше заједништво је са Оцем и са Сином његовим, Исусом Христом. 4 Ово пишемо да наша радост буде потпуна.
Бог је светлост
5 Ово је вест коју смо чули од њега и јављамо је вама: Бог је светлост и у њему нема никакве таме. 6 Ако кажемо да имамо заједништво са њим, а живимо у тами, тада лажемо, и не поступамо по истини. 7 Али, ако живимо у светлости као што је са̂м Бог у светлости, тада имамо заједништво један са другим, и крв његовог Сина Исуса чисти нас од свакога греха.
8 Ако кажемо да немамо греха, сами себе варамо и истине нема у нама. 9 Ако му, пак, признајемо своје грехе, он је веран и праведан: опростиће нам грехе и очистиће нас од сваке неправде. 10 Ако кажемо да нисмо згрешили, правимо га лажљивцем и његове речи нема у нама.
Исусова првосвештеничка молитва
17 Рекавши ово, Исус је подигао своје очи ка небу, и рекао:
„Оче, дошао је час. Прослави свога Сина, да би Син прославио тебе. 2 Јер ти си му дао власт над сваким човеком да подари вечни живот свима које си му дао. 3 А вечни живот је ово: да упознају тебе, јединог и правог Бога, и Исуса Христа, кога си ти послао. 4 Ја сам показао твоју славу на земљи: извршио сам дело које си ми поверио. 5 Сада, Оче, подај ми славу у твоме присуству, славу коју сам имао са тобом пре постања света.
6 Објавио сам твоје име онима које си ми дао из света. Они су били твоји, а ти си их дао мени и они су послушали твоју реч. 7 Сад знају да све што си ми дао долази од тебе, 8 јер сам им рекао оно што си ти рекао мени. То су прихватили, те знају да је истина да сам од тебе дошао и верују да си ме ти послао. 9 За њих се молим. Не молим се за свет, него за оне које си ми ти дао, јер су твоји. 10 Све што припада мени припада и теби, и све што припада теби припада и мени, а моја слава се открила по њима. 11 Ја нисам више на свету, али су они на свету. Сада идем к теби. Оче свети, сачувај их у свом имену, које си ми дао, да и они буду једно као што смо ми једно.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.