Book of Common Prayer
Песма. Псалам Асафов.
83 О, Боже, немој да заћутиш!
Не онеми,
немој да мирујеш, о Боже!
2 Гле, ено их буче твоји душмани,
главу дижу они што те мрзе!
3 Сплетке кују против твог народа
и заверу праве твоме штићенику.
4 Рекли су: „Дођите, дајте да их сатремо као народ,
да се име Израиља више не спомене!“
5 Ено, сви су сложни у замисли
да против тебе савез склопе:
6 шатори Едома и Исмаила,
Моава и Агарина;
7 Гевала, Амона и Амалика,
Филистејци с житељима Тира.
8 Још им је и Асирија пришла,
пристала ко војска уз децу Лотову. Села
9 Учини им као Мадијану и као Сисери,
као Јавину на потоку Кисону!
10 Били су потрвени код Ен-Дора,
претворени у ђубриво за њиву.
11 С племићима им поступи као с Оривом и Зивом,
а са кнезовима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12 Јер они говоре:
„Заузмимо Божије пашњаке!“
13 О, мој Боже, претвори их у клупко корова,
у плеву на ветру!
14 Ко кад ватра шуму пали
и ко кад пламен горе жари,
15 тако их потерај вихором својим,
ужасни их својом олујом.
16 Бешчашћем им лице покриј,
па нек вапе за именом твојим, о, Господе!
17 Нек се стиде и смету довека!
Нек пропадну срамећи се!
18 Па нека се зна – име ти је Господ –
над земљом си целом ти једини Свевишњи!
Књига Друга
Псалми 42–72
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
42 Као што кошута чезне за потоцима,
тако душа моја чезне за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу доћи и пред Богом се појавити?
3 Сузе су ми храна и дању и ноћу,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
4 Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима,
предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве,
с мноштвом које слави празник.
5 Што си ми клонула, душо моја,
и што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља мог, Бога мог.
6 Клонула је душа у мени,
зато те спомињем из краја јорданског,
и с Ермона, на гори Мисару.
7 Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,
све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.
8 Дању Господ шаље своју милост,
а ноћу је песма његова са мном –
молитва Богу живота мог.
9 Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?
Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
10 Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
11 Што си ми клонула, душо моја,
што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
43 Досуди ми правду, Боже,
одбрани мој спор од безбожног света,
избави ме од човека подлог и неправедног.
2 Јер ти си Бог мој, тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто идем около у жалости
под тлаком непријатеља мога?
3 Пошаљи светлост и истину твоју да ме воде,
да ме доведу на свету гору твоју,
и до места где ти пребиваш.
4 Приступићу тада к жртвенику Божијем,
к Богу радости и ужитка свог;
да те харфом хвалим, Боже, Боже мој.
5 Зашто си ми клонула, душо моја,
зашто уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
85 Ти си, Господе, благонаклон земљи својој;
Јакову си срећу повратио;
2 свом народу кривицу опростио,
све њихове грехе си покрио. Села
3 Сву си срџбу своју утихнуо
и згаснуо јару свога гнева.
4 Обнови нас, Боже нашега спасења
и не буди на нас више гневан.
5 Хоћеш ли довека да се гневиш на нас,
срџбу своју да пренесеш
с нараштаја на нараштај?
6 Нећеш ли нам опет доћи и оживети нас,
па да ти се радује твој народ?
7 Милост своју покажи нам, о, Господе!
Своје нам спасење ти подари!
8 Послушаћу шта год да ми Господ Бог објави.
Јер, он најављује мир народу своме,
својим вернима;
ал’ на лудост нек се не враћају.
9 Заиста је његово спасење близу богобојазнима,
кад ће слава нашу земљу да настани.
10 Срећу се милост и истина,
правда и мир љубе се!
11 Из земље истина буја,
а правда с небеса доле гледа.
12 Још ће Господ добра дати,
нашој земљи даће њеног рода.
13 Правда пред њим иде
и стазу спрема по корацима његовим.
Давидова молитва.
86 Своје ухо пригни, о, Господе!
Услиши ме, јер сиромах
и невољник ја сам.
2 Душу моју ти сачувај, јер сам веран;
свога слугу спаси,
јер ти си мој Бог у кога се уздам.
3 Смилуј ми се, о, Господе,
јер ти вапим од јутра до сутра!
4 Разгали душу слуге свога,
јер ја теби, о, Господе, душу своју дижем.
5 Ти си добар, Господе;
вољан си да прашташ,
милошћу си богат
за све што те призивају.
6 О, Господе, чуј молитву моју!
Поклони пажњу гласу мога преклињања.
7 Ја ћу тебе звати у дану моје невоље
јер ти ћеш се одазвати.
8 Нема, Господе, никог попут тебе међу боговима,
не постоје дела као што су твоја.
9 Сви народи које си створио ће доћи,
пред тобом се поклонити, Господе,
име своје прославити.
10 Јер ти си велик,
чудеса ти твориш,
ти си Бог једини.
11 Научи ме своме путу, Господе,
да поступам по истини твојој,
да се срцем целим
твог имена бојим.
12 И ја ћу да те хвалим, Господе, мој Боже,
срцем својим целим!
Довека ћу да величам име твоје.
13 Јер велика је милост твоја према мени,
јер си душу моју избавио
из најдубљег Света мртвих.
14 Боже, против мене устају охоли;
моју душу траже бездушници;
они тебе немају пред собом.
15 А ти си, Господе, Бог милостив и милосрдан,
спор на срџбу, богат милошћу и истином.
16 На мене се осврни,
милостив ми буди;
своју снагу подај слузи своме,
спаси сина слушкиње своје.
17 На мени покажи знак доброте,
па нек виде они што ме мрзе;
нека се застиде тебе, о, Господе,
јер си ми помогао и утешио ме.
11 „Овако им реците: ’Богови који нису начинили небеса и земљу ће нестати и са земље и испод небеса.’“
12 Он је силом својом начинио земљу.
Мудрошћу својом он је основао васељену,
и својом је разборитошћу разапео небеса.
13 Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
14 Баш је од свог знања глуп сваки човек.
Због идола се сваки златар стиди,
јер су обмана његови ливени идоли.
Нема даха у њима.
15 Они су испразни, творевине ругла.
Пропашће кад дође време за њихову казну.
16 Не следе Јакову такви као ови.
Јер он је тај који је све начинио.
Племе Израиљ његово је наследство,
а он се зове Господ над војскама.
Разарање долази
17 Покупи са земље свој завежљај,
ти која живиш под опсадом.
18 Јер овако каже Господ:
„Ево, сад ћу као праћком
да из земље избацим становнике.
Стиснућу их, да могу да схвате.“
19 Јао мени због мог лома!
Тешка је моја рана.
А ја сам рекао:
„Ово је само болест, издржаћу је ја.“
20 Мој је шатор похаран
и шаторска ужад покидана.
Деца су моја од мене отишла и нема их.
Нема никога да опет постави мој шатор,
никога да подигне завесе на њему.
21 Пастири су се глупо понели
и нису тражили Господа.
Зато и нису напредовали
и раштркана су сва њихова стада.
22 Ево вести! Долази глас
и ломљава велика из северне земље:
да ће градови Јуде постати пустош
и јазбина шакала.
Јеремијина молитва
23 Знам ја, о, Господе, да човек није владар свог пута,
и да онај који хода не управља својим корацима.
24 Покарај ме, Господе, ал’ само по правди;
не у свом гневу,
да ме не нестане.
Адам и Христос
12 Према томе, као што је посредством једног човека грех ушао у свет, а са грехом и смрт, тако је смрт прешла на све људе, јер су сви сагрешили. 13 Грех је, наиме, постојао на свету и пре него што је дат Закон, али се грех не урачунава кад нема Закона. 14 Ипак, смрт је царевала од Адама до Мојсија и над онима који нису згрешили сличним преступом као Адам, који је пралик онога који је требало да дође. 15 Али милост није попут преступа. Наиме, колико су преступом једног човека многи умрли, толико се обилније излила на многе Божија милост и дар дан милошћу једног човека, Исуса Христа. 16 Такође, има разлике и између дара Божије милости и греха једног човека. Осуда једног греха је довела до пресуде, док је дар милости и након многих преступа довео до оправдања. 17 Јер, ако је преступом једног човека – преко њега – наступила владавина смрти, колико ће пре они који примају изобиље Божије милости и Божији дар праведности, владати у животу посредством Исуса Христа!
18 Дакле, као што је преступ једног човека довео до осуде све људе, тако је праведно дело једног човека довело до праведности која даје живот свим људима. 19 Као што су непослушношћу једног човека многи постали грешни, тако ће послушношћу једнога многи бити учињени праведнима. 20 Закон је уведен да се преступ увећа. А тамо где се грех увећао, онде се милост Божија пребогато излила, 21 да, као што је грех владао путем смрти, тако милост Божија влада путем праведности, која води у вечни живот посредством нашег Господа Исуса Христа.
Ко је Исус?
21 Исус им поново рече: „Ја одлазим; ви ћете ме тражити, али ћете умрети у свом греху. А тамо где ја идем, ви не можете доћи.“
22 Тада Јевреји рекоше: „Да неће да се убије, јер каже: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи’?“
23 Исус им рече: „Ви сте одоздо, а ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. 24 Зато сам вам рекао да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја Јесам, помрећете у својим гресима.“
25 „Ко си ти?“ – питали су га тада. Исус им одговори: „Не говорим ли вам баш то од самог почетка? 26 Много тога имам да кажем о вама и да судим. Ипак, ја говорим свету само оно што сам чуо од онога који је истинит. Он ме је послао.“
27 Али они нису разумели да им Исус говори о Оцу. 28 Исус им тада рече: „Када подигнете Сина Човечијег, тада ћете схватити да Ја Јесам. Ја ништа не чиним са̂м од себе, него говорим како ме је научио Отац. 29 Онај који ме је послао, са мном је; он ме није оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему угодно.“ 30 Након ових његових речи, много људи је поверовало у њега.
Шта чини Авра̂мово потомство?
31 Тада је Исус рекао Јеврејима који су поверовали у њега: „Ако држите моје учење, заиста сте моји ученици. 32 Упознаћете истину и истина ће вас ослободити.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.