Book of Common Prayer
95 Дођите! Кличимо Господу!
Ускликнимо Стени нашега спасења!
2 Дођимо пред њега с похвалама,
у песмама кличимо му!
3 Јер Господ је велик Бог,
цар је велик над свим боговима.
4 У његовој су руци дубине земаљске,
његови су врхови планина.
5 Његово је море, он га је створио;
руке су му копно начиниле.
6 Дођите да ничице попадамо!
Хајде да се поклонимо и клекнемо
пред Господом, Саздатељем нашим!
7 Јер он је наш Бог,
а ми народ његове испаше,
стадо које води.
Данас кад глас његов чујете:
8 „Тврда срца не будите као на Мериви,
у пустињи у дан Масе[a].
9 Оци ваши мене су кушали,
изазивали ме, иако су дела моја гледали.
10 Четрдесет лета сам се гнушао оног нараштаја и рекох:
’Верности нема у њима никакве,
путеве моје они не познају.’
11 У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
Песма. Псалам. Потомака Корејевих. Хоровођи. Жалосно. Пева се наизменично. Поучна песма Емана Езраита.
88 О, Господе, Боже мог спасења,
и дању и ноћу ја пред тобом вапим!
2 Нек пред тебе дође молитва моја,
моме преклињању ти ухо приклони!
3 Душа ми је препуна очаја,
Свету мртвих живот ми све ближи.
4 У друштву сам оних што иду у раку,
ја сам као човек који снаге нема;
5 положен сам међу мртве,
попут мртвих што леже у гробу,
као они које више не спомињеш
и што су далеко од твоје помоћи.
6 Ти си ме положио у најдубљу раку,
у тамне дубине.
7 Срџба твоја на мене је легла
и плаве ме сви таласи твоји. Села
8 Од мене си одвојио пријатеље моје,
гадним си ме њима учинио;
сада сам спутан, напоље не могу!
9 Очи су ми усахле од беде.
Призивам те сваког дана,
о, Господе, теби ширим руке своје!
10 Зар ћеш чуда за мртве да чиниш?
Хоће ли покојни устати да те славе? Села
11 Да ли се у гробу твоја милост разглашава,
и верност твоја у трулежу мртвих?
12 Па зар се у тами зна за чуда твоја,
за праведност твоју у земљи заборава?
13 А ја тебе, о, Господе, призивам у помоћ;
молитва се моја јутром подиже до тебе.
14 Господе, зашто ме одбацујеш?
Зашто своје лице од мене сакриваш?
15 Ојађен сам, од младости близу смрти;
очајан сам, натоварен ужасима твојим.
16 Срџба твоја ме је прегазила,
страхоте ме твоје уништиле.
17 Окружише ме попут воде поваздан,
наваљују једнодушно на ме.
18 Вољене и блиске од мене си уклонио
и ја сада другујем са тамом.
91 У заклону Свевишњег ко пребива,
у сенци Свемоћног тај почива!
2 Господу ћу рећи:
„Мој заклоне и тврђаво моја!
Мој Боже у кога се уздам.“
3 Јер он ће те избавити
из птичарске омче
и помора кобног.
4 Својим перјем покриће те,
сакрићеш се под његова крила;
штит и бедем истина је његова.
5 Страхоте ноћне нећеш се плашити,
а ни стреле која дању лети;
6 ни помора што се мраком шуња,
ни заразе што коси у подне.
7 Поред тебе хиљада ће пасти,
теби здесна и десет хиљада,
а теби се приближити неће!
8 Само ћеш рођеним очима да гледаш,
над опаким видећеш освету.
9 Зато што си у Господу, у уточишту моме,
у Свевишњем пребивалиште себи нашао
10 зло те задесити неће,
и ни близу твог шатора пошаст прићи неће.
11 Јер он ће заповедити својим анђелима
да те чувају на свим твојим путевима.
12 Они ће те понети на својим рукама,
да ногом не би о камен запео.
13 Изгазићеш и лава и змију,
прегазићеш лавића и гују.
14 „Избавићу га јер ми је привржен;
на висину, у заклон га стављам,
јер познаје моје име.
15 Он ће мене звати, а ја ћу му се одазвати;
бићу са њим у невољи да га спасем
и учиним часним.
16 Животом дугим ћу га наситити,
даћу му да види избављење моје.“
Псалам. Песма за дан суботњи.
92 Баш је добро хвалити Господа,
твом имену певати, Свевишњи;
2 милост твоју ујутру јављати,
сваке ноћи верност твоју;
3 лиром са десет струна
и харфином мелодијом!
4 Јер ти си ме, о, Господе,
обрадово делом својим;
кличем труду руку твојих.
5 Како су велика дела твоја, о, Господе!
Како су дубоки науми твоји.
6 Човек без памети не зна
и безумник ово не разуме;
7 Кад зликовци ничу као трава
и кад сваки злотвор цвета,
то је да би заувек пропали!
8 А ти си довека узвишен, о, Господе!
9 О, Господе, ено твојих душмана;
ено твојих душмана, гину,
и сви што злобно раде биће одувани.
10 Ти си мој рог уздигао као у бивола,
помазан сам свежим уљем.
11 Очима гледам по зидинама мојим
оне што се против мене дижу;
ушима својим слушам злотворе.
12 Као палма грана се праведник,
као кедар расте на Ливану!
13 Посађени у Дому Господњем
цветаће у двориштима Бога нашег.
14 Биће плодоносни и када остаре,
једри и зелени биће;
15 и јављаће: праведан је Господ, стена моја,
неправде у њему нема!
Раскинут савез
11 Порука које је дошла Јеремији од Господа: 2 „Чујте речи овог савеза! Рећи ћеш их свима у Јуди и свима становницима Јерусалима. 3 Реци им: ’Овако каже Господ, Бог Израиља: проклет је човек који не слуша речи овог савеза 4 које сам заповедио вашим прецима, у дан када сам их извео из египатске земље, из оне усијане пећи.’ Говорио сам: ’Послушајте мој глас, чините по њему, према свему што сам вам заповедио. И бићете ми народ, а ја ћу да будем ваш Бог; 5 да бих испунио заклетву којом сам се заклео вашим прецима – да им дам земљу којом теку мед и млеко, ево све до данас.’“
А ја сам одговорио: „Амин, о, Господе!“
6 Господ ми је казао: „Објави све ове речи по градовима Јуде и на улицама Јерусалима. Кажи ово: ’Послушајте речи овог савеза и извршавајте их. 7 Јер ја сам озбиљно упозорио ваше претке на дан када сам их извео из египатске земље, и све до дана данашњег сам их упорно упозоравао: послушајте мој глас! 8 Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Свако је ишао по самовољи свог злог срца. И ја сам на њих свалио све речи овог савеза које сам им заповедио да држе. Али их нису држали.’“
14 А ти се не моли за овај народ. Не вапи ми због њих у молитви. Јер ја их нећу услишити када ми завапе због своје невоље.
15 Шта ради мој миљеник у мом Дому?
Чини многа зла.
Нема више жртава пред тобом,
а ти још ликујеш кад чиниш зло.“
16 „Лепа маслино, зелена и родна“ –
Господ те је звао –
али ју је запалио хуком велике олује
па су јој гране никакве.
17 Јер Господ над војскама, који те је и посадио, изрекао ти је зло због зла дома Израиљевог и дома Јудиног које су себи нанели, раздражујући ме својим кађењем Валу.
Завера против Јеремије
18 Ја ово знам, јер ми је Господ објавио. А онда си ми показао њихова дела. 19 Био сам као јагње питомо што га воде на клање. Нисам знао да против мене кују уроте:
„Хајде да срушимо стабло с његовим плодовима,
да га посечемо из земље живих
те да му се име више не спомене!“
20 О, Господе над војскама, који судиш праведно
и који испитујеш и нутрину и срце:
Дај да видим како им се светиш,
јер теби сам поверио мој случај.
Мртви греху, а живи Богу
6 Шта ћемо, дакле, рећи? Треба ли да наставимо са животом у греху да би се милост увећала? 2 Никако! Како ћемо ми, који смо умрли греху, и даље живети у њему? 3 Или, зар не знате да смо ми, који смо крштењем сједињени с Христом Исусом, истим крштењем сједињени и с његовом смрћу? 4 Тако смо, дакле, крштењем сахрањени с Христом у његову смрт, да бисмо, као што је Христос устао из мртвих Очевом славном силом, и ми могли да живимо новим животом. 5 Ако смо се, дакле, саживели са сликом његове смрти, онда ћемо се саживети и са сликом његовог ускрсења. 6 Знамо, наиме, да је наш стари човек разапет с Христом, да се обеснажи наше тело, те да не будемо више робови греху. 7 Јер, онај који је мртав, ослобођен је од греха. 8 Но, ако смо умрли са Христом, верујемо да ћемо и живети са њим. 9 Знамо, наиме, да је Христос устао из мртвих и да никада више неће умрети, јер смрт више не влада над њим. 10 Јер, кад је Христос умро, умро је греху једном за свагда; а живот који сада живи, живи за Бога.
11 Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу.
33 Они му одговорише: „Ми смо Авра̂мово потомство. Никада никоме нисмо робовали. Како то мислиш: ’Постаћете слободни?’“
34 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем, свако ко чини грех, роб је греху. 35 Роб не припада породици заувек, а син припада породици заувек. 36 Стога, ако вас Син ослободи, тада ћете бити стварно слободни. 37 Знам да сте Авра̂мово потомство. Ипак, гледате да ме убијете, јер не прихватате моју реч. 38 Ја говорим оно што сам видео код свог Оца, а ви чините оно што сте чули од свог оца.“
39 Они му одговорише: „Наш отац је Авра̂м.“
Исус им рече: „Да сте Авра̂мова деца, ви бисте чинили Авра̂мова дела. 40 Ви сада гледате да ме убијете, мене који сам вам рекао истину коју ми је Бог рекао. Авра̂м тако шта није чинио. 41 Ви чините оно што ваш отац чини.“
Они му рекоше: „Ми нисмо ванбрачна деца. Бог је наш једини Отац.“
42 Исус им рече: „Када би Бог био ваш Отац, ви бисте ме волели, јер ја сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао по својој вољи, него ме је он послао. 43 Зашто не разумете оно што говорим? Зато што не можете поднети да слушате моју реч. 44 Ђаво је ваш отац и ви хоћете да удовољавате његовим жељама. Он је одувек убица људи и у истини се није задржао, јер у њему нема истине. Кад говори лаж, он показује своје право лице, јер је лажљивац и отац свих лажи. 45 Ја вам говорим истину и зато ми не верујете. 46 Ко од вас може да докаже да чиним грех? Ако говорим истину, зашто ми не верујете? 47 Ко је од Бога, тај слуша шта му Бог говори. Ви не слушате зато што нисте од Бога.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.