Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Песма за посвећење храма.
30 Узвисујем те, Господе, јер си ме подигао,
ниси дао да се душмани нада мном радују.
2 Теби завапих, Господе, Боже мој,
и ти си ме исцелио.
3 Господе, из Света мртвих ти си ме извео,
моју си душу спасао од раке.
4 Запојте Господу, верни његови,
хвалите га, спомињите светост његову.
5 Јер гнев његов траје за трен,
а читав живот милост његова.
Вече доноси плач,
а јутро клицање.
6 У свом спокојству рекао сам себи:
„Никада ме ништа неће уздрмати.“
7 Милошћу си ме својом, Господе,
учврстио као моћну гору;
кад си лице своје сакрио,
свега ме је страх обузео.
8 К теби вапим, Господе,
од свога Бога тражим милост.
9 „Каква корист од моје смрти,
ако сиђем у раку?
Хоће ли те прах прослављати?
Зар ће прах о твојој верности да прича?
10 Почуј, Господе, смилуј ми се,
буди моја помоћ, о, Господе!“
11 Мој си плач окренуо у коло,
скинуо си с мене рухо жалости,
и у рухо ме радости обукао.
12 Зато те душа моја слави без престанка.
О, Господе, Боже мој, хвалићу те вечно!
Давидов. Поучна песма.
32 Благо ономе коме је опроштен преступ,
коме је покривен грех.
2 Благо човеку коме Господ не урачунава грех
и у чијем духу нема преваре.
3 Хтедох да прећутим, ал’ кости ми усахнуше,
јер дан читави у вапају сам проводио.
4 Јер дању и ноћу
рука ме је твоја тешко притискала,
снага ми је сахнула
као на летњој жези. Села
5 Тада признах теби грех свој,
и преступ свој нисам крио.
Рекох: „Признаћу Господу своје преступе.“
И ти си ми преступ греха опростио. Села
6 Зато нека ти се сваки верни моли
у времену кад се можеш наћи;
чак и потоп да јурне на њега,
силне воде сустићи га неће.
7 Ти си мени уточиште,
чувај ме од невоље;
ти ме заогрћеш радошћу избављења. Села
8 „Ја ћу те умудрити и поучити
којим путем ти ваља кренути;
савет ћу ти дати и над тобом бдети.
9 Не будите као коњ или мазга без разума,
који се кроте вођицама и уздом,
иначе ти неће прићи близу.“
10 Многи јади сналазе опакога,
а оног ко се узда у Господа окружује милост.
11 Радујте се у Господу,
веселите се, ви праведни,
кличите, ви с честитим срцем!
Књига Друга
Псалми 42–72
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
42 Као што кошута чезне за потоцима,
тако душа моја чезне за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу доћи и пред Богом се појавити?
3 Сузе су ми храна и дању и ноћу,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
4 Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима,
предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве,
с мноштвом које слави празник.
5 Што си ми клонула, душо моја,
и што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља мог, Бога мог.
6 Клонула је душа у мени,
зато те спомињем из краја јорданског,
и с Ермона, на гори Мисару.
7 Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,
све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.
8 Дању Господ шаље своју милост,
а ноћу је песма његова са мном –
молитва Богу живота мог.
9 Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?
Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
10 Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
11 Што си ми клонула, душо моја,
што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
43 Досуди ми правду, Боже,
одбрани мој спор од безбожног света,
избави ме од човека подлог и неправедног.
2 Јер ти си Бог мој, тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто идем около у жалости
под тлаком непријатеља мога?
3 Пошаљи светлост и истину твоју да ме воде,
да ме доведу на свету гору твоју,
и до места где ти пребиваш.
4 Приступићу тада к жртвенику Божијем,
к Богу радости и ужитка свог;
да те харфом хвалим, Боже, Боже мој.
5 Зашто си ми клонула, душо моја,
зашто уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
17 Можда ћеш рећи у себи: ’Ови народи су бројнији од мене. Како ћу их истерати?’ 18 Не бој их се, него се сети шта је Господ, Бог твој, учинио фараону и целом Египту! 19 Својим си очима видео велике невоље, знакове и чудеса, снажну руку и испружену мишицу, којима те је Господ, Бог твој, извео. Тако ће Господ, Бог твој, учинити са свим народима којих се бојиш. 20 Шта више, Господ, Бог твој, ће послати стршљене на њих, док не изгину преостали који се буду крили од тебе. 21 Не плаши их се, јер је Господ, Бог твој, у твојој средини. Он је Бог, велики и страшни! 22 Господ, Бог твој, изгониће ове народе пред тобом мало по мало. Нећеш моћи да их брзо истребиш, да се звери не би размножиле против тебе. 23 Господ, Бог твој, ће их предати теби; унеће међу њих велику пометњу, док не буду истребљени. 24 Он ће предати у твоје руке њихове цареве да истребиш њихово име под небом. Нико неће моћи да ти се супротстави док их не уништиш. 25 Кипове њихових богова спали! Не пожели њихово сребро и злато што је на њима; не узимај га да не би упао у замку, јер је то одвратно Господу, Богу твоме. 26 Не уноси грдобу[a] у своју кућу, да не би као она био ударен клетим уништењем. Нека ти буде мрска и одвратна, јер је одређена за клето уништење.
Дужности верујућих
3 Подсећај их да се покоравају владарима и властима, да буду послушни, и спремни на свако добро дело. 2 Такође их подсећај да ни о коме не говоре ружно, да се не свађају, да буду трпељиви, да показују благост према свим људима.
3 Јер и ми смо некада били неразумни, непослушни, заведени, робови сваковрсних жеља и пожуда сваке врсте, проводећи живот у злоби и зависти, омрзнути и мрзећи једни друге. 4 А када је наш Спаситељ Бог показао своју доброту и човекољубље, 5 он нас је и спасао, али не на основу праведних дела која смо ми учинили, него на основу свога милосрђа, тако што нас је опрао водом новог рођења и обновио нас Светим Духом. 6 Њега је Бог богато излио на нас посредством Исуса Христа, нашег Спаситеља, 7 да бисмо, пошто нас је учинио праведнима пред собом, примили у посед вечни живот коме се надамо.
8 Ово је истинита реч, и зато желим да то устрајно напомињеш, тако да се они који су поверовали Богу труде да чине добра дела и да у томе предњаче. Ово је добро и корисно људима. 9 Избегавај бесмислене расправе и родословља, као и свађе и препирке око Закона, јер су бескорисне и безвредне. 10 А кривоверца након другог упозорења искључи, 11 знајући да је изопачен и да греши. Такав је самог себе осудио.
Завршне поруке и поздрав
12 Кад ти пошаљем Артема или Тихика, потруди се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам одлучио да тамо проведем зиму. 13 Зину правника и Аполоса брижљиво опреми за пут, да ни у чему не оскудевају. 14 А наши нека се уче да предњаче у добрим делима где за то постоји потреба, да не би били бесплодни.
15 Поздрављају те сви који су овде са мном. Поздрави све који нас воле у вери. Милост нека је са свима вама.
Исус позива Филипа и Натанаила
43 Следећег јутра Исус је одлучио да иде у Галилеју. Нашао је Филипа и рекао му: „Пођи за мном!“
44 Филип је био из Витсаиде. Андрија и Петар су били из истог места. 45 Филип је нашао Натанаила и рекао му: „Нашли смо онога о коме је Мојсије писао у Закону и о коме су писали Пророци. То је Исус, син Јосифов из Назарета.“
46 Натанаил рече: „Може ли ишта добро да дође из Назарета?“
Филип му одговори: „Дођи и види.“
47 Исус је видео Натанаила како му иде у сусрет, па је рекао за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема преваре.“
48 Натанаил га упита: „Одакле ме познајеш?“
Исус му одговори: „Пре него што те је Филип позвао, видео сам те под смоквом.“
49 Натанаил му одговори: „Рави[a], ти си Син Божији, ти си Цар Израиљев!“
50 Исус му рече: „Верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео под смоквом. Видећеш и веће ствари од овог.“ 51 Још рече: „Заиста, заиста вам кажем: видећете отворено небо и анђеле Божије како узлазе и силазе ка Сину Човечијем.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.