Book of Common Prayer
מ Мем
97 Како волим Закон твој!
Од јутра до сутра размишљам о њему.
98 Заповест ме твоја мудријим чини од душмана мојих,
јер довека припада ми.
99 Боље расуђујем од свих својих учитеља,
јер размишљам о прописима твојим.
100 Од стараца умнији сам,
јер разматрам одредбе твоје.
101 Од сваке зле стазе чувам стопе своје
да бих реч твоју могао да држим.
102 Од правила твојих ја се не окрећем
јер си ти са̂м мене поучио.
103 Како је слатка реч твоја непцу моме,
од меда је слађа устима мојим!
104 Разборит сам од одредаба твојих
и зато мрзим сваку лажну стазу.
נ Нун
105 Мојој нози твоја реч је лампа
и светло за моју стазу.
106 Заклео сам се, обавезујем се:
држаћу се твојих праведних судова.
107 Много сам страдао, Господе,
по својој ме речи ти оживи.
108 Добровољну жртву уста мојих прими, молим те, Господе;
поучи ме твојим правилима.
109 Глава моја стално је у торби
али Закон твој не заборављам.
110 Злотвори ми клопку постављају
али ја не скрећем с твојих одредаба.
111 Довека сам наследио прописе твоје,
јер су они радост моме срцу.
112 Предао сам срце своје да уредбе твоје извршава,
за векове и до краја.
ס Самех
113 Мрзим људе срца подељеног,
а твој Закон волим.
114 Уточиште, штит мој ти си,
ја се твојој речи надам.
115 Одлазите од мене, злочинци,
да бих свога Бога заповести испуњавао!
116 Подржи ме као што си обећао, па да живим;
срамоти ме не препусти због надања мога.
117 Окрепи ме, па да спасен будем
и да трајно тежим уредбама твојим.
118 Ти се гнушаш свих што застране од уредаба твојих,
јер је узалудна њихова обмана.
119 Као згуру скинуо си све злобнике земаљске
и зато волим прописе твоје.
120 Тело ми се јежи јер од тебе стрепим,
судови ме твоји плаше.
Хоровођи. Радосница. Асафова.
81 Радујте се Богу, снази нашој!
Кличите Богу Јаковљевом!
2 Песму запевајте, даире дајте,
лиру и харфу умилну.
3 О младини у рог задувајте,
у дан празника нашег када је пун месец.
4 Јер такав је пропис Израиљу
и заповест Јаковљевог Бога.
5 Он је Јосифу дао то сведочанство
када је кренуо против египатске земље.
Слушао сам језик незнан што казује:
6 „С плећа сам му уклонио терет
и из руку узео кошару.
7 Вапио си у невољи и ја сам те избавио,
одазвао сам ти се из грома и мрака;
искушао на водама Мериве. Села
8 Послушај ме, мој народе, ја те опомињем!
О, Израиљу, када би ме послушао;
9 међу вама не би било другог бога
и не би се ти клањао богу туђинскоме.
10 Ја сам Господ, Бог твој,
који сам те извео из земље египатске.
Отвори широм уста своја
и ја ћу да их напуним!
11 Али мој народ није послушао глас мој,
Израиљ ми се покорио није.
12 И ја сам их препустио самовољи њиховога срца,
живели су како су желели.
13 О, кад би ме послушао народ мој
и путеве моје Израиљ следио!
14 Ја бих брзо савладао њихове душмане,
на њихове злотворе бих руку своју подигао.
15 Пузали би пред њим они што Господа мрзе
и такво би стање за њих трајало довека.
16 А ја бих да их храним најбољом пшеницом,
из камена ситићу их медом.“
Псалам Асафов.
82 Бог је стао у Божијем збору,
па сад суди међу боговима:
2 „Докле ћете судити нечасно
и држати страну злотворима? Села
3 Заступајте право убогога и сиротога,
оправдајте сиромаха и невољника.
4 Спасавајте слабог и тлаченог,
избавите их из руке зликоваца.
5 Али нису знали, нису разумели;
у тами су посртали
и темеље земљи задрмали.
6 Ја рекох: ’Богови сте,
сви сте деца Свевишњега!’
7 Ипак ћете помрети ко људи,
пропашћете ко и главар сваки.“
8 Устани, Боже, и суди земљи,
јер сви су народи наследство твоје!
18 О, кад бих се насмејао!
Ал’ тужан сам и срце ме боли.
19 Гле, вапај ћерке мога народа
из земље далеке:
„Зар Господ није на Сиону?
Њен цар није ту?“
„Али зашто ме гневе њиховим идолима,
тим туђинским ништавилима?“
20 „И жетва је прошла
и лето је крају дошло,
а ми спасени нисмо!“
21 Разорило ме је разарање ћерке мога народа.
У црнини сам јер ме је грозота обузела!
22 Зар у Галаду нема мелема?
Зар тамо нема лекара?
Па зашто онда није оздравила
ћерка мога народа?
9 О, кад би ми глава била вода,
а моје око врело суза,
па да оплакујем и дању и ноћу
изгинуле од ћерки мога народа!
2 О, кад бих у пустињи имао
преноћиште за путнике,
могао бих да напустим свој народ
и да одем од њих.
Јер, сви су прељубници
и сабор неверника.
3 „Као свој лук они запињу језик лажима.
Али нису због истине
постали јаки у земљи,
јер хрле од зла до зла
и мене не познају
– говори Господ.
4 Свако нек се пази од свога ближњег
и не верујте ниједном брату.
Јер сваки брат упорно вара
и сваки ближњи клевеће.
5 И свако вара свога ближњег
и не говоре истину.
Свој су језик научили да говори лажно.
Изнурени су од грешења.
6 Ти живиш усред преваре,
а баш због преваре они одбијају да ме знају
– говори Господ.“
5 Пошто смо, дакле, оправдани вером, у миру смо с Богом посредством нашег Господа Исуса Христа. 2 Његовим посредством смо вером стекли приступ к овој милости у којој сада живимо, те се хвалимо надом да ћемо учествовати у Божијој слави. 3 Ипак, не хвалимо се само тиме, већ и нашим невољама, знајући да невоља изграђује постојаност, 4 постојаност прекаљеност, а прекаљеност наду. 5 Ова нада не разочарава, јер је Бог излио своју љубав у наша срца Духом Светим који нам је дат. 6 Јер, док смо још били немоћни, Христос је у право време умро за безбожне. 7 Наиме, једва да би ко умро за праведника, премда би се неко и одважио да умре за доброг човека. 8 Али, Бог је показао своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници. 9 Колико ћемо се више сада, пошто смо оправдани његовом крвљу, избавити од Божијег гнева његовим посредством. 10 Па, кад смо се измирили с Богом смрћу његовог Сина док смо још били Божији непријатељи, колико ћемо пре бити спасени његовим животом сад кад смо измирени! 11 И не само то, него се и радујемо пред Богом због оног што је учинио кроз нашег Господа Исуса Христа, чијим смо посредством измирени са Богом.
Исус – светлост свету
12 Исус се затим поново обратио народу: „Ја сам светлост свету. Ко мене следи, неће ходати по тами, него ће имати светлост живота.“
13 Рекоше му фарисеји: „Ти сведочиш са̂м за себе и зато твоје сведочанство не вреди.“
14 Исус им одговори: „Ако ја и сведочим са̂м за себе, то је зато што знам одакле долазим и куда одлазим. А ви не знате одакле долазим и куда одлазим. 15 Ви судите по људским мерилима; ја не судим никоме. 16 Ако и судим, мој суд је истинит, јер ја не судим са̂м; са мном је Отац који ме је послао. 17 Па и у вашем Закону пише да је сведочење истинито ако два сведока дају исти исказ. 18 Ја сведочим са̂м за себе, али и Отац који ме је послао сведочи за мене.“
19 Тада су му рекли: „Где је твој отац?“
Исус им одговори: „Ви не познајете ни мене, ни мога Оца. Када бисте познавали мене, познавали бисте и мога Оца.“ 20 Ове речи је Исус изговорио док је поучавао народ у делу храма где су се скупљали прилози. Нико га није ухватио, јер још није био дошао његов час.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.