Old/New Testament
Суд над злим царевима Јуде
22 Господ је овако рекао: „Сиђи до царевог двора у Јуди и тамо им објави ову реч. 2 Реци: ’Чуј Господњу реч, царе Јудин, што седиш на Давидовом престолу – ти, твоје слуге и твој народ што улази на ова врата! 3 Овако каже Господ: поступајте право и праведно. Од тлачитеља избављајте покраденог. Дошљака, сироче и удовицу не злостављајте и не тлачите. Не проливајте крв невиних на овом месту! 4 Јер ако ово будете предано радили, тада ће на врата двора овог улазити цареви који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихове слуге и њихов народ. 5 А не будете ли послушали ове речи, собом се заклињем – говори Господ – овај ће двор постати пустош!’“
6 Јер овако каже Господ за двор Јудиног цара:
„Мени си ти као Галад и врх Ливана,
али ћу те стварно претворити у пустињу,
у градове расељене.
7 Затирача спремам на тебе,
све до једног наоружаног!
Најбоље ће твоје кедрове посећи
и у ватру бацити.
8 Многи ће народи пролазити поред овог града, па ће се међусобно питати: ’Зашто је Господ поступио овако са великим градом овим?’ 9 И одговориће: ’Зато што су напустили савез Господа, Бога свога, па су се клањали другим боговима и служили су им.’“
10 Не оплакујте мртвог и не жалите за њим!
Него горко јецајте за оним што одлази,
да се више не врати
и не види свој родни крај.
11 Овако каже Господ о Салуму[a], сину Јудиног цара Јосије, постављеном на место свог оца Јосије и који је отишао из овог места: „Он се никада више неће вратити. 12 Тамо где су га одвели, у изгнанство, тамо ће и да умре. Ову земљу он никада више неће видети.
13 Тешко ономе што кућу неправедно кући,
и одаје горње, али не по правди;
коме сународник ради без накнаде
и који не даје трудбенику плату.
14 Јер тај каже: ’Сазидаћу себи кућу повелику
и простране горње собе.’
Отвориће за себе прозоре,
па кедром облаже и црвеним боји.
15 Зар ти владаш
да би се кедровином разметао?
Зар твој отац није и јео и пио,
зар није праведно и правично радио,
па му је било добро?
16 Бранио је сиромаха и убогог.
И онда је било добро.
Не значи ли то познавати мене?
– говори Господ.
17 Али твоје очи и твоје срце
не теже ничем сем непоштеном добитку
и проливању крви невинога,
да би тлачио и изнуђивао.“
18 Овако каже Господ о Јоакиму, сину Јудиног цара Јосије:
„Неће за њим зажалити:
’Јао, брате мој! Јао, сестро!’
Неће за њим зажалити:
’Јао, господару! Јао његово величанство!’
19 Сахраниће га као што магарца сахрањују.
Одвући ће га и бацити
подаље од врата Јерусалима.
20 Попни се на Ливан и вичи!
На Васану гласом зајечи
и завичи са Аварима,
јер су сатрвени сви твоји љубавници.
21 А ја сам ти говорио у твом благостању,
а ти си рекао: ’Нећу да слушам!’
И то ти је био пут још од младости твоје –
да не слушаш мој глас.
22 Свим твојим пастирима ветар пастир ће да буде,
а и твоји љубавници ће отићи у изгнанство.
А онда ћеш се баш застидети и понижен ћеш бити
због свих својих зала.
23 Ти што седиш на ’Ливану’,
угнежден у кедровину:
како ћеш стењати кад те спопадну трудови
и бол као породиљу!
24 Живота ми мога – говори Господ – све да Хонија[b], син Јудиног цара Јоакима, буде и печатни прстен на десној руци мојој, и оданде ћу те стргнути. 25 Предаћу те у руке онима који ти о глави раде, у руке оних од којих стрепиш, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке Халдејаца. 26 Избацићу и тебе и мајку твоју која те родила у другу земљу, тамо где се нисте родили. И тамо ћете умрети. 27 А у земљу у коју им душа жуди да се врати, вратити се неће.“
28 Је ли крчаг презрен и полупан овај човек Хонија?
Или је посуда коју нико неће?
Зашто су одбачени и он и његово потомство,
истерани у земљу која им је туђа?
29 О, земљо! О, земљо!
О, земљо, чуј реч Господњу!
30 Овако каже Господ:
„Запиши: овај човек је као без порода
и неће напредовати за живота свога.
Неће напредовати нико од његових потомака,
нико неће седети на престолу Давидовом
да би поново владао Јудом.
Праведни изданак
23 Тешко пастирима што сатиру и растерују стадо моје паше – говори Господ. 2 Зато овако каже Господ, Бог Израиља, пастирима који напасају мој народ: ’Ви сте стадо моје растерали, ви сте их раштркали и нисте се побринули за њих! Ево, сада ћу ја да се побринем за вас због ваших злих дела – говори Господ. 3 Сакупићу остатак свог стада из свих земаља у које сам их прогнао. Вратићу их на њихову пашу, па ће бити плодни и множиће се. 4 Поставићу над њима пастире који ће их напасати, па више неће страховати и неће бити престрашени. Неће се изгубити – говори Господ.’
5 Ево, долазе дани – говори Господ –
да Давиду подигнем праведни Изданак.
Он ће да влада као цар, биће мудар,
чиниће праведно и правично по земљи.
6 У његово време Јуда ће бити спасена,
а Израиљ ће спокојно почивати.
А ово ће му бити име којим ће га свако звати:
’Господ, наша праведност!’
7 Зато долазе дани – говори Господ – када више неће говорити: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из египатске земље!’ 8 Него: ’Жив био Господ који је извео потомке дома Израиљевог и довео их из земље северне и из свих земаља у које сам их изагнао!’ И они ће да пребивају у својој земљи.“
Лажни пророци
9 Због пророка је у мени сломљено ми срце.
Устрепташе све кости моје,
постао сам као пијаница,
као човек ког је стукло вино.
А све због Господа
и све због његових светих речи.
10 Јер сва је земља пуна прељубника!
Због клетве се осушила земља,
а пашњаци пустињски свенули.
Зло им је постало животно предање,
а неправда снага.
11 „И пророк и свештеник су опогањени,
чак и у свом сам Дому пронашао зла њихова
– говори Господ.
12 Зато ће им пут постати клизав,
у таму ће бити протерани
и тамо ће пасти.
Јер ја на њих пропаст носим,
годину њихове казне
– говори Господ.
13 Видео сам: пророци Самарије по Валу
одурности пророкују,
наводе мој народ Израиљ да греши.
14 И међу пророцима Јерусалима
сам видео страхоту.
Прељубу чине, живе у лажи,
рукама зликоваца снагу дају
да се нико не одврати од свог зла.
Сви су ми постали као Содома,
становници тамошњи су ми као Гомора.“
15 Зато овако каже Господ над војскама о тим пророцима:
„Ево, нахранићу их пеленом
и напојићу их затрованом водом,
јер је од пророка Јерусалима
по свој земљи кренула опогањеност.“
16 Зато овако каже Господ над војскама:
„Не слушајте речи које вам пророци пророкују!
Они вас обмањују,
говоре вам виђења из свога срца,
а не из уста Господњих!
17 Упорно говоре онима који ме презиру:
’Господ је казао: мир вам припада!’
И сваком ко живи по самовољи свог срца
кажу: ’Неће пропаст на вас доћи!’
18 А ко је био на Господњем већу?
Ко је видео и ко је чуо његову реч?
Ко је пазио на његову реч и послушао је?
19 Ево вихора Господњег што гневом плану!
Ковитла вихор над главом зликоваца,
баш ковитла.
20 Неће се повући гнев Господњи
док он не изврши,
док не учини по наумима свог срца.
А у последњим данима
ово ћете сасвим схватити.
21 Ја нисам послао те пророке,
а они трче.
Ја им нисам говорио,
а они пророкују.
22 А да су били на мом већу,
мој би народ чуо речи моје
и они би их одвратили од њихових злих путева
и од њихових злих дела.
23 Јесам ли ја Бог изблиза –
говори Господ –
а нисам Бог издалека?
24 Може ли неко да се сакрије на тајним местима,
а ја да га не видим?
– говори Господ.
Не испуњавам ли ја и небеса и земљу?
– говори Господ.
25 Чуо сам шта говоре пророци који у моје име пророкују лаж. Они говоре: ’Сањао сам! Сањао сам!’ 26 Докле мисле то да раде пророци што из срца лаж пророкују, пророци са обманом у срцу; 27 ти што терају мој народ да заборави моје име због њихових снова које једни другима препричавају? Тако су и њихови преци заборавили моје име због Вала. 28 Пророк који је сањао сан само нека прича о њему, а онај који има моју реч нека је тачно објави. Јер, шта имају слама и пшеница?! – говори Господ. 29 Није ли моја реч као огањ – говори Господ – као маљ што разбија стену?
30 Зато ја долазим на пророке – говори Господ – што један другом реч моју краду. 31 Ево ме на пророке – говори Господ – што језиком говоре: ’Господњи је ово говор!’ 32 Ево ме на оне што проричу лажне снове – говори Господ – што их препричавају и наводе мој народ да греши по њиховим лажима и њиховој бахатости. А ја их нисам послао и нисам их овластио. Они су сасвим бескорисни мом народу – говори Господ.
Лажна пророштва
33 А ако те запита овај народ, пророк или свештеник, па ти кажу: ’Шта је бреме[c] Господње?’, а ти им реци: ’Ви сте бреме! Одбацићу вас – говори Господ.’ 34 Пророку и свештенику и народу који каже: ’Бреме Господње’, судићу таквоме и његовом дому. 35 Овако нека каже свако своме ближњем и свако своме брату: ’Шта је одговорио Господ?’ И: ’Шта је казао Господ?’ 36 Али бреме Господње више не спомињите! Сваком ће човеку бреме бити његова сопствена реч, јер сте изврнули речи живог Бога, нашег Бога, Господа над војскама. 37 Овако реци пророку: ’Шта ти је одговорио Господ?’ И: ’Шта ти је казао Господ?’ 38 А пошто говорите – ’Бреме Господње’ – зато вам овако каже Господ: ’Зато што говорите ову реч – ’Бреме Господње’ – а ја сам вам послао поруку: ’Не смете више да говорите: ’Бреме Господње’. 39 Зато, ево ме, да вас заборавим! Сасвим ћу да вас заборавим и напустим и вас и град који сам дао вама и вашим прецима. Одбацићу вас од свога лица. 40 Ставићу на вас вечно ругло и вечну срамоту који се не заборављају.“
Увод
1 Од Павла, слуге Божијег и апостола Исуса Христа.
Бог ме је изабрао да подстакнем веру изабраника Божијих и њихово знање о истини која је у сагласности са побожношћу, 2 која се темељи на нади у вечни живот. Бог који не лаже обећао је овај живот пре почетка времена, 3 а у своје време објавио своју реч кроз службу проповедања коју ми је поверена наредбом нашег Спаситеља, Бога.
4 Титу, мом правом детету у заједничкој вери. Милост ти и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашег Спаситеља.
Титова служба на Криту
5 Оставио сам те на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш старешине по градовима, према упутствима која сам ти дао. 6 Старешина треба да је беспрекоран, једне жене муж, да има верујућу децу, којој се не приговара да су раскалашна и непослушна. 7 Јер будући да надгледник врши службу управљања коју му је поверио Бог, он треба да је беспрекоран, а не саможив, ни раздражљив, ни склон пићу, ни насилник, нити лаком на непоштен добитак. 8 Напротив, он треба да је гостољубив, да воли добро, да је разуман, праведан, посвећен, уздржљив. 9 Он треба да се чврсто држи поуздане поруке нашег учења, да буде у стању да опомиње са здравим учењем, и да уверава оне који се противе учењу.
10 Има, наиме, много непослушних, који говоре бесмислице, те заводе друге, нарочито они од обрезаних. 11 Овима треба запушити уста, јер уносе пометњу у целе породице учећи што не треба, све зарад непоштеног добитка. 12 Један од њих, њихов сопствени пророк, рече: „Крићани су вазда лажљивци, зле звери, и лењи трбуси.“ 13 Ова изјава је истинита. Због тога их строго опомињи да буду здрави у вери, 14 да не обраћају пажњу на јудејске приче и заповести људи који одбацују истину. 15 Чистима је све чисто, а опогањенима и невернима ништа није чисто, него су им ум и савест опогањени. 16 Они исповедају да познају Бога, али га се својим делима одричу. Они су гнусни и непослушни људи, неспособни за било какво добро дело.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.