Old/New Testament
3 Ако муж отпусти своју жену
и она оде од њега и припадне другом човеку,
хоће ли он да је врати и поново узме назад?
Зар неће бити сасвим оскрнављена та земља?
А ти си блудничила са многим другима
и мени ћеш ли се вратити?
– говори Господ.
2 Подигни своје очи на оголеле висове и осмотри:
Где још ниси напаствована?
На путевима си седела због њих
као Арапин у пустињи.
Оскрнавила си земљу
својим блудничењем и својом поквареношћу.
3 Зато су заустављени пљускови
и није било позних киша.
А ти си добила образ жене блуднице,
али си одбила да се постидиш.
4 Нећеш ли од сада да ме дозиваш:
’Оче мој, пријатељу младости моје!
5 Хоће ли се гневити довека?
Зар ће непрестано да се љути?’
Чуј, рекла си,
а учинила си зла колико си могла.“
Неверни Израиљ
6 Господ ми је рекао за време цара Јосије: „Јеси ли видео шта је учинила отпадница Израиљ? Ишла је на сваку узвишицу и под свако зелено дрво и онде блудничила. 7 А мислио сам, после свега тога што је учинила, да ће ми се вратити, а није ми се вратила. И то је видела Јудеја, њена превртљива сестра. 8 Наиме, видео сам да је у свим тим случајевима блудничила отпадница Израиљ, па сам је отпустио и дао јој потврду о разводу. Али се није уплашила Јудеја, њена превртљива сестра, него и она оде да такође блудничи. 9 Ето, својим је лакомисленим блудничењем опоганила земљу. Починила је прељубу и на камену и на дрвету. 10 Али и поред свега тога није ми се свим својим срцем вратила њена превртљива сестра Јудеја, него привидно – говори Господ.“
11 На то ми је рекао Господ: „Отпадница Израиљ се показала праведнијом него превртљива Јудеја! 12 Иди и објави ове речи северу па реци:
’Врати се, отпаднице Израиљу – говори Господ –
нећу да те гледам гневно.
Јер ја сам веран – говори Господ –
и нећу да се гневим довека.
13 Само схвати своје кривице.
Јер, против Господа, свог Бога, си се побунила
и расула своје путеве туђинцима под сваким зеленим дрветом,
а глас мој нисте послушали
– говори Господ.
14 Врати се, о, народе одметнички – говори Господ – јер ја сам ожењен вама и ја ћу да вас узмем: једног из града и двоје из рода и одвешћу вас на Сион. 15 Даћу вам пастире по мом срцу и они ће вас напасати знањем и разборитошћу. 16 И биће овако: када се умножите и будете плодни у земљи тих дана – говори Господ – народ више неће говорити: „Ковчег Господњег савеза!“ Неће им долазити на ум и народ га се неће сећати, јер им више неће недостајати или опет бити прављен. 17 У то време народ ће Јерусалим звати престолом Господњим. И у њему, у Јерусалиму, ће се сви народи окупити ка имену Господњем и неће више ходати по самовољи свог злог срца. 18 У то ће време дом Јудин ићи са домом Израиљевим, и заједно ће доћи из северне земље у земљу коју сам дао у наследство вашим прецима.
19 И помислио сам:
„Како да те поставим међу синове?
Како да ти дам земљу чежње,
преславно наследство народа?“
Помислио сам: зваћеш ме „Оче мој!“
и од мене отићи нећеш.
20 Ипак, као што жена изневери свог мужа
тако сте и ви изневерили мене, о, доме Израиљев
– говори Господ.’“
21 На оголелим висовима се чује вапај
преклињања израиљског народа,
јер су изопачили своје путеве
и заборавили су Господа, свог Бога.
22 „Врати се, о, народе одметнички!
Ја ћу да излечим ваше отпадништво.“
„Ево нас! Теби смо дошли
јер ти си Господ, наш Бог.
23 Заиста, са узвишица стиже обмана,
а метеж са планина.
Заиста, у Господу, нашем Богу
је спасење Израиља!
24 Бог срамоте[a] је прождро
труд наших отаца још од наше младости,
и њихова стада, њихова крда,
њихове синове и њихове ћерке.
25 Лезимо у срамоту своју
и нека нас покрије наш стид!
Згрешили смо Господу, нашем Богу,
ми и наши преци
још од своје младости, све до данас,
и нисмо послушали глас Господа, нашег Бога.“
4 „Ако се вратиш, о, Израиљу
– говори Господ – мени се врати;
и ако склониш своје гадости од мене
нећеш лутати.
2 Заклињаћеш се:
’Тако ми живог Господа!’
у истини, у правди и у праведности.
И благословиће се њиме народи[b]
и њиме ће се хвалити.“
3 Говори Господ Јудејцима и Јерусалиму:
„Узорите своје неузорано тло
и не сејте у трње!
4 Обрежите се Господу
и уклоните обреске са својих срца –
о, Јудејци и становници Јерусалима –
да се не би као ватра обрушио мој гнев
и распламтео се, а никог нема да гаси због зала ваших дела.
Пропаст са севера
5 Објавите у Јуди и у Јерусалиму, најавите и реците:
’Затрубите у трубу по земљи!’
Испуните је повицима и реците:
’Окупимо се!
Хајдемо у утврђене градове!’
6 Подигните заставу према Сиону.
Бежите и не стајте!
Јер ја са севера доносим пропаст
и велико разарање.“
7 Подигао се лав из свог шипражја,
затирач народа је кренуо
и изашао из свог места,
да ти земљу претвори у пустош.
А твоји градови ће пасти у руине
без становника.
8 Зато опашите кострет,
жалите и кукајте,
јер се од нас није окренуо
пламен Господњег гнева.
9 „И тог ће дана – говори Господ –
да нестане срчаности у цару и у главарима.
Свештеници ће се ужаснути,
а пророци пренеразити.“
10 А ја сам рекао: „Јао, Господе Боже, заиста си сасвим заварао овај народ и Јерусалим говорећи: ’Мир вам припада’, а ево мач је дошао до грла.“
11 У то ће се време рећи овом народу и Јерусалиму: „Зажарени пустињски ветар са оголелих висова дуваће на ћерку мог народа, али не да развеје и очисти. 12 Ветар прејак за све то долази за мене, па ћу сада и ја да им објавим судове.“
13 Види! Као облаци он се ваља,
као олуја су бојна кола његова
и коњи су му од орлова бржи.
Тешко нама! Пропадосмо!
14 Опери од зла своје срце – о, Јерусалиме – да би био спасен.
Докле ће у теби да остају мисли твојих злодела?
15 Јер глас објављује из Дана,
најављује невољу из горја Јефремових.
16 „Обзнаните народима.
Ево, најавите Јерусалиму:
’Војници опсадници долазе из далеке земље,
да буче покличима против Јудиних градова.
17 Као стражари на пољу га нападају, опседају га
јер се против мене побунио
– говори Господ.
18 Твоји путеви и твоја дела
су ти донели ово.
Ово је твоја злоба –
горко је
и до срца ти је проникло.’“
19 Моја утроба! Моја утроба!
Превијам се јер ми срце уздише.
А моје срце неће да ћути
јер је звук трубе који си чула, душо моја,
бојни поклич.
20 Јављају о разарању за разарањем,
јер су сву земљу опустошили.
Напречац су опустошили моје шаторе
и за час моје завесе.
21 Докле ћу да гледам заставу
и да слушам звук трубе?
22 „Баш је луд мој народ јер ме не познаје.
Они су будаласта, неуразумљена деца.
Вешти су да чине зло
а не знају да чине добро.“
23 Кад сам погледао по земљи –
пустош и празнина.
И на небо –
остало без свога светла.
24 Погледао сам брда – а она се тресу;
и све узвишице – и оне се љуљају.
25 Погледао сам – а оно нема ни човека,
и све су небеске птице одлетеле.
26 Погледао сам – плодна долина је била као пустиња;
и сви њени градови су били оборени пред Господом
и пред пламеном његовог гнева.
27 Јер говори Господ:
„Пустош ће бити по свој земљи,
али нећу да је сасвим уништим.
28 Због овога ће земља да тугује
и небо ће горе да поцрни.
Рекао сам, одлучио сам и нећу се покајати.
Не повлачим се од тога.“
29 Од поклича коњаника и стрелаца
бежи сав град.
Људи се завлаче у честаре
и веру се по кршевима.
Сваки град је напуштен
и у њима нико не пребива.
30 А ти – о, похарана – шта ти радиш?
Макар се и облачиш у скерлет,
китиш се златним накитом
и бојама бојиш своје очи –
узалуд се улепшаваш.
Презрели су те твоји љубавници
и траже ти главу.
31 Чујем: звучи као жена у боловима,
као врисак првороткиње глас је ћерке сионске.
Она сопће и шири руке:
„Тешко мени јер сам изнурена,
и мој је живот у рукама убица!“
Нико није праведан
5 „Протрчите по трговима Јерусалима.
Гледајте, посматрајте,
тражите по улицама:
да ли ћете пронаћи човека,
иједног који поступа по правди и који тежи верности,
па да опростим граду.
2 ’Тако ми живог Господа!’, ако тако и говори народ,
заправо се лажно заклињу.“
3 О, Господе, не траже ли твоје очи верност?
Ти си их ударао, али нису попустили;
докрајчио си их, али су одбили да прихвате карање.
Окаменили су своје образе да су тврђи него стена
и одбијају да се врате.
4 Ја сам рекао: „Баш су сиромаси,
и баш су лудо поступили
јер не познају Господњи пут
и прописе Бога свога.
5 И себи сам рекао да ћу ићи великашима,
па ћу њима да говорим,
јер они познају Господњи пут и прописе Бога свога.“
Али су и они сложно скршили јарам
и изломили окове.
6 Зато ће их напасти шумски лав,
пустињски вук ће их опустошити
и рис ће вребати код њихових градова.
И свако ко изађе од њих биће растргнут у комаде,
јер су многи њихови преступи
и бројна су њихова отпадништва.
7 „И како ћу све то да ти опростим?
Твоја су ме деца оставила
и заклела се лажним боговима.
Ја сам их наситио,
а они су учинили прељубу
и журили у кућу блуднице.
8 Они су као угојени, једри ждрепци,
па сваки рже за женом свог ближњег.
9 Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
10 Идите међу редове његове лозе и искидајте их,
али не чините потпуно уништење.
Одстраните посечене лозице
јер не припадају Господу.
11 Јер су ме сасвим изневерили
дом Израиљев и дом Јудин
– говори Господ.“
12 Лагали су о Господу
јер су рекли: „Није он такав!
Неће нас да задесе ни зло ни мач,
а ни глади нећемо видети!
13 Пророци су постали попут ветра
јер реч није у њима,
па нека им тако и буде учињено.“
14 Зато говори Господ Бог над војскама:
„Зато што су тако изјавили,
ево, моје ћу речи у твојим устима да претворим у ватру,
а овај народ у дрва, па ће их прогутати.
15 Ево, доводим на тебе народ издалека,
доме Израиљев – говори Господ.
То је крепак народ, древни народ,
народ чији језик не разумеш шта год да говоре.
16 Тоболац им је попут гроба отворен
и сви су ратници.
17 Прогутаће ти и летину и храну.
Прогутаће ти синове и ћерке.
Прогутаће ти стада и крда.
Прогутаће ти вино и смокве.
Разориће ти мачем утврђене градове
у које си се уздао.
18 Али тих дана – говори Господ – нећу те сасвим сатрти. 19 Јер тада ћете упитати: ’Зашто нам чини све то Господ, наш Бог?’ А ти ћеш им одговорити: ’Као што сте напустили мене и служили туђим боговима у својој земљи, тако ћете сада да служите туђинцима у земљи која није ваша.’
20 Најавите ово у дому Јаковљевом
и објавите у Јуди. Реците:
21 ’Чујте сад ово, луди и неразумни народе,
који има очи, а не види
и који има уши, а не чује!
22 Зар се мене не бојите? – говори Господ.
Не дрхтите ли од мене
који сам вечном уредбом поставио песак за границу мору,
и оно га не прелази?
Ако се и усталаса,
оно се не излива;
таласи му хуче,
али се не преливају.’
23 Али овај народ има срце пркосно и одметничко,
скренули су и удаљили се.
24 Нису рекли од срца:
’Сад се бојмо Господа, нашег Бога
који нам даје рану и позну кишу на време,
који нам чува седмице одређене за жетву.’
25 Ваше су кривице све ово ускратиле
и ваши су греси задржали ово добро.
26 Јер се у мом народу налазе зликовци
што вребају као птичари из заседе,
што постављају замке да хватају људе.
27 И као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Зато су постали силни и награбили су блага.
28 Угојени су и углађени.
Они претерују у злу, не маре за право сиротиње,
напредују, не суде за право сиромаха.
29 Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
30 Грозота и страхота
се догађају по земљи.
31 Пророци пророкују лаж
и свештеници владају по своме,
а мој народ све то воли!
Али шта ћете на крају да радите?!
Упозорење против лажних учитеља
4 Дух изричито говори да ће у последња времена неки одступити од вере, и повести се за духовима преваре и за учењима злих духова. 2 Ова учења шире лицемерни лажљивци, чија је савест отупела. 3 Они забрањују ступање у брак, и говоре да се треба уздржавати од јела̂, која је Бог створио да их са захвалношћу узимају они који верују и познају истину. 4 Наиме, све што је Бог створио добро је, и ништа што се узима са захвалношћу не треба одбацивати, 5 јер се уз Божију реч и молитву посвећује Богу.
Добар слуга Исуса Христа
6 Ако овоме будеш поучавао браћу и сестре, бићеш добар слуга Христа Исуса, храњен речима вере и доброг учења за којим си пошао. 7 Клони се безбожних и бапских прича. Вежбај се у побожности. 8 Јер телесно вежбање доноси малу корист, а побожност је добра за све, јер у себи носи обећање и за садашњи и за будући живот.
9 Ова порука је истинита и вредна да је сви прихвате. 10 Због овога се трудимо и боримо, јер смо се поуздали у живога Бога, који је Спаситељ свих људи, нарочито оних верујућих.
11 Ово заповедај и научавај. 12 Нека те нико не презире због твоје младости, него буди узор вернима у говору, владању, љубави, вери, и чистоти. 13 Док не дођем, посвети се читању, саветовању и поучавању. 14 Не занемаруј милосни дар који си добио по пророштву, након што су старешине положиле руке на тебе.
15 Ово упражњавај, томе се посвети, да би твој напредак постао свима очигледан. 16 Пази на самога себе и на поучавање, јер чинећи ово, спашћеш и себе и оне који те слушају.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.