Old/New Testament

28 Тешко гордоме венцу пијаница Јефремових,
    и цвету увеломе, блештавој славности његовој,
који су се удебљали,
    вином опили.
² Ево, Господар има јачину и моћ,
    као олуја градоносна, вихор рушилачки,
као поплава бујичиних вода,
    обара их на земљу руком.
³ Ногама ће бити изгажен
    горди венац пијаница Јефремових,
⁴ и цвет увели, блештава славност његова,
    који су се удебљали;
биће као смоква рана пре лета,
    чим је неко угледа,
    одмах је шаком убере.

⁷ А и они посрћу од вина,
    и тетурају се од жестоког пића.
Свештеник и пророк од жестоког пића,
    омамило их је вино;
тетурају се због жестоког пића.
    Посрћу при виђењу,
    љуљају се на рочишту.
⁸ Та сви су столови пуни гнусних избљувака,
    нигде места чистога.

¹⁴ Зато чујте реч Господњу, ви, подсмевачи,
    ви, владари овог народа који је у Јерусалиму.
¹⁵ Зато што говорите: „Са смрћу смо савез склопили,
    са Светом мртвих споразум склопили.
Кад прође бич разорни,
    он нас дохватити неће,
јер од лажи начинисмо себи склониште,
    и од обмане направисмо скровиште.“

„Ево, постављам на Сиону камен,
    камен за проверу, драгоцени камен угаони,
темељац утемељени.
    Ко у њега поверује неће паничити.
¹⁷ Узећу право да ми буде као равнало,
    и правду као висак.

И град ће вам затрти склониште начињено од лажи,
    а вода ће вам поплавити скровиште,
¹⁸ ваш савез са смрћу пропашће,
    ваш споразум са Светом мртвих одржати се неће,
кад прође бич разорни,
    он ће вас изгазити;
¹⁹ дохватиће вас кад пролази,
    а пролазиће од јутра до јутра,
    по дану и по ноћи.“

²³ Послушајте и чујте глас мој,
    ослушните пажљиво беседу моју.
²⁴ Оре ли орач сваког дана да сеје?
    бразди ли и дрља њиву своју?
²⁵ А кад јој поравна површ,
    не сеје ли грахор и не сипа ли ким?
Пшеницу где треба,
    и јечам на место,
    и крупник по рубовима?
²⁶ Бог његов га упућује,
    он га учи шта је исправно.

29 „Тешко Арилу^[a], Арилу,
    граду што га опколи Давид.
Нека се година за годином ниже,
    нека се празници изређају,
² онда ћу притиснути Арил:
    и биће туга и жалост,
    и мени ће бити као Арилу^[b];
³ опколићу те унаоколо,
    око тебе опкопаћу ровове,
    против тебе подићи насипе.
⁴ Оборен ћеш бити и са земље говорити,
    речју пригушеном из прашине казивати,
и глас ће ти бити из земље,
    као призивач духова беседу ћеш из прашине шаптати.
⁵ И мноштво ће туђинаца твојих бити као ситан прах,
    и руља насилника као плева развејана;
    и биће изненада, одједном,
⁶ походиће те Господ над војскама
    грмљавином и трусом и буком великом,
и олујом и пламеном разбукталим што прождире.
⁷ Виђење ноћно биће као сан:
    мноштво свих народа
што против Арила војују,
    и свих оних који на њ завојштише
и на тврђаве његове
    и који га притеснише.
⁸ Биће као кад гладан сања,
    и гле, он једе
и пробуди се празна желуца;
    и као кад жедан сања,
и гле, он пије,
    и пробуди се, и гле, изнемогао и сува грла.
Тако ће се догодити мноштву свих народа
    који војују против горе Сион.“

„Зато што овај народ приступа устима,
    и част ми одаје уснама,
а срце му је од мене далеко,
    и њихова је побожност научена заповест људска;
¹⁴ зато ћу, ево, и надаље с народом овим чуда чинити,
    чуда и само чуда;
те ће пропасти мудрост мудраца његових,
    и сакриће се умност умника његових.“

¹⁵ Тешко онима који се по дубинама крију од Господа
    да би сакрили намере,
и који у тмини делују и зборе:
    „Ко нас види и ко нас познаје?“
¹⁶ Колико сте ви наопаки!
    Цени ли се глина као грнчар,
па да производ рекне свом произвођачу:
    „Није ме он начинио!“?
Или лонац да рекне грнчару:
    „Он не разазнаје?“

„Од сад Јаков стидети се неће,
    и од сад лице његово бледети неће,
²³ јер кад види децу своју,
    усред себе дело мојих руку,
    он ће моје име светковати.
Светковаће Светитеља Јаковљева
    и бојаће се Бога Израиљева.
²⁴ Уразумиће се они који духовно лутају,
    поуку ће примити они који мрмљају.