Old/New Testament
Јеремијина тужбалица
12 Праведан си, Господе,
кад год ти се тужим,
али ћу ипак да ти говорим о правди:
Зашто су напредни путеви покварењака?
Зашто ликују сви подли злотвори?
2 Ти си их посадио и већ се укоренише,
напредују и већ доносе плод.
Близу си њихових уста,
али далеко од нутрине њихове.
3 А ти ме, Господе, познајеш,
видиш ме и испитујеш срце моје спрам тебе.
Потерај их ко овце на клање,
одвоји их за дан клања!
4 Докле ће земља да тугује,
да сахне растиње по свим пољима
од зла оних што ту пребивају?
Пропале су и животиње и птице
јер је народ рекао:
„Неће он да види наше скончање!“
Божији одговор
5 „Ако си се уморио трчећи с пешацима,
како ли ћеш се тек огледати с коњима?
Када у спокојној земљи падаш,
шта ли ћеш да радиш на јорданском честару?
6 Јер и браћа твоја
и дом твога оца су те изневерили
и на сав глас су викали за тобом.
Не веруј им
чак и када ти љубазно говоре.
7 Дом сам свој напустио
и своје наследство оставио.
Вољену сам своју предао
у руке њених непријатеља.
8 А сада је моје наследство
као лав у шуми
што на мене риком риче.
И зато га мрзим.
9 Је л’ наследство моје
пиргава птица грабљивица?
Лешинари, сјатите се на њу свуд унаоколо!
Идите, сакупите све животиње на поље,
доведите их на храну.
10 Многи су пастири изломили мој виноград
и изгазили мој део.
Претворили су мој мили део
у голу пустињу.
11 Да, претворили су је у пустињу
и сада преда мном опустошена тугује.
У пустару је претворена земља
и то никога не потреса.
12 Преко пустињских оголелих висова
дошли су затирачи,
јер Господњи мач сатире
с краја на крај земље
и нема мира ни за кога.
13 Сејаће пшеницу, а трње ће жети.
Изнурише се, а никакве користи.
Стидите се својих урода
због Господњег пламтећег гнева!
14 Овако каже Господ свим мојим злим суседима који нападају земљу коју сам дао мом народу Израиљу у наследство: ево, почупаћу их из њихове земље, а из њихове ћу средине да ишчупам Јудин дом. 15 А када их ишчупам, вратићу се да им се смилујем и доведем сваког на његово наследство и сваког на његову земљу. 16 И ако се истински науче путевима мога народа, да се заклињу мојим именом – ’Тако нам живог Господа’ – онако како су они мој народ научили да се куну Валом, населиће се усред мог народа. 17 Али ако не послушају, ја ћу да ишчупам тај народ, да ишчупам и да затрем – говори Господ.“
Ланени појас
13 Овако ми је Господ рекао: „Иди и купи себи ланени појас и припаши бедра, али га не потапај у воду.“ 2 Купио сам појас како ми је Господ казао и припасао бедра.
3 Опет ми је дошла реч од Господа и рекла ми: 4 „Узми појас што си га купио, што ти је на бедрима. Устани и иди на Еуфрат[a] па га тамо сакриј у раселину стене.“ 5 И ја сам отишао на Еуфрат и сакрио појас како ми је заповедио Господ.
6 А када је прошло много дана Господ ми је рекао: „Устани и иди на Еуфрат. Узми оданде појас за који сам ти заповедио да га тамо сакријеш.“ 7 И ја сам отишао на Еуфрат, копао и узео појас где сам га био сакрио. И гле – он сав труо и ни за шта ваљан.
8 Тада ми је дошла Господња реч и рекла ми: 9 „Овако каже Господ: ’Учинићу да овако иструли Јудин понос и велики понос Јерусалима! 10 Тај народ покварени, што одбија да чује моје речи, што живи по самовољи свог срца, што следи друге богове, служи им и клања им се, биће као овај појас што ни за шта није ваљан. 11 Јер као што појас пријања за човекова бедра, тако сам привио к себи сав дом Израиљев и сав дом Јудин – говори Господ – да ми буду народ и име, слава и част. Али нису послушали.’
Винске мешине
12 А ти им реци ову поруку: ’Овако каже Господ, Бог Израиљев: свака се мешина пуни вином’, а они ће да ти приговарају: ’Па зар ми не знамо да се свака мешина пуни вином?’ 13 А ти им узврати: ’Овако каже Господ: ево, ја ћу пијанством да испуним све становнике ове земље, и цареве који седе на Давидовом престолу, и свештенике и пророке, и све становнике Јерусалима! 14 Полупаћу их једне о друге, и родитеље и децу такође – говори Господ. Нећу се сажалити, нећу се смиловати и нећу их поштедети него ћу их уништити!’“
Заробљеништво прети
15 Чујте и послушајте.
Не будите охоли
јер је Господ проговорио.
16 Господу Богу своме дајте славу
пре него он таму донесе,
и пре него вам се у сумрак
ноге спотакну о горе.
А ви ћете чекати светлост
коју ће он да претвори у смртну таму,
у густу таму претвориће је.
17 А ако не послушате,
плакаћу на скривеном месту,
због охолости ћу горко јецати
и ронити сузе,
јер је поробљено стадо Господње.
18 „Реците цару и царици мајци:
’Понизно сиђите с престола!
Пашће с глава ваших
круна вашег величанства.’
19 Градови Негева биће затворени,
а никог нема да их отвори.
Јуда је одведена у изгнанство,
баш сва је одведена у изгнанство.
20 Подигните очи и погледајте
оне што са севера долазе.
А где је стадо које ти је дано,
овце твоје части?
21 Шта ћеш рећи кад над тобом за главара постави
оне које си ти са̂м обучавао, савезнике твоје?
Неће ли те спопасти трудови
као породиљу?
22 У срцу ћеш свом питати:
’Зашто ме је ово задесило?’
У твојим великим кривицама
разгрнути су ти скутови
и напаствована си!
23 Да ли може Кушанин кожу своју да промени
и рис шаре своје?
И ви бисте онда могли добро да чините;
ви, што зло сте научили!
24 Зато ћу их расејати,
као слама одлетеће са пустињским ветром.
25 То је твоја коб,
од мене ти мера измерена –
говори Господ –
јер си ме заборавио
и поуздао се у лаж.
26 Сада ћу ти ја задигнути скутове преко лица,
па ће бити изложена твоја срамота;
27 твоје прељубе, твоје гадости,
изопаченост твог блудничења по горама.
Видео сам и твоје гадости по пољу.
Јао теби, о, Јерусалиме!
Колико још ћеш бити нечист?!“
Суша, глад, рат
14 Јеремији је дошла од Господа порука о суши:
2 „Јуда плаче.
Градови јој пропадају,
а они леже по земљи у црно завијени.
Плач Јерусалима се разлеже.
3 Моћници шаљу своје слуге по воду,
али када они стигну до чатрња,
воде нема.
А онда се враћају празних посуда,
посрамљени и збуњени,
покривених глава.
4 Тло је испуцало,
јер нема кише у земљи,
ратари су посрамљени
и покривају своје главе.
5 И кошута се оланила у пољу
и напустила младо,
јер нема траве.
6 Дивљи магарци стоје по оголелим висовима
и као шакали дахћу.
Исколачили су очи
јер нема паше.“
7 Наше кривице сведоче против нас.
А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена,
јер су многа наша отпадништва.
Против тебе смо сагрешили!
8 Надо Израиљева,
Спаситељу његов у часу невоље!
Зашто си попут дошљака у земљи
и путника што би тек успут да преноћи?
9 Зашто си као сметен човек,
као јунак немоћан да спасе?
А ти си међу нама, о, Господе,
и твоје је име призвано на нас.
Не напуштај нас!
10 Ево шта каже Господ овом народу:
„Они баш воле да лутају,
не спутавају у томе кораке своје.
И Господ их није прихватио
и сада се сећа њихових кривица
и казниће њихове грехе.“
11 Господ ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа. 12 Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором.“
13 А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’“
14 Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу. 15 Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади! 16 А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани – њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке – и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.
17 И ову ћу поруку још да им кажем:
’Роне сузе очи моје
и ноћу и дању без престанка,
јер је девица мог народа
разорена великим разарањем.
Јако је рањена.
18 Ако одем у поље –
тамо мачем поклани!
Ако одем у град –
тамо од глади болесни!
И пророк и свештеник
тумарају земљом и ништа не схватају.’“
19 Зар си Јуду сасвим одбацио?
Да ли ти је Сион души мрзак?
Зашто су нас ударио
и нема нам оздрављења?
Надали смо се миру –
а ничег доброга;
и времену оздрављења –
а оно страва!
20 Господе, ми смо свесни наше опакости
и кривице наших предака,
јер смо ти згрешили.
21 Не презри нас због свог имена!
Не понизи престо своје славе.
Сети се свог савеза са нама
и немој га раскинути.
22 Да ли неки од идола других народа шаљу кишу?
А небеса зар дају пљускове?
Зар ниси то ти, Господе наш Боже?
Ти све то чиниш
и ми те жељно ишчекујемо.
Темељи хришћанске службе
1 Од Павла, апостола Христа Исуса по Божијој вољи, у складу са обећањем живота који је у Христу Исусу,
2 Тимотеју, вољеном детету, милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Христа Исуса, Господа нашега.
3 Захвалан сам Богу, којему, као и моји преци, служим чистом савешћу, док те се непрестано, спомињем у својим молитвама дан и ноћ. 4 Када се сетим твојих суза, пожелим да те видим, па да се испуним радошћу. 5 Сећам се твоје искрене вере, оне вере која је прво заживела у твојој баки Лоиди, а онда и у твојој мајци Евникији, а уверен сам да је и у теби.
Павле подстиче Тимотеја да одважно проповеда Радосну вест
6 Због тога те подсећам да распламсаш дар који ти је Бог дао након што сам положио руке на тебе. 7 Јер Бог нам није дао Духа који нас чини плашљивим, него Духа који нас испуњава силом, љубављу и разборитошћу.
8 Не стиди се да сведочиш за нашега Господа, ни мене, његовога сужња, него ми се придружи у страдању за Радосну вест, ослањајући се на силу Божију. 9 Он нас је спасао и позвао на живот светости, не по нашим делима, него по своме науму и милости, која нам је дата у Христу Исусу пре почетка времена. 10 Та милост се сада објавила доласком нашег Спаситеља Христа Исуса, који је уништио смрт и обасјао нас животом и нераспадљивошћу посредством Радосне вести. 11 А мене је Бог поставио за проповедника, апостола, и учитеља. 12 Због тога и трпим све ово. Ипак, не стидим се, јер знам у кога сам се поуздао, а уверен сам да је он у стању да сачува оно што ми је поверено до онога Дана.
13 Чврсто се држи здравих речи које си чуо од мене, узимајући их као узор, те остани у вери и љубави која је у Христу Исусу. 14 Чувај добро завештање које ти је поверено посредством Духа Светог који пребива у нама.
15 А знаш да су се сви у Малој Азији окренули од мене; међу њима су и Фигел и Ермоген.
16 Нека Господ покаже милосрђе Онисифоровом дому, јер ме је много пута окрепио и није се постидео мојих окова. 17 Штавише, када је дошао у Рим, он ме је брижљиво потражио и нашао ме. 18 Нека му Господ искаже своје милосрђе у онај дан. А и ти врло добро знаш колико је он учинио за мене у Ефесу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.