Old/New Testament
Бог прихвата неприхваћене
56 Говори Господ:
„Држите право
и чините правду,
јер од мене се приближава спасење
и биће објављена правда моја.
2 Блажен је човек који чини ово,
и син човечији који то држи,
који пази на суботу да је не оскрнави,
и пази на руку своју да никаква зла не учини.“
3 Нека туђинчев син који је прионуо уз Господа не казује говорећи:
„Господ ме је јамачно одвојио од свог народа.“
И евнух нека не говори:
„Ја сам суво дрво.“
4 Јер говори Господ:
„Евнусима који пазе на суботе моје
и бирају што је мени угодно,
и који се држе савеза са мном;
5 њима ћу дати у Дому моме
и међу зидовима мојим
спомен и име боље него синовима и ћеркама,
даћу им вечно име, неразориво.
6 А туђинске синове који су прионули уз Господа
да му се клањају и да љубе име Господње
и да му буду слуге, сви који пазе на суботу
да је не оскрнаве и који се држе савеза са мном;
7 њих ћу довести на свету гору моју,
и обрадоваћу их у мом Дому за молитву.
Свеспалнице њихове и жртве заклане
биће ми по вољи на жртвенику моме.
Јер ће се Дом мој звати
’Дом за молитву свим народима’.“
8 Господар Господ
који сакупља изгнане Израиљце
вели: „Још ћу их сакупити
сврх већ сакупљених.“
Против недостојних главара
9 Све животиње пољске, дођите да једете,
све животиње шумске.
10 Сви његови стражари су затајили,
сви они не схватају,
пси безгласни, да лају не могу.
Сањиво се излежавају, воле да дремају.
11 И то: прождрљиви су пси,
не умеју да се насите.
И они су пастири неразборити,
сваки од њих на свој пут окреће,
сваки за грабежом својим себично.
12 „Дођите, донећу вина,
и напићемо се жестока пића.
Као данас и сутра ће бити:
обиље врло велико!“
57 Праведник гине
и никога то не узбуђује.
И смерни људи бивају одвођени
и нико не разабире
да праведник бива одведен пред зло,
2 да уђе у мир.
Почивају на лежајима својим
ко је ишао исправно.
3 „А сад се примакните амо,
синови гатарини,
потомство прељубничко, смрдљиво.
4 Над ким се шегачите?
Над ким се бекељите?
Плазите језик?
Нисте ли ви деца бунтовна,
потомство лажљиваца,
5 који се успаљују међу храстовима,
под сваким дрветом зеленим,
жртвујући децу по долинама,
под каменим раселинама?“
Пророк тугује због идолопоклонства
6 „На вододерини твоја је рака.
Оне, оне су твоји међаши.
Управо њима изливаш жртве наливне,
спаљујеш житну жртву.
Зар оне да ми се свиде?
7 На гору високу и уздигнуту
свој си лежај поставила,
па си се тамо попела
да кољеш жртву закланицу.
8 Уз врата и довратке
свој си запис поставила.
Далеко од мене си разоткрила
и на висине лежај свој наместила,
те се погађала са онима које волиш
да легнеш с њима, да осетиш снагу.
9 И ходочастиш цару у помазању,
и умножаваш своја мира;
и послала си своје известиоце издалека
и спустила до Света мртвих.
10 Изнурила си себе многим путовањима својим.
Ниси рекла: ’То је таштина!’
Стекла си јакост нову,
зато ослабила ниси.
11 Па кога си се уплашила и побојала,
те си слагала?
И ниси се мене сетила,
ниси себи на срце ставила.
Нисам ли ја ћутао и од века,
па се мене побојала ниси?
12 Ја ћу објавити твоју правду,
и дела ти твоја користити неће.
13 Кад завичеш, нека те изведу чете твоје.
А све њих ће ветар однети, таштина узети.
Међутим, који се у мене уздају
земљу ће баштинити
и моју свету гору поседовати.“
Песма утешна
14 Тада ће се говорити:
„Насипајте! Насипајте! Пут поравнајте!
Мом народу сметње с пута уклоните!“
15 Јер говори Вишњи и Уздигнути,
настањени трајно, а име му је Светитељ:
„Мој стан је узвишеност и светиња,
а са скрушеним сам и с духом пониженим,
да оживим пониженима дух,
да оживим скрушенима срце.
16 Јер се нећу препирати довека,
нити ћу се љутити непрестано,
јер би испред лица мојега ослабио дух
и душе које сам саздао.
17 Кривица његова је грабеж.
Зато сам се наљутио,
и зато га ударио, и у љутини се сакрио;
а он је отишао одметнички,
како га срце његово одвуче.
18 Путеве његове сам видео.
И излечићу га и довести,
и умирићу срце оних који га теше
и који с њим тугују.
19 Стварам речи уснама да проговоре:
Мир! Мир удаљеноме и блискоме
– говори Господ, и њега ћу излечити.
20 А опаки су као море усталасало,
што се успокојити не може,
и из вода својих исталасава
муљ и блато.
21 Нема мира опакима
– говори Бог мој.
Беседа о посту
58 Вичи колико те грло носи!
Немој се устезати.
Слично рогу глас свој подигни,
и народу мом злочине његове објави,
и дому Јаковљевом грехе његове.
2 А мене дан за даном траже
и познавању путева мојих жуде,
као пук што делује по правди
и пресуде Бога свога не занемарује.
Ишту од мене праведност на суду,
за близином Божијом жуде.
3 ’Зашто смо постили,
кад ти не видиш?
Зашто смо мучили душу своју,
а ти не знаш?’
Гле, у дан поста вашега ви згрћете како вам се хоће,
а све ваше раднике тлачите.
4 Гле, ви постите да бисте се препирали и наметали,
да бисте злехудога песницом ударали.
Немојте као данас постити,
онда ће се на висинама чути глас ваш.
5 Зар је такав пост што сам га изабрао,
дан кад мучи човек душу своју,
да се главом својом савија ничице као рогоз,
и кострет и пепео проспе под себе?
Зар ћеш то постом звати
и даном што је Господу по вољи?
6 Није ли ово пост што сам га изабрао:
одрешити везе над злехудим,
развезати у јарам свезане,
дати слободу потрвенима,
и сваки јарам да буде изломљен?
7 Није ли да уделиш хлеб свој гладноме,
да у дом доведеш бескућника,
кад видиш гола да га оденеш,
и од родбине своје да се не кријеш?
8 Тада ће као зора сијати светлост твоја
и здравље ће твоје брзо бујати,
и правда ће твоја испред тебе ићи,
а слава Господња ће те пратити.
9 Кад повичеш, Господ ће одговорити;
завапићеш, а он ће рећи: ’Ево ме!’
Ако из своје средине уклониш јарам,
прст претећи и беседу преступничку,
10 и због гладног се узбуди твоја душа,
и наситиш душу намучену;
тада ће се светлост твоја подићи у тами,
и тамнина твоја биће као подне.
11 И Господ ће те водити без престанка,
и по сухим тлима наситиће ти душу,
и кости ће твоје гипкијима учинити;
и бићеш као врт заливан
и као студенац чије воде усахнути неће.
12 И вековне развалине саградиће за себе,
утемељене од колена до колена,
а тебе ће звати ’Онај који пукотине зазиђује’,
’Обновитељ друмова према насељима.’
Запис о суботи
13 Ако одвратиш своју ногу од суботе,
да у свети дан мој не радиш што се теби свиђа,
и да суботу назовеш милином,
светињу Господњу прослављеном,
а славу његову одвојеном од послова,
да на својим путевима
не обављаш што ти се прохте,
и да не говориш непромишљене речи;
14 тада ће ти омилити оно што је Господње,
пројахаћеш са мном по узвишицама на земљи,
па ћу те хранити оним што си наследио
од Јакова, претка твојега –
јер су то казала уста Господња.“
О другом Христовом доласку и антихристу
2 А што се тиче доласка нашег Господа Исуса Христа и нашег сабирања око њега, молимо вас, браћо, 2 не дајте да вас ко поколеба у мишљењу или да вас узнемири, ни духом, ни поруком, нити тобоже нашом посланицом, говорећи да је дан Господњи већ дошао. 3 Не дајте да вас заведу ни на који начин, јер дан Господњи неће доћи док прво не наступи велики отпад од вере, и не појави се човек безакоња, син пропасти. 4 Он се супротставља свему што се назива „богом“ или светињом, и поставља се изнад тога. Он ће чак сести и у Божији храм и издавати се за Бога.
5 Зар се не сећате да сам вам ово говорио још док сам био код вас? 6 Сада знате шта га задржава да се појави док не дође његово време. 7 Тајна безакоња, наиме, већ делује, али он ће се појавити тек кад буде уклоњен онај који га сада задржава. 8 Тада ће се појавити човек безакоња, кога ће Господ Исус убити дахом својих уста и уништити појавом свог доласка. 9 Појава безаконика, заснована на сатанском деловању, биће пропраћена сваковрсним лажним знацима и чудима, 10 и сваком врстом неправде која обмањује оне који пропадају, зато што нису прихватили љубав према истини да би били спасени. 11 Зато их Бог препушта деловању заблуде да би поверавали лажи, 12 те да би били осуђени сви који нису поверовали у истину, него су уживали у неправедности.
Изабрани сте за спасење
13 А ми смо дужни да стално захваљујемо Богу за вас, од Господа вољена браћо, јер вас је Бог од почетка изабрао за спасење, посветивши вас деловањем Духа и вером у истину. 14 Он вас је позвао Радосном вешћу коју смо вам ми проповедали, да имате удела у слави нашег Господа Исуса Христа. 15 Стога, браћо, чврсто стојте и држите се онога што смо вам предали, било усменим казивањем, било нашом посланицом.
16 А са̂м Господ наш, Исус Христос и Бог, наш Отац, који нас је толико заволео, и који нам је по својој милости дао вечну утеху и добру наду, 17 нека утеши ваша срца и утврди вас у сваком добром делу и речи.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.