Old/New Testament

„Где је потврда о разводу за вашу матер
    којом сам је отпустио?
Или: ко је поверилац
    коме сам вас продао?
Гле, због кривица ваших ви сте продани.
    Због неверства свога ваша мати је отпуштена.
² Зашто, кад сам био дошао,
    никог није било?
Кад сам био звао,
    одазвао се нико није?
Зар је тако кратко скраћена рука моја,
    те не може избавити?
Или: зар снаге у мени нема,
    те не могу ослободити?
Гле, претњом својом исушујем море,
    претварам реке у пустињу.
Распадају се рибе њихове
    кад воде нема, и умру од жеђи.
³ Небеса облачим у црнину,
    и кострет им као прекривачи.“

⁴ Господар Господ даде ми језик учен
    да знам окрепити уморнога.
Речју ме буди; из јутра у јутро буди ме на ухо
    да га слушам као учени.
⁵ Господар Господ отворио ми је ухо,
    а ја нисам окретао плећа,
    нити сам устукнуо.
⁶ Леђа сам своја подметао онима који ме туку,
    а образе своје онима који ми браду чупају,
лице своје заклањао нисам
    од увреда и од пљувања.
⁷ А Господар Господ мени помоћ даје
    да се не постидим,
зато сам свој образ у кремен претворио
    и знам да се посрамити нећу.
⁸ Близу је онај који ме правда.
    Ко ће са мном да се парничи?
    Станимо заједно.
Ко ће против мене?
    Нек ми приђе ближе.
⁹ Гле, Господар Господ мени помаже.
    Ко је тај који ће ме окривити?
Ето, сви они ће се истрошити као хаљина,
    мољац ће их појести.

51 Послушајте ме, следбеници праведности,
    тражиоци Господа,
осмотрите стену из које сте исклесани,
    коп истесан из ког сте ископани.
² Осмотрите Авра̂ма, оца својега,
    и Сару која вас је родила.
Та, он је са̂м био кад сам га позвао,
    а ипак сам га благословио и умножио.
³ Та, Господ се сажалио над Сионом,
    сажалио се над свим његовим развалинама,
те ће претворити пустињу његову у Еден,
    а пустару његову у врт Господњи.
Клицање и радост одјекиваће по њему,
    захваљивања и глас похвални.

⁴ Послухни мене, народе мој, и чуј мене, свете,
    јер Закон од мене проистиче,
и моје ћу правосудство хитро поставити
    да буде светлост народима.
⁵ Близу је правда моја,
    спасоносно проистиче,
    а и мишица моја судиће народима.
На мене острва чекају
    и у моју мишицу се уздају.
⁶ Очи своје к небу подигните,
    и по земљи осмотрите доле;
јер ће небеса као дим ишчезнути,
    и земља ће се као огртач раскрпати,
    и становници њени као такви^[a] помреће;
а спасење моје трајаће довека,
    и праведност моја уздрмана неће бити.

⁹ Пробуди се! Пробуди се!
    Одени се у снагу, мишице Господња.
Пробуди се као у дане древне,
    током старинских нараштаја.
Ниси ли ти испресецала Раву,
    израњавила морску неман?
¹⁰ Ниси ли ти исушила море,
    воде бездана големих,
поставила по дубинама морским
    пут да пролазе откупљени?
¹¹ Вратиће се избављени Господњи,
доћи ће у Сион с весељем
    и с радошћу вечном на челима;
пратиће их раздраганост и радост,
    а побећи ће жалост и уздаси.

¹² „Ја, ја сам утешитељ ваш.
    Ко си ти да се бојиш човека смртнога
    и сина човечијег који је као трава?
¹³ Заборавио си Господа,
    који те је начинио,
    који је разастро небеса
    и утемељио земљу.
Па си стрепео стално, поваздан
    пред лицем надменог тлачитеља,
    као пред неким ко постоји да би разједао.
И… где је надменост тлачитеља?
¹⁴     Биће изгнаник слободан убрзо,
и неће умирати да би био разједан,
    и хлеба му недостати неће.
¹⁵ Господ Бог твој сам ја,
    море узбуркам и таласи му кључају.
    Господ над војскама име је његово.
¹⁶ И ставио сам речи своје у уста твоја,
    и сакрио те у сенку руке своје,
да разастрем небеса
    и утемељим земљу,
    и кажем Сиону: ’Ти мој народ јеси.’“

¹⁷ Хајде, пробуди се! Хајде, пробуди се!
    Устани, Јерусалиме!
Који си испио из руке Господње
    чашу јарости његове;
пехар, чашу опијености,
    испио до дна.
¹⁸ Од свих синова које је родио
    нема ниједног да га води.
Од свих синова које је одгојио
    нема ниједног да га за руку прихвати.
¹⁹ Ово те је двоје задесило.
    Хоће ли те ико пожалити?
Пустошење и распад и глад и мач.
    Хоће ли те ико утешити?
²⁰ Синови ти леже обамрли
    по угловима свих улица;
    као антилопа у мрежи
пуни јарости Господње,
    карања од Бога твојега.

„Ето, били сте продани
    и без новца ћете бити откупљени.“

„У Египат је некада народ мој сишао да тамо странац буде,
    а Асир му је ни због чега насиље чинио.

Зато што је без разлога поробљен мој народ,
    а поробљивачи његови ликују – говори Господ –
и без престанка, поваздан
    вређа се моје име.
⁶ Зато ће народ мој познати име моје.
    Зато ће у онај дан знати
да сам ја онај који говори:
    ’Ево ме!’“

⁷ Како ли су дивне по горама
    ноге благовесника који најављује мир,
благовесника доброте који најављује спасење,
    говорећи Сиону: „Бог твој царује!“
⁸ Глас стражара твојих се подиже,
    глас заједничког клицања,
јер очима својим гледају
    како се Господ враћа на Сион.
⁹ Подврискујте и кличите заједно,
    развалине јерусалимске,
јер Господ је народ свој утешио,
    Јерусалим откупио.
¹⁰ Своју свету мишицу Господ је открио
    да сви пуци гледају,
да сви крајеви земљини виде
    како наш Бог спасава.

¹³ „Гле, мој Слуга ће успевати,
    узвисиће се и уздигнути, и веома узвеличати.
¹⁴ Како су се многи ужаснули над њим^[b]:
    тако изнакажен његов људски лик
    и појава његова међу потомцима људи.
¹⁵ Ипак, пошкропиће он народе многе^[c],
    ни писнути неће цареви,
јер видеће што им нико објавио није,
    и схватиће о коме чули нису.“