Old/New Testament
Јерусалим под опсадом
6 Бежи и склањај се из Јерусалима,
народе Венијаминов!
У Текуји затруби у трубу,
а у Вет-Керему ватром дајте знак,
јер се са севера надвија пропаст
и велико разарање.
2 Разорићу лепушкасту и размажену ћерку сионску!
3 Њој долазе пастири са својим стадима,
око ње подижу шаторе
и сваки ће да пасе по свом делу.“
4 „Позивајте на бој против ње!
Устанимо и кренимо на њих усред бела дана.
Јао нама! Дан измаче
и вечерње сенке су се издужиле.
5 Устанимо и кренимо
да јој по ноћи разоримо дворове!“
6 Јер говори Господ над војскама:
„Сеците стабла
и наспите бедем против Јерусалима.
Град ће тај да одговара
због тлачења што је свуд по њему.
7 Као што бунар чува хладну воду
тако и он чува зло своје.
Насиље и пустош се чују у њему,
а преда мном стално болест су и ране.
8 Поучи се, Јерусалиме,
да се не би од тебе одвојила моја душа,
да те не бих претворио у опустошену земљу
у којој нико не борави.“
9 Говори Господ над војскама:
„Темељно ће као лозу попабирчити
остатак Израиљев.
Врати своју руку
као берач грожђа над младицу.“
10 Коме да говорим, да упозоравам,
а да чују?
Ево, необрезано им је ухо
и не могу да са пажњом чују.
Ево, Господња се реч за њих претворила у ругло
и у њој не уживају.
11 Пун сам гнева Господњег,
изнурило ме је да га задржавам.
„Излиј га по деци на улици
и на скуп младића.
И мужа и жену ће захватити,
и старе и времените.
12 Њихове ће се куће предати другима,
баш као и поља и жене,
јер ја ћу подићи своју руку
на становнике земље
– говори Господ.
13 Баш сви, од малог па до великог међу њима
грабе непоштени добитак.
Од пророка па до свештеника,
баш сви варају.
14 Они мом народу
олако лече прелом причајући:
’Мир! Мир!’
А нема мира.
15 Јесу ли се застидели зато што су учинили гадост?
Баш се нимало нису застидели
и не знају за стид.
Зато ће пасти међу оне што падају
и у часу када их казним биће саплетени
– говори Господ.“
16 Овако каже Господ:
„Станите на путеве, гледајте
и питајте за стазе од давнина.
Па који је пут добар, идите њиме,
и нађите спокој својим душама.
Али они рекоше: ’Нећемо да идемо!’
17 Стражаре сам поставио над вама:
’Пазите на звук трубе!’
Али су ми они рекли: ’Нећемо да пазимо!’
18 Зато слушајте, народи,
и познај, заједницо, шта је с њима:
19 Послушај земљо!
Ево доносим пропаст на овај народ,
плод самих њихових сплетки.
Јер за моје речи нису марили
и мој су Закон презрели.
20 Шта ће мени тамјан што долази из Саве
и цимет из далеке земље?
Не прихватам ваше свеспалнице.
И у осталим жртвама не уживам.“
21 И зато каже Господ:
„Ево, даћу овом народу камење спотицања,
па ће се спотицати о њих.
Настрадаће и очеви и синови, сусед и његов пријатељ.“
22 Ево како говори Господ:
„Гле, народ долази
из северне земље!
Велики ће народ бити подигнут
из најдаљих земљиних крајева.
23 Они држе лук и копље.
Окрутни су и немилосрдни,
а глас им хучи као море.
Јашу коње спремни као ратник
против тебе, ћерко сионска.“
24 Чули смо о њима глас
и руке су нам клонуле,
обузели су нас зебња
и бол као породиљу.
25 Не излази у поље
и не иди путем,
јер је ужас одасвуд
и мач непријатељев.
26 Ћерко мог народа, опаши кострет
и ваљај се у пепелу.
Жали као за јединцем, горко плачи
јер ће ненадано доћи на нас затирач.
27 „Поставио сам те као испитивача метала међу мој народ,
као утврђење, да испиташ
и опробаш њихов пут.
28 Сви су они најгори одметници,
иду па клевећу.
Они су од бронзе и гвожђа,
сви су затирачи.
29 Мехови се запалише од врелине
и ватра је спалила олово.
Залуд неко претапа и кали,
јер зликовце не може да одвоји.
30 ’Сребро одбачено’, зваће се,
јер их је Господ одбацио.“
Лажна вера је безвредна
7 Реч која је од Господа дошла Јеремији: 2 „Стани на врата Господњег Дома и тамо објави ову поруку. Реци им:
’Чујте реч Господњу, сви Јудејци, ви што улазите на ова врата да се поклоните Господу. 3 Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: поправите своје путеве и своја дела, и ја ћу да те настаним на овом месту. 4 Не уздајте се у речи лажљиве, говорећи: Господњи Дом! Господњи Дом! Господњи Дом је ово! 5 Јер ако заиста поправите своје путеве и своја дела, и ако стварно радите по правди међу људима, међу ближњима; 6 и не будете тлачили дошљака, сироче и удовицу; ако не будете проливали на овом месту невину крв и не будете на штету своју следили друге богове – 7 ја ћу да вас настаним на овом месту, у земљи коју сам дао вашим прецима одвајкада па довека. 8 Ал’ гле, ви се уздајете у речи лажљиве и бескорисне.
9 Зар да крадете, убијате, чините прељубу, лажно се заклињете, кадите Валу, следите друге богове које не познајете; 10 а онда да дођете и станете пред мене, у овом Дому који је по мени назван?! Па још ћете да кажете – Избављени смо! – да радите све ове гадости?! 11 Зар је пећина хајдука вама постао овај Дом, по мени назван? То исто и ја са̂м видим – говори Господ.
12 Него, пођите на моје место, што је било у Силому, где сам прво настанио своје име. Гледајте шта сам му урадио због зла мога народа Израиља. 13 Зато што сте учинили сва ова дела – говори Господ – иако сам ти упорно говорио и говорио, али нисте слушали; звао вас али се нисте одазивали: 14 учинићу овом Дому – који је по мени назван, у који се уздате – и месту које сам дао вама и вашим прецима исто што сам учинио и Силому. 15 Одбацићу вас од себе као што сам одбацио сву вашу браћу, сво Јефремово потомство.
16 А ти немој да се молиш за овај народ. Не вапи ми због њих и у молитви их не заступај. Јер – не слушам те. 17 Не видиш ли шта раде по Јудиним градовима и на улицама Јерусалима? 18 Деца сакупљају дрва, а очеви потпаљују ватру. Жене месе тесто да умесе колаче за царицу небеску, па још изливају жртву изливницу другим боговима да би ме разгневиле. 19 Мене ли они гневе? – говори Господ. Зар не баш себе саме на срамоту свог образа?
20 Зато овако каже Господ Бог: мој гнев и срџба моја ће се распламтети против овог места – на људе и на животиње, на пољска стабла и на плодове земље – плануће и неће се угасити.
21 Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: само ви гомилајте свеспалнице на остале ваше жртве и једите месо! 22 Јер ја нисам наложио вашим прецима, нисам им заповедио око свеспалница и осталих жртава, онда када сам их извео из Египта. 23 Али сам им ово заповедио и рекао: слушајте мој глас и ја ћу бити Бог ваш, а ви ћете бити народ мој. Ако будете следили све путеве за које сам вам заповедио, биће вам добро. 24 Али они нису слушали и нису пригнули своје ухо. Живели су по самовољи свог злог срца па су зато назадовали уместо да напредују. 25 Од дана када су ваши преци изашли из Египта, па до дана данашњег ја сам вам упорно, из дана у дан слао пророке, моје слуге. 26 Ипак ме нису послушали и нису пригнули своје ухо. Постали су тврдоглави и чинили су зло више од својих предака.’
27 Говорићеш им све ове речи али те они неће слушати. Зваћеш их али се они неће одазвати. 28 Зато им кажи: ’Ово је народ који није послушао глас Господа, свога Бога, и није прихватио карање. Верност је нестала, ишчупана је из њихових уста!
29 Исеци своју косу и баци је, па иди на оголеле висове са нарицаљком, јер је Господ одбацио и напустио овај нараштај на који се гневи.’
Долина страдања
30 Јер је Јудин народ починио зло на моје очи – говори Господ. Поставили су своје гадости у Дому који је по мени назван, да би га онечистили. 31 Још су саградили тофетске узвишице, што су у долини Вен-Еном, да спаљују своје синове и ћерке у ватри. А ја то нисам заповедио и на то нисам ни помислио. 32 И ево, зато долазе дани – говори Господ – када их више неће звати ’Тофет’ и ’долина Вен-Еном’, него ’Долина клања’. Јер у Тофету ће се људи сахрањивати док више не буде места. 33 Лешеви овог народа ће бити храна птицама небеским и зверима земаљским, а неће бити никог да их уплаши. 34 Ја ћу да ућуткам звук весеља, цику радовања и повик младожење и невесте из Јудиних градова и са јерусалимских улица! Јер ће земља постати пустош.
8 У то ће време – говори Господ – извадити кости Јудиних царева, кости главара, кости свештеника, кости пророка и кости становника Јерусалима из њихових гробова. 2 Разасуће их пред сунцем, месецом, пред свом небеском војском, пред онима које су волели и служили им, које су следили, тежили им и којима су се клањали. Неће их сакупити и неће их сахранити. Биће као гнојиво по тлу. 3 А свем остатку овог злог рода, који преживи по свим местима у која ћу их прогнати, смрт ће бити дража од живота – говори Господ над војскама.
Грех и казна
4 Реци им: ’Говори Господ:
Зар не устају они који падају?
Зар се не враћа онај који се одвраћа?
5 А зашто се одвратио овај народ,
Јерусалим, упоран у одметништву?
Држи се обмане
и одбија да се врати.
6 Пазио сам и чуо: не говоре добро,
ниједан се не каје за своја зла
и не каже – Шта сам то урадио?
Сви су се одвратили на своју страну
као коњ што граби у битку.
7 Чак и рода на небесима зна своје време;
голуб, ласта и ждрал пазе на време када долазе;
а само мој народ не зна Господње прописе.
8 Како можете да кажете: мудри смо!
Имамо Господњи Закон?
Гле, стварно га је лажним начинило
лажљиво перо зналаца Светог писма!
9 Мудраци су се осрамотили,
уплашили су се и заробљени су.
Ево, презрели су реч Господњу,
па каква им то мудрост преостаје?
10 Зато ћу њихове жене да дам другима,
а њихова поља новим газдама.
Јер баш сви, од најмањег до највећег,
грабе непоштени добитак.
Од пророка, па до свештеника,
баш сви варају.
11 Они прелом ћерке мог народа
олако лече причајући:
Мир! Мир!
А нема мира.
12 Јесу ли се застидели зато што су учинили гадост?
Баш се нимало нису застидели
и не знају за стид.
Зато ће пасти међу оне што падају
и у часу када их казним биће саплетени
– говори Господ.
13 Покупићу их и докрајчићу их –
говори Господ –
неће више бити грожђа на лози,
неће више бити плодова смокве на њеном стаблу
и лишће ће се осушити.
А ја ћу да их дам онима
што ће их прегазити.’“
14 И зашто сада седимо?
Окупите се,
пођимо у утврђене градове
па да тамо изгинемо,
јер нас је Господ, наш Бог, одредио за пропаст.
Дао нам је да пијемо затровану воду
јер смо Господу згрешили.
15 Надали смо се миру,
али ничег доброг;
и времену здравља,
а оно страва.
16 Од Дана се још чуло рзање њихових коња,
а од њиштања њихових ждребаца тресла се земља.
Дошли су, похарали земљу
и све што је у њој,
и град и становнике у њему.
17 „Ево, шаљем на вас змије отровнице
против којих нема бајалице,
па ће вас уједати
– говори Господ.“
18 О, кад бих се насмејао!
Ал’ тужан сам и срце ме боли.
19 Гле, вапај ћерке мога народа
из земље далеке:
„Зар Господ није на Сиону?
Њен цар није ту?“
„Али зашто ме гневе њиховим идолима,
тим туђинским ништавилима?“
20 „И жетва је прошла
и лето је крају дошло,
а ми спасени нисмо!“
21 Разорило ме је разарање ћерке мога народа.
У црнини сам јер ме је грозота обузела!
22 Зар у Галаду нема мелема?
Зар тамо нема лекара?
Па зашто онда није оздравила
ћерка мога народа?
Примерено опхођење
5 Старца не грди, него га моли као свога оца. Према младићима се опходи као са браћом, 2 према старицама као са мајкама, а према девојкама као са сестрама – у потпуној чистоти.
О удовицама
3 Удовице поштуј, нарочито ако су без игде икога. 4 Ако удовица има децу или унуке, нека их учи да своју побожност најпре покажу према својој породици, и да се одуже родитељима старајући се за њих. Ово је угодно Богу. 5 Права удовица, без иког свог, јесте она која је своју наду положила у Бога, те даноноћно устрајава у својим молитвама и прошњама. 6 А она која се одала лагодном животу, мртва је, иако изгледа као да је жива. 7 Ово им наложи, да буду без мане. 8 А ако се неко не стара о својима, нарочито укућанима, одрекао се вере и гори је од неверника.
9 У удовички списак нека се не уноси удовица млађа од шездесет година, која је била жена једном мужу. 10 Она мора да буде позната по добрим делима, да је подигла децу, да је била гостољубива, да је светима прала ноге, да је помагала невољницима, укратко, да је предано чинила сваку врсту добрих дела.
11 Млађе удовице не уноси у списак, јер кад их обузме телесна страст, желе да се удају, па се одвраћају од Христа. 12 Тако на себе навлаче осуду, јер су погазиле обећање које су му раније дале. 13 А уједно, пошто немају посла, науче се да иду около по кућама, па оговарају и плету се у туђе ствари, причајући што не треба. 14 Зато хоћу да се млађе удовице удају, да рађају децу, да се брину за свој дом, да не дају повода непријатељу да нас вређа. 15 Неке су се, наиме, већ застраниле и пошле за Сатаном.
16 Али ако која верница има удовице у кући, нека се стара о њима, да се црква не би оптеретила, и да би могла да се стара о онима које су потпуно саме.
Дужности старешина
17 Старешинама које добро обављају своју службу треба указивати част и плаћати их, нарочито онима који се труде око проповедања и поучавања. 18 Јер Писмо каже: „Не завезуј уста волу кад врше“ и „Раднику треба дати његову плату.“ 19 Не слушај тужбе против старешине, сем ако су потврђене изјавом двојице или тројице сведока. 20 Оне који греше укоравај пред свима, да би се остали бојали.
21 Заклињем те пред Богом и Христом Исусом и изабраним анђелима да слушаш ова упутства, без предрасуда. Такође, ништа не чини из пристрасности.
22 Не жури да положиш руке на кога, нити учествуј у гресима других; држи себе чистим.
23 Не пиј више само воду, него узимај и мало вина због стомачних тегоба и твојих честих слабости.
24 Греси неких људи су очевидни, и воде их на суд Божији. А има и оних чији ће се греси открити касније. 25 Такође су и добра дела видљива, а и када нису, не могу се сакрити.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.