Old/New Testament
Песма победничка
26 У онај дан певаће се ова песма у земљи Јудиној:
„Имамо тврд град,
он нам подиже спасење,
зидове и бедеме.
2 Отворите вратнице
да уђе пук праведни
који је доследно веран,
3 чију ћеш сабраност засновану на теби
ти сабрати у миру,
у миру зато што се у тебе узда.
4 Уздајте се у Господа довека,
јер у Господу, у Господу самом је вечна Стена;
5 јер он обара оне који станују високо,
насеље уздигнуто он руши,
он га руши на земљу,
он га срозава у прашину.
6 Газиће га нога,
ноге убогих,
кораци невољних.“
Псалам о правди Божијој
7 Стаза праведникова је честита
и праведников колосек ти равнаш.
8 Да, на стази твојих пресуда,
Господе, ми те очекујемо,
и за именом твојим и за споменом твојим
жуди душа.
9 Душа моја жуди ноћу,
да, дух мој у мени, тебе тражим,
јер кад ти пресудиш на земљи,
тад се правди уче становници света.
10 Ако опаки добије наклоност,
ипак неће научити шта је праведност;
у земљи честитих он чини неправду
и не обазире се на величанство Господње.
11 Господе, рука твоја је подигнута,
ипак они не виде.
Дај да виде ревност твоју за твој народ,
па нек се постиде.
Пламен за непријатеље твоје
нека их прождере.
12 Господе, ти нам мир одређујеш,
јер си ти уредио сва дела наша.
13 Господе, Боже наш, управљали су нама
осим тебе други господари.
Теби јединоме,
твоје име помињемо.
14 Мртви неће оживети,
покојници неће устати,
јер ти си их походио и разорио,
и затро си сваку успомену на њих.
15 Умножио си пук, Господе,
умножио си пук,
прославио си се,
проширио си земљи све границе њене.
16 Господе, у невољи они су к теби дошли,
тиху молитву изливали
када си их карао.
17 Као трудница пред порођајем,
грчи се, вришти у боловима,
такви смо ми пред лицем твојим, Господе,
18 Затруднели смо,
грчимо се ко да ветар порађамо,
нити смо земљи спасења донели,
нити се родише становници света.
19 Оживеће мртви твоји,
дићи ће се с мојим мртвим телом.
Пробудите се и певајте
који боравите у праху,
јер роса светлосна роса је твоја,
и земља покојника пород ће дати.
Бог разоткрива покољ
20 Хајде, народе мој, у одаје своје уђи,
и врата своја за собом затвори.
Сакриј се часком на трен,
док јарост не прође.
21 Јер, гле, Господ ће изаћи из места својега
да походи кривицу становника земаљских;
и откриће земља крв што је у њој,
и неће више покривати поклане који су у њој.
Избављење Израиља
27 У дан онај
походиће Господ мачем својим,
љутим и великим и јаким
левијатана, змију вијугаву,
и заклаће неман морску.
Виноград Господњи
2 У дан онај
„Винограде винородни – одговориће му.
3 Ја, Господ, бдим над њим,
заливам га непрестано;
да га неко не оштети,
дању и ноћу стражарим над њим.
4 Нема јарости у мени.
Трновитим бодљама, ко ће ме напасти?
Наступићу против њега;
спалићу га свега.
5 Или: нека се поузда у моје уточиште:
мир са мном нека склопи,
са мном мир нека склопи!“
Милост народу и казна тлачитељу
6 Иде време, Јаков ће се укоренити,
Израиљ ће се разгранати и процветати,
и они ће плодовима лице света прекрити.
7 Да ли је он ударио
оног што је њега ударио?
Да ли је он клао
оног што је њега клао?
8 Истерао си га, изгнао си га –
ти си њега карао.
Он ће га одувати дахом својим олујним
у дан ветра источнога.
9 Тако ће се откупити кривица Јаковљева,
а све ово је зато што је њему опроштен грех:
он ће учинити да сви камени жртвеници
буду као здробљени кречњак,
да се више не подижу
Аштартини ступови и стубови у част сунца.
10 Јер ће град утврђени остати са̂м,
напуштен и заборављен као пустиња.
Онде телад пасе,
онде лежи
и брсти му гране.
11 Кад му се круна осуши, онда се ломе;
жене долазе и оне их спаљују,
јер је то народ неразуман.
Зато им се неће смиловати његов Саздатељ,
и неће му бити наклоњен његов Градитељ.
Зов велике трубе
12 У дан онај овршиће Господ класје од тока Еуфрата до Египатског потока, и ви ћете се скупити, један по један, потомци Израиљеви. 13 У дан онај велика ће затрубити труба и доћи ће расељени по земљи асирској, и изгнани у земљу египатску, и клањаће се Господу на светој гори, у Јерусалиму.
2 Ако сте, дакле, примили икакву утеху по Христу, икакво љубављу прожето охрабрење, ако имате икакво заједништво са Духом, ако сте примили икакво милосрђе и саосећање, 2 испуните ме, онда, радошћу: свој ум усмерите на исто, имајте исту љубав, будите једнодушни, на једно мислећи. 3 Ништа не чините ради себичног истицања, нити из безвредног частољубља, него у понизности сматрајте једни друге већим од себе. 4 Не гледајте само на властиту корист, него свако да гледа и на корист других. 5 У себи носите исту мисао коју је Христос Исус носио:
6 Он, по обличју Бог,
није сматрао да бити једнак Богу,
јесте плен који треба отимати,
7 него је лишио себе части,
узевши обличје слуге,
поставши сличан људима.
Као човек се појави,
8 те понизи себе самог,
и поста послушан до смрти,
до смрти на крсту.
9 Бог га зато преузвиси,
и дарова му име,
име које је над сваким именом,
10 да се пред именом Исусовим,
свако колено приклони,
оних на небу, на земљи, и под земљом,
11 и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ,
на славу Бога Оца.
Хришћани – светлост света
12 Сходно томе, вољени моји, ви који сте увек били послушни, не само у моме присуству, него још више сад, у мом одсуству, са страхом и трепетом спроводите у дело своје спасење. 13 Бог је, наиме, тај који чини у вама да желите и чините оно што је њему угодно. 14 Све чините без гунђања и расправљања, 15 да будете без мане и чисти, неокаљана деца Божија усред исквареног и изопаченог нараштаја, међу којима светлите као звезде у свемиру, 16 чврсто држећи реч живота, да бих се поносио у дан Христов, да нисам узалуд трчао, нити се узалуд трудио. 17 Но, ако се и приносим као жртва изливница за вас у служби ваше вере, радостан сам и радујем се са свима вама. 18 Тако и ви будите радосни и радујте се са мном.
Тимотеј и Епафродит
19 Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја охрабрим када сазнам како сте ви. 20 Немам, наиме, никог толико блиског себи ко би се тако ваљано бринуо о вашим потребама. 21 Јер сви траже своје, а не оно што припада Христу Исусу. 22 Али ви знате за његову прокушаност, да је, као дете са оцем, заједно са мном служио у навештавању Радосне вести. 23 Надам се, дакле, да ћу вам њега послати чим видим како стоје ствари са мном. 24 Уверен сам у Господу да ћу ускоро и ја лично доћи.
25 Ипак, сматрам за потребно да вам пошаљем Епафродита, мог брата, сарадника и саборца, који је од вас послан да ми се нађе у потребама. 26 Јер, он је чезнуо за свима вама и био узнемирен што сте чули да је болестан. 27 И заиста је тако оболео да је скоро умро, али Бог му се смиловао, и не само њему, него и мени, да ми не дође жалост на жалост. 28 Утолико више желим да га пошаљем, да бисте се обрадовали када га видите, и да бих ја мање бринуо. 29 Примите га, стога, са свом радошћу и цените такве. 30 Јер он је ради Христовог дела скоро умро, изложивши свој живот погибељи да надопуни оно у чему ми ви нисте могли послужити.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.