Old/New Testament
9 О, кад би ми глава била вода,
а моје око врело суза,
па да оплакујем и дању и ноћу
изгинуле од ћерки мога народа!
2 О, кад бих у пустињи имао
преноћиште за путнике,
могао бих да напустим свој народ
и да одем од њих.
Јер, сви су прељубници
и сабор неверника.
3 „Као свој лук они запињу језик лажима.
Али нису због истине
постали јаки у земљи,
јер хрле од зла до зла
и мене не познају
– говори Господ.
4 Свако нек се пази од свога ближњег
и не верујте ниједном брату.
Јер сваки брат упорно вара
и сваки ближњи клевеће.
5 И свако вара свога ближњег
и не говоре истину.
Свој су језик научили да говори лажно.
Изнурени су од грешења.
6 Ти живиш усред преваре,
а баш због преваре они одбијају да ме знају
– говори Господ.“
7 Зато овако каже Господ над војскама:
„Ево, претопићу их и опробаћу их.
Јер, како да поступим
са ћерком свог народа?
8 Њихов је језик стрела што убија
и говори превару.
Својим устима о миру са својим ближњим човек говори,
али у себи кује сплетку.
9 Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?“
10 Над брдима ћу да вапим,
нарицаћу нарицаљку над пустињским пашњацима
јер су опустошени. Нико туда не пролази,
и не чује се рика стоке.
Од птица па до животиња,
све је побегло и нестало.
11 „Од Јерусалима ћу да учиним гомилу камења
и брлог шакала.
Од Јудиних градова ћу да направим
пустош у којој нико не живи.“
12 Ко је мудар човек да разуме ово и коме су уста Господња говорила да то растумачи? Због чега је земља настрадала и као пустиња опустошена да кроз њу нико не пролази?
13 И Господ рече: „Зато што су оставили мој Закон који сам пред њих поставио, и зато што нису слушали мој глас ни по њему ишли.
14 Него су ишли по самовољи свог срца за Валима, како су их њихови преци научили.“ 15 Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: „Ево, ја ћу да нахраним овај народ пеленом и напојим га затрованом водом. 16 Расућу их међу народе које нису знали, ни они, ни њихови преци. Послаћу за њима мач док их не докрајчим.“
17 И ово каже Господ над војскама:
„Размотрите, па сазовите нарикаче нека дођу.
Али пошаљи по оне које су веште, нека дођу.
18 Али нека пожуре,
нека наричу над нама,
па да нам очи сузама роне
и да нам капци буду уплакани.
19 Ево, чује се нарицање са Сиона:
’О, како смо пропали!
Страховито смо осрамоћени,
јер смо напустили своју земљу
и домови су нам порушени.’“
20 Чујте, жене, реч Господњу.
Нека ваше ухо прими реч његових уста.
Научите своје ћерке да наричу
и свака жена своју сусетку да лелече.
21 Смрт се успузала на наше прозоре.
Дошла је у наше дворове,
истребила децу са улица
и младиће са тргова.
22 Реци: „Говори Господ:
’Лешеви ће људи по тлу попадати
као гнојиво по пољу,
као сноп за жетеоцем,
а неће имати ко да га сакупи.’“
23 Овако каже Господ:
„Нека се мудрац не хвали својом мудрошћу,
нека се јунак не хвали својим јунаштвом,
и богаташ нека се богатством својим не хвали.
24 А ко хоће да се хвали,
нека се хвали тиме што мене познаје,
што прониче да сам ја Господ који чини милост,
правду и праведност на земљи,
и да у томе уживам –
овако каже Господ.
25 Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу казнити све оне само по телу обрезане: 26 Египат и Јуду, Едом заједно са Амонцима и Моавцима; који избријавају зулуфе и који живе у пустињи. Јер сви су ти народи необрезани и сав је Израиљев дом необрезаног срца.“
Бог и идоли
10 Доме Израиљев, чујте реч коју вам говори Господ! 2 „Овако каже Господ:
’Не учите се путу народа
и не плашите се небеских знакова
којих се плаше народи.
3 Јер су обичаји тих народа празни.
Ето, то је тек дрво из шуме које је неко посекао,
дело уметникове алатке.
4 Украсио га је сребром и златом.
Клиновима и чекићима га учвршћују
да се не клати!
5 Личе на страшило у леји за краставце.
Не говоре,
и морају да се носе, јер не ходају.
Не плаши их се!
Они не могу да науде,
а не могу ни шта добро да ураде.’“
6 Нико није као ти, о, Господе!
Велики си,
и велико је твоје силно име.
7 Ко се не би бојао тебе,
Царе народа?
Јер теби то доликује.
Међу свим мудрацима народа
и по свим њиховим царствима
нема никог као што си ти.
8 Сви су глупи и безумни,
јер је ништа поука од дрвета.
9 Из Тарсиса доносе ковано сребро
и злато из Уфаза,
дело уметника и рукотворину златара.
Одећа им је љубичаста и скерлетна
и све је то дело вештих људи.
10 А Господ је истински Бог!
Он је Бог живи и вечни цар.
Од његовог гнева тресе се земља,
и народи не могу да истрпе јарост његову.
11 „Овако им реците: ’Богови који нису начинили небеса и земљу ће нестати и са земље и испод небеса.’“
12 Он је силом својом начинио земљу.
Мудрошћу својом он је основао васељену,
и својом је разборитошћу разапео небеса.
13 Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
14 Баш је од свог знања глуп сваки човек.
Због идола се сваки златар стиди,
јер су обмана његови ливени идоли.
Нема даха у њима.
15 Они су испразни, творевине ругла.
Пропашће кад дође време за њихову казну.
16 Не следе Јакову такви као ови.
Јер он је тај који је све начинио.
Племе Израиљ његово је наследство,
а он се зове Господ над војскама.
Разарање долази
17 Покупи са земље свој завежљај,
ти која живиш под опсадом.
18 Јер овако каже Господ:
„Ево, сад ћу као праћком
да из земље избацим становнике.
Стиснућу их, да могу да схвате.“
19 Јао мени због мог лома!
Тешка је моја рана.
А ја сам рекао:
„Ово је само болест, издржаћу је ја.“
20 Мој је шатор похаран
и шаторска ужад покидана.
Деца су моја од мене отишла и нема их.
Нема никога да опет постави мој шатор,
никога да подигне завесе на њему.
21 Пастири су се глупо понели
и нису тражили Господа.
Зато и нису напредовали
и раштркана су сва њихова стада.
22 Ево вести! Долази глас
и ломљава велика из северне земље:
да ће градови Јуде постати пустош
и јазбина шакала.
Јеремијина молитва
23 Знам ја, о, Господе, да човек није владар свог пута,
и да онај који хода не управља својим корацима.
24 Покарај ме, Господе, ал’ само по правди;
не у свом гневу,
да ме не нестане.
25 Излиј свој гнев на народе
што те не познају,
на родове који твоје име не призивају.
Јер су они гутали Јакова и прогутали,
и прождрли су га,
насеље му у пустош претворили.
Раскинут савез
11 Порука које је дошла Јеремији од Господа: 2 „Чујте речи овог савеза! Рећи ћеш их свима у Јуди и свима становницима Јерусалима. 3 Реци им: ’Овако каже Господ, Бог Израиља: проклет је човек који не слуша речи овог савеза 4 које сам заповедио вашим прецима, у дан када сам их извео из египатске земље, из оне усијане пећи.’ Говорио сам: ’Послушајте мој глас, чините по њему, према свему што сам вам заповедио. И бићете ми народ, а ја ћу да будем ваш Бог; 5 да бих испунио заклетву којом сам се заклео вашим прецима – да им дам земљу којом теку мед и млеко, ево све до данас.’“
А ја сам одговорио: „Амин, о, Господе!“
6 Господ ми је казао: „Објави све ове речи по градовима Јуде и на улицама Јерусалима. Кажи ово: ’Послушајте речи овог савеза и извршавајте их. 7 Јер ја сам озбиљно упозорио ваше претке на дан када сам их извео из египатске земље, и све до дана данашњег сам их упорно упозоравао: послушајте мој глас! 8 Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Свако је ишао по самовољи свог злог срца. И ја сам на њих свалио све речи овог савеза које сам им заповедио да држе. Али их нису држали.’“
9 Господ ми је казао: „Завера је откривена код свих Јудејаца и код Јерусалимљана. 10 Вратили су се кривицама својих предака који су одбили да чују моје речи. Ишли су за другим боговима да би им служили. Прекршили су мој савез дом Израиљев и дом Јудин који сам склопио са њиховим прецима. 11 И зато овако каже Господ: ’Ево, донећу им пропаст и неће моћи да побегну од ње. Вапиће ми, а ја их нећу слушати. 12 Тада ће градови Јуде и становници Јерусалима ићи да вапе боговима којима су кадили. Али они их неће избавити у час њихове пропасти. 13 Јер ти, Јудо, имаш богова колико имаш и градова! Колико Јерусалим има улица толико сте направили жртвеника божанству срамоте, жртвеника да кадите Валу.’
14 А ти се не моли за овај народ. Не вапи ми због њих у молитви. Јер ја их нећу услишити када ми завапе због своје невоље.
15 Шта ради мој миљеник у мом Дому?
Чини многа зла.
Нема више жртава пред тобом,
а ти још ликујеш кад чиниш зло.“
16 „Лепа маслино, зелена и родна“ –
Господ те је звао –
али ју је запалио хуком велике олује
па су јој гране никакве.
17 Јер Господ над војскама, који те је и посадио, изрекао ти је зло због зла дома Израиљевог и дома Јудиног које су себи нанели, раздражујући ме својим кађењем Валу.
Завера против Јеремије
18 Ја ово знам, јер ми је Господ објавио. А онда си ми показао њихова дела. 19 Био сам као јагње питомо што га воде на клање. Нисам знао да против мене кују уроте:
„Хајде да срушимо стабло с његовим плодовима,
да га посечемо из земље живих
те да му се име више не спомене!“
20 О, Господе над војскама, који судиш праведно
и који испитујеш и нутрину и срце:
Дај да видим како им се светиш,
јер теби сам поверио мој случај.
21 „Зато овако каже Господ за народ у Анатоту, за оне који ти вребају живот и говоре: ’Не пророкуј у Господње име да те не бисмо убили!’ 22 И зато овако каже Господ над војскама: ево, казнићу их! Њихове ће младиће да сасече мач, а глад ће да им покоси синове и ћерке. 23 Нико се неће спасти, нема преосталих, јер ћу да доведем пропаст на људе из Анатота – годину њихове казне.“
6 Нека они који су под јармом ропства, сматрају своје господаре достојнима сваког поштовања, да се не би ружно говорило о Божијем имену и о нашем учењу. 2 А они који имају верујуће господаре, нека их не цене мање зато што су им браћа у вери. Напротив, нека им још боље служе утолико ревносније, јер су они који имају користи од њихове службе верујући и вољени. То поучавај и напомињи.
3 А ако неко поучава нешто друго, и не слаже се са истинитим речима Господа нашег Исуса Христа, које су у складу са богоугодним животом, 4 тај је уображен и ништа не зна. Такав пати од болесне жеље да се расправља и свађа, што распирује завист, свађу, вређање, злобно подозрење; 5 то су свадљиви људи поквареног ума и лишени истине, који мисле да је побожност средство добити.
6 Побожност је, свакако, велика добит, ако је човек задовољан оним што има. 7 Ми, наиме, ништа нисмо донели на свет, па ништа са њега не можемо ни понети. 8 Зато, ако имамо храну и одећу, будимо тиме задовољни. 9 А они који хоће да буду богати, упадају у искушења, те их многе неразумне и штетне жеље уводе у клопку. Те жеље одвлаче људе у пропаст и уништење. 10 Јер похлепа за новцем корен је сваког зла. Неки су јој се предали, па одлутали од вере, и тако причинили себи много јада̂.
11 А ти, човече Божији, избегавај све то! Иди за праведношћу, побожношћу, вером, љубављу, стрпљивошћу, благошћу. 12 Бори се у доброј битки вере, досегни вечни живот на који те је Бог позвао када си примерно исповедио своју веру пред многим сведоцима. 13 Налажем ти пред Богом, који свему даје живот, и Христом Исусом, који је сведочећи пред Понтијем Пилатом дао добро исповедање, 14 да држиш ову заповест без мане и беспрекорно до Дана када ће се појавити наш Господ Исус Христос. 15 Ово ће у своје време остварити блажени и једини Владар, Цар над царевима и Господар над господарима. 16 Он је једини бесмртан и борави у неприступачној светлости. Њега ниједан човек није видео, нити га може видети; њему нека је част и вечна сила. Амин.
17 Онима који су богати на овом свету заповедај: да се не узносе и не поуздају у несигурно богатство, него у Бога који нам све изобилно даје на уживање; 18 да чине добро; да буду богати добрим делима, дарежљиви, и спремни да деле. 19 Овако ће прикупити себи благо које ће бити чврст темељ за будућност, да задрже прави живот.
20 Тимотеју, чувај добро које ти је поверено, клони се световних испразних разговора и противречних тврдњи тобожњег „знања.“ 21 Неки су се томе приволели и тако отпали од вере.
Милост нека је са вама.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.