Old/New Testament
1 Речи Јеремије, Хелкијиног сина, једног од свештеника који су били у Анатоту у Венијаминовој земљи; 2 коме је дошла реч Господња у време Јудиног цара Јосије, Амоновог сина, тринаесте године његовог царевања. 3 А долазила је и у време Јудиног цара Јоакима, Јосијиног сина, до завршетка једанаесте године Јудиног цара Седекије, Јосијиног сина и све до петог месеца када је Јерусалим одведен у изгнанство.
Позив Јеремије
4 Дошла ми је реч Господња говорећи:
5 „И пре него сам те обликовао у утроби, познавао сам те;
и пре него си изашао из материце, посветио сам те;
поставио сам те за пророка народима.“
6 Рекао сам: „Јао, Господе Боже! Ево, ја не знам да говорим јер сам премлад!“
7 Господ ми је одговорио: „Не говори ’премлад сам’, јер ћеш ићи коме год те пошаљем и говорићеш све што ти заповедим. 8 Не бој их се, јер ћу ја бити с тобом да те избављам – говори Господ.“
9 Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја. 10 Види, постављам те данас над народима и над царствима да чупаш и рушиш, да разараш и обараш, да градиш и садиш.“
11 Опет ми је дошла реч Господња: „Шта видиш, Јеремија?“
Одговорио сам: „Видим грану бадемовог стабла.“
12 А Господ ми је рекао: „Добро си видео, јер ја бдим над својом речи да је испуним.“[a]
13 Дошла ми је реч Господња други пут: „Шта видиш?“
Одговорио сам: „Видим ускључали лонац чији је отвор окренут од севера.“
14 И Господ ми је рекао: „Са севера ће се сручити пропаст на све становнике земље. 15 Јер, ево, ја позивам сва племена по северним царствима – говори Господ –
и они ће доћи. и поставиће сваки свој престо
на улаз врата Јерусалима,
и против свих зидова свуда унаоколо,
и против свих Јудиних градова.
16 Објавићу им своје судове над свом њиховом опачином,
јер су ме оставили,
јер су кадили другим боговима
и клањали се својим рукотворинама.
17 А ти, опаши своје бокове. Устани и говори им све ово што ти заповедам. Не страхуј од њих да те ја не престрашим пред њима. 18 Ево, ја сам те данас учинио утврђеним градом, стубом гвозденим и зидовима бронзаним против све земље, против Јудиних царева, против њених главара, против њених свештеника и против народа земље. 19 И они ће се борити против тебе али те надвладати неће, јер ћу ја да будем с тобом – говори Господ – да те избављам.“
Израиљ је заборавио Бога
2 Дошла ми је реч Господња говорећи: 2 „Иди и објави у уши Јерусалима:
’Говори Господ:
„Сећам те се по привржености твоје
младости и љубави твог вереништва.
Ишла си за мном у пустињу,
у незасејану земљу.
3 Свет је Израиљ био Господу,
првина његовог урода
и сви који су га гутали били би криви
и пропаст би их стигла
– говори Господ.“’“
4 Чујте Господњу реч, доме Јаковљев
и сви родови Израиљевог дома.
5 Говори Господ:
„Какву су неправду у мени нашли твоји преци
када су се удаљили од мене,
ишли за таштином
и постали ташти?
6 Нису питали: ’Где је Господ
који нас је довео из египатске земље,
који нас је водио у пустињи,
по земљи пустоши и јама,
по земљи сушној и мрачној,
по земљи којом нико крочио није
и у којој нико пребивао није?’
7 А ја сам вас довео у земљу воћњака,
да једете њено воће и њена добра.
И дошли сте и опоганили сте моју земљу,
и моје сте наследство претворили у гадост.
8 Свештеници нису рекли:
’Где је Господ?’
Они који се баве Законом ме нису познали,
и пастири се побунише против мене.
Пророци су прорицали уз помоћ Вала
и ишли за оним од чега нема користи.
9 И још ћу да се парничим с вама
– говори Господ –
и са децом ваше деце ћу да се парничим.
10 Јер, пређите на китимска острва и видите,
и у Кедар пошаљите па онда добро размотрите.
Видите да ли се овако нешто већ догодило:
11 Да ли је неки народ заменио богове
ако они и нису богови?
А мој народ је заменио своју Славу[b]
за оно од чега нема користи!
12 О, небеса, ужасните се због овога,
згрозите се и опустошите
– говори Господ.
13 Јер је два зла учинио мој народ:
Заборавио је мене, извор свежих вода,
и себи исклесао бунаре,
напукле бунаре што не држе воду.
14 Па зар је Израиљ роб, један од оних рођених у кући?
Зашто је постао плен?
15 На њега ричу лавићи, урличу риком;
његову су земљу претворили у пустош,
његови градови су порушени
и ту више нико не пребива.
16 Чак ти је и народ из Нофа и Тафнеса
обријао теме.
17 Зар то ниси са̂м себи урадио
напустивши Господа, свог Бога,
у време када те је водио путем?
18 И зато шта ти значи пут египатски
да пијеш воду сихорску[c]?
И шта ти значи пут асирски
да пијеш воду из реке[d]?
19 Казниће те твоје зло
и твоје отпадништво ће те прекорити.
Па знај и види, јер је зло и горко
што си напустио Господа, свог Бога,
и што нема у теби мога страха –
говори Господ, Бог над војскама.
20 Јер ја сам одавно скршио твој јарам
и твоје сам окове изломио.
Али ти си рекла: ’Нећу да ти служим.’
И на свакој узвишици,
и под сваким зеленим дрветом
си полегла као блудница.
21 А ја, ја сам те посадио као племениту лозу,
баш поуздано семе.
И како си ми се променила
и изродила у вињагу?
22 Све и да се шалитром переш
и да прибавиш много цеђи,
штрчаће флека твоје кривице преда мном
– говори Господ Бог.
23 Како онда говориш: ’Нисам оскрнављена
и нисам ишла Валима?’
Сагледај своје трагове у долини
и схвати шта си урадила.
Ти си млада и брза камила
што тумараш којекуда;
24 млада магарица навикла на дивљину
што у својој жудњи њуши ветар.
И ко ће да је врати кад је у терању?
Неће малаксати сви који је траже,
јер ће је пронаћи у њеном месецу.
25 Не дозволи да ти нога буде боса,
да ти грло буде суво.
Али ти си рекла: ’Ништа од тога!
Не, јер волим туђе богове
и ићи ћу за њима.’
26 Као лопов што се стиди када га ухвате,
тако ће да се осрамоти дом Израиљев.
Они – његови цареви, његови главари,
његови свештеници и његови пророци –
27 који говоре дрвету: ’Ти си мој отац!’
И камену: ’Ти си ме родио!’
Јер су мени окренули леђа а не лице,
а у време своје пропасти ће рећи:
’Устани и спаси нас!’
28 Па где су твоји богови које си направио за себе?
Нека устану ако могу да те спасу
у време твоје пропасти.
Јер, колики је број твојих градова –
о, Јудо – толико је твојих богова.
29 Зашто се парничите са мном?
Па сви сте се ви побунили против мене
– говори Господ.
30 Узалуд сам ударао твоје синове
јер нису прихватили карање,
а твој је мач прогутао твоје пророке
као кад лав прождире.
31 О, нараштају, размотрите реч Господњу:
Зар сам Израиљу био пустиња
или земља мрклог мрака?
Зашто мој народ говори: ’Наскитасмо се
па нећемо поново да ти дођемо’?
32 Заборавља ли девица свој накит
и невеста свој појас?
А мој народ заборавља мене
данима без броја.
33 Како си добро уредила свој пут да тражиш љубав,
да си и покваренице научила својим путевима!
34 Још се и крв нашла на твојим скутима,
све животи убогих и невиних,
иако их ниси затекла док проваљују.
Али за све то ти кажеш:
35 ’Ја сам недужна!
Његов се гнев свакако одвратио од мене.’
И ево, спорићу се с тобом
јер говориш: ’Сагрешила нисам.’
36 Зашто тако тумарајући
мењаш свој пут?
И од Египта ћеш се застидети
као што си се застидела Асирије.
37 И од њега ћеш да одеш
с рукама својим на глави својој,
јер је Господ одбацио твоје узданице
да због њих не напредујеш.
Надгледници
3 Ово је истина: ако неко жели да буде надгледник, добру службу жели. 2 Надгледник, наиме треба да буде беспрекоран, ожењен једном женом, трезвен, разборит, поштован, гостољубив, кадар да поучава. 3 Он не сме да буде пијаница или насилник, него благ, не свађалица, и не похлепан на новац. 4 Такође треба да добро управља својом породицом, и да има послушну децу која га у потпуности поштују. 5 Јер ако неко не зна да управља својим домом, како ће се бринути о Цркви Божијој? 6 Надгледник не сме да буде новообраћеник, да се не би узохолио, те пао под Божију осуду, као ђаво. 7 Уз то треба да буде поштован и од људи изван Цркве, да се не осрамоти те упадне у ђаволску замку.
Ђакони
8 Исто тако и ђакони треба да буду честити, а не дволични, не који су склони опијању, не грамзиви. 9 Они треба да чистом савешћу следе веру коју је Бог открио. 10 Ђаконе најпре треба проверити, па тек онда, ако се покажу беспрекорнима, поверити им службу.
11 Њихове жене такође треба да буду честите, а не склоне оговарању, трезвене, у свему верне.
12 Ђакони треба да имају само једну жену, и да добро управљају својом децом и породицом. 13 Наиме, они који добро обављају ђаконску службу, стичу себи добар углед, и прилику да слободно говоре о својој вери у Христа Исуса.
14 Пишем ти ово у нади да ћу ускоро доћи к теби. 15 Али ако окасним, ти знаш како треба да се владаш у Божијем дому, који је Црква живога Бога, стуб и упориште истине. 16 Несумњиво, тајна побожности је велика:
Он[a] се појави у телу,
Духом се показа праведним,
анђели га видеше,
народима би проповедан.
Људи у њега повероваше,
и у славу би узнет.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.