Old/New Testament
Посланици из Вавилона
39 У оно време је вавилонски цар Меродах-Валадан[a], син Валаданов, послао писма с даром за Језекију. Чуо је, наиме, да се овај разболео и да је оздравио. 2 Језекија им се обрадовао; показао им је сву своју ризницу, сребро и злато, зачине, мирисна уља, целу оружницу, и све што се нашло у његовим ризницама. Није било ничега у његовом двору и на целом његовом подручју што им Језекија није показао.
3 Тада је пророк Исаија дошао к цару Језекији и рекао му: „Шта су рекли ти људи? Одакле су ти дошли?“ Језекија одговори: „Из далеке земље, из Вавилона.“
4 „Шта су видели у твојој кући?“ – упита он. Језекија одговори: „Није било ничег у мојим ризницама што им нисам показао.“
5 Тада је Исаија рекао Језекији: „Почуј реч Господа над војскама: 6 ’Ево, долазе дани када ће све што је у твоме двору, и све што су твоји преци сабрали до овога дана, бити однесено у Вавилон; неће остати ништа – говори Господ. 7 А неки од твојих синова, који су ти се родили, биће одведени. Они ће бити евнуси на двору вавилонског цара.’“
8 Језекија одговори Исаији: „Добра је реч Господња што си је ти рекао.“ А мислио је: „Нека буде мир и спокојство током дана мојих.“
Утеха од Господа
40 „Тешите, тешите народ мој
– говори Бог ваш –
2 Говорите Јерусалиму срдачно,
и вичите му:
ратовање му је окончано,
кривица му окајана,
јер он из руке Господње прими
двапут више него што сагреши.“
3 Глас виче:
„Пут Господњи
кроз пустињу приправите;
друм за Бога нашега
у пустоши поравнајте.
4 Свака долина нека се подигне,
а свака гора и брежуљак нека се спусти;
и што је стрмо нек буде равница,
и храпаво нека буде глатко.
5 Тада ће се открити слава Господња,
и сваки човек ће је видети –
јер су то казала уста Господња.“
6 Глас рече: „Вичи!“
А он одговори: „Шта да вичем?“
„Свако је тело као трава,
и сва му је милина као цвет пољски.
7 Сахне трава, вене цвет,
кад преко њих Господњи пређе дах.
Заиста, народ је трава.
8 Сахне трава, вене цвет,
али реч Бога нашега остаје довека.“
Бог најављује своју наклоност
9 На високу гору се успни,
Сионе, гласниче радосне вести.
Глас свој снажно подигни,
Јерусалиме, гласниче радосне вести.
Подигни га, не бој се,
кажи градовима Јудиним:
„Ево Бога вашега!“
10 Ево, Господар Господ долази у сили,
влада он мишицом својом!
Ево, с њим је и плата од њега,
а испред њега награда од њега.
11 Као Пастир он своје стадо напаса,
у своје руке јагањце сабира,
у наручју своме их носи,
а дојилице негује.
Бог објављује своју славу
12 Ко је воде прегрштима измерио,
и небеса педљем премерио?
А ко је сав прах земаљски размерио мерицом,
и планине теговима,
и брегове теразијама?
13 Духа Господњег ко је премерио,
и који саветник је њега упутио?
14 С ким се саветовао и изграђивао,
и ко га је стазама правде научио?
И научио га знању
и упознао га с путем разборитости?
15 Гле, народи су као кап из ведра,
и вреде као прах на теразијама.
Гле, острва као зрнце подиже.
16 Ни Ливан није довољан за ломачу,
а његових звери нема довољно за свеспалницу.
17 Сви народи пред њим су као ништа,
ништавилом и празнином он их сматра.
18 Коме ћете Бога сличним учинити
и с каквим ћете га ликом упоредити?
19 Ливац излива идола,
златар га позлатом облаже
и од сребра ланчиће излива.
20 Сиромах за принос
дрво нетрулежно бира,
и за то вештог уметника тражи
да за њега кип непомични начини.
21 Зар не знате?
Зар нисте чули?
Зар вам није од искона објављено?
Зар нисте схватили од оснивања земље?
22 Над кругом земаљским он столује
и становници су њени на скакавце налик;
небеса је разастро као копрену,
разапео их као шатор за становање.
23 Он моћнике претвара у ништавило,
судије по земљи чини да су као ништа.
24 Тек што су засађени,
тек што су посејани,
тек што им стабљика у земљу корен пустила
– он на њих дуне, и они усахну,
као сламу вихор их развеје.
25 „Коме ћете мене сличним учинити?
Ко је као ја?“ – пита Светитељ.
26 Подигните поглед свој и гледајте:
Ко је ово створио?
Онај који на број војску небеску изводи,
и који по имену све њих прозива.
Због његове велике моћи и силне јачине
нико не изостаје.
Божије свемоћно свезнање
27 Зашто кажеш, Јакове,
и ти говориш, Израиљу:
„Мој пут је скривен Господу,
и моја правица измиче Богу мојем“?
28 Зар не знаш
и зар ниси чуо?
Господ је Бог вечни,
створитељ крајева земљиних.
Он се не умара и не сустаје,
и ум се његов не да ограничити.
29 Он снагу уморноме даје,
и немоћноме моћ он јача.
30 Младићи се умарају и сустају,
и момци морају да посрћу,
31 али онима који се у Господа уздају
снага се обнавља,
крила им расту као орловима,
трче и не сустају,
ходају и не умарају се.
4 Господари, поступајте према својим робовима праведно и правично, знајући да и ви имате Господара на небу.
2 Будите постојани у молитви, бдите у молитви са захваљивањем. 3 Молите се такође за нас да нам Бог отвори врата за проповедање његове речи о Христовој тајни, због које сам у тамници, 4 да је објавим јасно, проповедајући како ваља. 5 Опходите се мудро према онима који су у свету; искористите време. 6 Ваша реч нека је увек љубазна, сољу зачињена, да свакоме одговорите како ваља.
Завршни поздрави
7 А о мени ће вас обавестити Тихик, драги брат, верни служитељ и слуга који заједно са мном ради за Господа. 8 Њега сам послао управо да бисте сазнали новости о нама, те да вас ободри. 9 С њим сам послао и Онисима, верног и вољеног брата, који је ваш земљак. Они ће вас обавестити о свему што се овде догађа.
10 Поздравља вас Аристарх, који је заједно са мном у тамници, и Марко, рођак Варнавин. Ако дође к вама, лепо га примите, по упутствима које смо вам дали. 11 Поздравља вас и Исус, звани „Јуст“. Ова тројица су једини Јевреји који заједно са мном објављују Царство Божије. Они су били моја утеха. 12 Поздравља вас ваш земљак Епафрас, слуга Христа Исуса, који се увек бори за вас у молитвама да вас Бог учврсти, да будете зрели и потпуно уверени у оно што Бог хоће. 13 Ја сам сведок колико се трудио за вас и за оне у Лаодикији, као и за оне у Јерапољу. 14 Поздравља вас још и вољени лекар Лука и Димас. 15 А ви поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфу са црквом која се окупља у њеној кући.
16 Када се ова посланица прочита међу вама, постарајте се да се она прочита и у цркви у Лаодикији, а ви прочитајте посланицу из Лаодикије.
17 Архипу реците: „Гледај да довршиш службу коју ти је Господ поверио.“
18 Ја, Павле, пишем овај поздрав својом руком. Сећајте се мојих окова! Милост Божија с вама!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.