Old/New Testament

Две котарице смокава

24 Гле! Господ ми је показао две котарице смокава стављене пред Господњи Дом, након што је вавилонски цар Навуходоносор одвео у изгнанство Јехонију^[a], сина Јудиног цара Јоакима и јудејске главаре, заједно са тесарима и ковачима из Јерусалима. Он их је све одвео у Вавилон. ² У једној су корпи биле веома добре смокве, налик раним смоквама. У другој су биле врло лоше смокве, нејестиве колико су лоше.

³ И тада ми је Господ рекао: „Јеремија, шта видиш?“

Одговорио сам: „Смокве! Ове добре су баш добре; и лоше смокве, нејестиве колико су лоше.“

⁴ Тада ми је дошла Господња реч и поручила ми: ⁵ „Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Какве су ове добре смокве, такво добро смерам Јудиним изгнаницима које сам из овог места послао у халдејску земљу. ⁶ Моје ће очи гледати да им добро буде: да их вратим у ову земљу; да их градим, а не да их рушим; да их садим, а не да их чупам. ⁷ Даћу им срце да ме упознају, да сам ја Господ. Они ће бити мој народ, а ја ћу им бити Бог јер ће ми се вратити свим срцем својим.

⁸ А какве су лоше смокве, нејестиве колико су лоше – јер тако каже Господ – тако ћу да учиним са Јудиним царем Седекијом, његовим главарима, са преосталима у Јерусалиму, са остатком ове земље и онима што пребивају у египатској земљи. ⁹ Учинићу их призором грозоте за сва царства света, руглом и подсмехом, поругом и проклетством по свим местима у која ћу их изагнати. ¹⁰ Послаћу на њих мач, глад и помор, све док се не затру са земље коју сам дао и њима и њиховим прецима.’“

Седамдесет година изгнанства

25 Реч која је дошла Јеремији за сав народ Јуде, четврте године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, што је била прва година Навуходоносора, цара Вавилона; ² реч коју је пророк Јеремија објавио свем народу Јуде и свим становницима Јерусалима. Рекао им је: ³ „Још од тринаесте године Јосије, сина Јудиног цара Амона, па до данас, ево ми већ двадесет три године долази реч Господња. Ја сам вам је упорно објављивао и објављивао, али ви нисте послушали.

⁴ Господ вам је слао све своје слуге. Упорно вам је слао пророке али их нисте послушали, нисте пригнули своје ухо да чујете. ⁵ А говорили су вам: ’Молимо вас, нека се свако врати са свог злог пута и од својих злодела! Пребивајте на земљи коју је Господ дао вама и вашим прецима одвајкада па довека. ⁶ Не идите за другим боговима да бисте им служили и клањали им се! Не гневите ме делом својих руку и нећу вам наудити.

⁷ Али ви ме нисте послушали – говори Господ – него сте ме гневили делом својих руку себи на несрећу.’“

⁸ Зато овако каже Господ над војскама: „Зато што нисте слушали моје речи; ⁹ ево, ја шаљем и доносим све родове са севера – говори Господ – и Навуходоносора, цара Вавилона, мога слугу. Довешћу их на ову земљу, на њене становнике и на све ове околне народе. Изручићу их клетом уништењу, претворићу их у пустош, у ругло и рушевине вечне. ¹⁰ Угушићу међу њима звук весеља, цику радовања, повик младожење и невесте, клопарање жрвњева и светлост светиљке. ¹¹ Земљу ћу ову претворити у пустош, у рушевину, а ови ће народи служити седамдесет година цару Вавилона.

¹² И када се наврши седамдесет година, казнићу цара Вавилона и онај народ – говори Господ – за њихове кривице. А земљу ћу халдејску да претворим у рушевину вечну. ¹³ Пустићу на ту земљу све моје речи које сам против ње објавио и све што је записано у овој књизи, што је Јеремија пророковао свим овим народима. ¹⁴ Јер ће и њима наметнути радове многи народи и велики цареви. Узвратићу им по њиховим поступцима и према делу њихових руку.“

Чаша Божијег гнева

¹⁵ Јер овако ми је казао Господ, Бог Израиља: „Узми ову чашу вина јарости из моје руке и напој њоме све народе којима те шаљем. ¹⁶ И пиће и затетураће се, као да нису при чистој памети због мача који ћу међу њих да пошаљем.“

¹⁷ Тако сам узео чашу из Господњих руку и напојио све народе којима ме је Господ послао: ¹⁸ Јерусалим, све градове Јуде и његове цареве, његове главаре, да постану пустош, рушевина, ругло и проклетство, што данас и јесу; ¹⁹ и фараона, цара Египта, његове слуге, његове главаре и сав његов народ; ²⁰ и све који су мешаног порекла, све цареве земље Уз, све цареве филистејске земље, Аскалон, Газу, Акарон и остатак Азота; ²¹ и Едом, Моав и народ Амона; ²² и све цареве Тира, све цареве Сидона и све цареве острва са друге стране мора; ²³ и Дедан, Тему, Вуз и све са крајева земље; ²⁴ и све арапске цареве, све цареве оних у пустињи који су мешаног порекла; ²⁵ и све зимријске цареве, све еламске цареве, све мидијске цареве; ²⁶ и све цареве севера, и оне који су близу и оне који су далеко, и једне и друге, сва царства света која су на лицу земље. А цар сисашки^[b] ће пити после њих.

²⁷ „Реци им: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: пијте и опијте се! Избљујте се па падните да не устанете, јер ја шаљем мач међу вас.’ ²⁸ Ако ли одбију да из твоје руке узму чашу да би пили, ти им реци: ’Овако каже Господ над војскама: пићете! Зацело ћете пити! ²⁹ Јер, ево почињем да пуштам зло на град који је по мени назван, а ви да останете некажњени? Нећете остати некажњени! Призвао сам мач на све становнике земље – говори Господ над војскама.’

³⁰ Ти им пророкуј све ове речи и реци им:

³² Овако каже Господ над војскама:

³³ Покланих ће тога дана од Господа бити с краја на крај земље. Неожаљени, несакупљени и несахрањени – такви ће постати – ђубриво поврх земље.

Јеремији раде о глави

26 На почетку владавине Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, дошла ми је реч Господња: ² „Овако каже Господ: стани у двориште Дома Господњег и објави свим градовима Јуде, онима који су дошли да се поклоне у Дому Господњем. Објави им све ове речи које ти заповедам. Ни реч не изостави. ³ Можда ће да слушају, па се свако врати са свог злог пута и ја се предомислим због пропасти коју сам наумио да им нанесем због њихових злодела. ⁴ Реци им ово: ’Овако каже Господ: ако ме не будете слушали – да живите по Закону који сам ставио пред вас, ⁵ да слушате речи мојих слугу пророка, које вам упорно шаљем, а ви их не слушате – ⁶ овај ћу Дом учинити попут Силома и овај град проклетством за све земаљске народе.’“

⁷ А свештеници, пророци и сав народ су чули Јеремијину објаву, те речи у Господњем Дому. ⁸ Тек што је Јеремија завршио са објавом свега што му је Господ заповедио да каже свем народу, они су га ухватили – свештеници, пророци и сав народ. Рекли су: „Јамачно ћеш умрети! ⁹ Зашто си пророковао у Господње име и рекао да ће овај Дом постати као Силом, да ће овај град опустошити од житеља?!“ А сав се народ окупио око Јеремије у Дому Господњем.

¹⁰ За ово су чули Јудини главари, па су из царевог двора дошли у Господњи Дом. Сели су на улаз Нових Господњих врата. ¹¹ Свештеници и пророци су овако рекли главарима и свем народу: „Овај човек је заслужио смртну казну јер је пророковао против овог града, онако како сте чули својим ушима.“

¹² А Јеремија је узвратио свим главарима и свем народу: „Господ ме је послао да пророкујем против овог Дома и против овог града свим речима које сте чули. ¹³ Зато поправите своје путеве и своја дела! Послушајте глас Господа, свога Бога, да би се предомислио за пропаст коју вам је најавио. ¹⁴ А ја сам, ево, у вашим рукама. Радите са мном оно што је по вама добро и право. ¹⁵ Али једно сигурно знајте: ако ме погубите, сваљујете невину крв на себе, на овај град и све његове становнике. Јер, заиста ме је Господ послао к вама да вам у уши објавим све ове речи.“

¹⁶ А главари и сав народ су рекли свештеницима и пророцима: „Овај човек не заслужује смрт јер нам је говорио у име Господа, нашег Бога.“

¹⁷ Али подигли су се неки људи од старешина земље па су рекли свем народном збору: ¹⁸ „Михеј Морашћанин је пророковао у време Јудиног цара Језекије. Рекао је свем народу Јуде: ’Овако каже Господ над војскама:

¹⁹ Па јесу ли га погубили Језекија, цар Јуде и сви Јудејци? Зар се он није бојао Господа и вапио пред лицем Господњим, па је одустао Господ од зла које им је најавио? А ево, ми ћемо себи нанети велико зло!“

²⁰ Али био је ту и човек који је пророковао у Господње име – Урија, син Семајин из Киријат-Јарима. И он је за овај град и за ову земљу пророковао према Јеремијиним речима. ²¹ Када су цар Јоаким, сви његови јунаци и сви главари чули његове речи, цар је одлучио да га погуби. Урија је чуо за то, уплашио се и побегао. Отишао је за Египат. ²² Цар Јоаким је послао људе у Египат. Тамо су, наиме, отишли Ахворов син Елнатана и још неки с њим. ²³ Они су довели Урију из Египта и извели га пред цара Јоакима који га је погубио мачем. Тело му је бацио на гробље обичног народа.

²⁴ Али Ахикам, син Сафанов, је чувао Јеремију и није дозволио да га предају народу и погубе.

Живот у складу са учењем

2 А ти говори оно што је у складу са здравим учењем: ² да старци буду трезвени, честити, разумни, здрави у вери, љубави, и стрпљивости.

³ Старице такође нека се понашају како то приличи посвећеним женама: да не оговарају, да се не одају многом вину, него да поучавају што је добро. ⁴ Онда нека саветују младе жене како да воле своје мужеве и своју децу, ⁵ да буду разумне, чисте, добре домаћице, покорне својим мужевима, да се реч Божија не би ружила.

⁶ Такође опомињи и младиће да буду разумни. ⁷ У свему се покажи примером чинећи добра дела, буди искрен и озбиљан у учењу које излажеш. ⁸ Нека твоје речи буду здраве и без приговора, да се противник застиди немајући шта лоше да каже о нама.

⁹ Робови да се у свему покоравају својим господарима, да им угађају, да им не противрече ¹⁰ и не поткрадају их, него да се у свему покажу оданима и добрима, тако да у свему красе учење Спаситеља, нашег Бога.

¹¹ Јер Бог је открио своју милост ради спасења свих људи. ¹² Она нас одгаја да одбацимо безбожност и световне жеље, те да живимо разумно, праведно и побожно у овом свету, ¹³ очекујући блажену наду и славно појављивање нашега великога Бога и Спаситеља Исуса Христа. ¹⁴ Он је дао себе за нас да нас откупи од сваког безакоња и да за себе очисти изабрани народ који предано чини добро.

¹⁵ Ово говори и напомињи, користећи пуно право да кориш. Нико нека те не презире.