Old/New Testament

Јеремија затворен

37 Вавилонски цар Навуходоносор је уместо Хоније^[a], Јоакимовог сина, зацарио Јосијиног сина Седекију који је почео да влада у Јудиној земљи. ² Али ни он, ни његове слуге, ни сав народ у земљи нису послушали речи које им је Господ објавио преко пророка Јеремије.

³ Цар Седекија је послао Јеремији Селемијиног сина Јеухала и свештеника Софонију, Масијиног сина. Поручио му је: „Молим те, моли се за нас Господу, нашем Богу!“

⁴ Јеремија се слободно кретао у народу јер га још увек нису бацили у затвор. ⁵ Тада је фараонова војска надрла из Египта, за шта су чули Халдејци који су опседали Јерусалим. На ту вест су одступили од Јерусалима.

⁶ Господња реч је дошла пророку Јеремији: ⁷ „Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Овако реците Јудином цару који вас је послао к мени по помоћ: ево, фараонова војска која надире да ти помогне вратиће се у своју земљу, у Египат. ⁸ А вратиће се и Халдејци па ће напасти овај град, освојиће га и спалити ватром.’

⁹ Овако каже Господ: не заваравајте се говорећи: ’Халдејци ће свакако отићи од нас!’, јер неће они отићи. ¹⁰ Јер, све и да поразиш сву војску Халдејаца која ратује са тобом, преживели међу њима – сваки прободени у свом шатору – устаће и ватром ће овај град спалити.“

¹¹ А када се халдејска војска повукла од Јерусалима због фараонове војске, ¹² и Јеремија је отишао из Јерусалима у Венијаминов крај, да тамо прими наследство од рођака. ¹³ Али догодило се да је на Венијаминовим вратима био заповедник страже звани Јераја. Био је син Хананијиног сина Селемије. Он је ухватио пророка Јеремију оптужујући га: „Ти би да пребегнеш Халдејцима!“

¹⁴ Јеремија му је одвратио – „То је лаж! Не бежим ја Халдејцима“ – али га овај није слушао. Јераја је ухватио Јеремију и одвукао га главарима. ¹⁵ Поглавари су се разбеснели на Јеремију, па су га тукли и бацили у тамницу, у кућу писара Јонатана од које су направили затвор.

¹⁶ Тако је Јеремија доспео у подрумску тамницу, у јаму. Тамо је Јеремија остао много дана. ¹⁷ Цар Седекија је послао људе по њега. Цар га је довео и потајно испитивао на двору. Питао га је: „Јавља ли шта Господ?“ Јеремија је одговорио:

„Јавља.“ И још: „Бићеш предан у руке цара Вавилона!“

¹⁸ Јеремија је рекао цару Седекији: „Шта сам ја скривио теби, твојим слугама и овом народу да ме баците у затвор? ¹⁹ Где су сада твоји пророци који су вам пророковали: ’Неће цар Вавилона да нападне ни тебе ни ову земљу?’ ²⁰ И зато ме чуј, молим те, царе мој господару. Нека се моје преклињање излије пред тебе: не враћај ме у кућу писара Јонатана да тамо не умрем!“

²¹ На то је цар Седекија заповедио да Јеремију сместе у стражарско двориште, да му дневно дају комад хлеб из пекарске улице, све док у граду није нестало хлеба. Тако је Јеремија остао у стражарском дворишту.

Јеремија бачен у јаму

38 Матанов син Сефатија, Пасхоров син Годолија, Селемијин син Јухал и Малхијин син Пасхор су чули поруку коју је Јеремија објавио свем народу, када је рекао: ² „Овако каже Господ: ’Ко год остане у овом граду умреће од мача, глади и помора. Ко год оде и преда се Халдејцима, преживеће и плен ће му бити тек то што је жив.’ ³ Овако каже Господ: ’Овај ће град сигурно бити предан у руке војске цара Вавилона, и он ће га освојити.’“

⁴ Тада су главари рекли цару: „Молимо те, нека се погуби овај човек! Он обесхрабрује руке ратника који су преостали у овом граду и руке свег народа јер им говори те ствари. Овај човек не жели добро овом народу него зло!“

⁵ На то је цар Седекија рекао: „Ево, у вашим је рукама! Цар је немоћан против вас.“

⁶ Они су узели Јеремију и бацили га у бунар царевог сина Малхије, у стражарском дворишту. Јеремију су конопцима спустили у пресушен бунар, у глиб. Тако је Јеремија потонуо у глиб.

⁷ Евнух Авдемелех, Кушанин са царевог двора, је чуо да су Јеремију бацили у бунар. Када је цар седео на Венијаминовим вратима ⁸ Авдемелех је дошао из царског двора да разговара са царем. Рекао му је: ⁹ „Господару мој, царе! Злодело су ови људи начинили у свему што су нанели пророку Јеремији. Бацили су га у бунар. Умреће од глади у њему јер у граду више нема хране.“

¹⁰ На то је цар заповедио Авдемелеху Кушанину: „Поведи одавде тридесет људи па извуците пророка Јеремију из бунара пре него сконча.“

¹¹ Авдемелех је повео људе и са царевог двора отишао испод ризнице. Оданде је узео изношену одећу, рите, па их је конопцима спустио Јеремији у бунар. ¹² Авдемелех Кушанин је довикнуо Јеремији: „Молим те, стави ове рите и дроњке између пазуха и конопца!“ Јеремија је тако и урадио. ¹³ Тако су конопцима подигли Јеремију и извукли га из бунара. Јеремија је остао у стражарском дворишту.

Седекија поново испитује Јеремију

¹⁴ Потом је цар Седекија послао по пророка Јеремију. Довели су му га на трећи улаз, код Господњег Дома. Цар је рекао Јеремији: „Питао бих те нешто и немој ништа да сакриваш од мене!“

¹⁵ Јеремија је одговорио Седекији: „Ако ти кажем, нећеш ли ме сигурно погубити? И ако те посаветујем, нећеш ме послушати.“

¹⁶ Цар Седекија се потајно заклео: „Тако ми живог Господа који нам је дао овај живот, нећу да те погубим и предам у руке ових људи који ти раде о глави!“

¹⁷ На то је Јеремија рекао Седекији: „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ’Преживећеш само ако се предаш заповедницима цара Вавилона, а овај град неће бити ватром спаљен. Преживећеш и ти и твој дом. ¹⁸ А ако се не предаш заповедницима цара Вавилона овај ће град бити предан у руке Халдејаца. Они ће га спалити ватром, а ти нећеш бити избављен из њихових руку.’“

¹⁹ Цар Седекија је узвратио Јеремији: „Бојим се Јудејаца који су прешли код Халдејаца. Могли би да ме предају у њихове руке да ми се ругају!“

²⁰ Јеремија му је одговорио: „Неће те предати. Молим те, слушај Господњи глас у оном што ти говорим да би ти било добро и да би остао жив. ²¹ А ако одбијеш да се предаш, ево шта ми је Господ објавио: ²² ’Ево, све жене које су остављене на двору цара Јуде биће предане заповедницима цара Вавилона. Оне ће приговарати:

²³ Све твоје жене и децу твоју ће извести пред Халдејце, а ти се нећеш избавити из њихових руку. Руке цара Вавилона ће те заробити, а град ће овај спалити ватром.’“

²⁴ На то је Седекија рекао Јеремији: „Нека нико не сазна за ову поруку и нећеш умрети. ²⁵ Ако главари чују да сам разговарао са тобом, и ако ти дођу и питају те: ’Кажи нам, молимо те, шта си то рекао цару? Ништа немој да нам кријеш и нећемо те смакнути. Шта те је цар питао?’ ²⁶ А ти им одговори: ’Изложио сам цару своју молбу, да ме не шаље назад у Јонатанов дом да тамо не скончам.’“

²⁷ Сви су главари дошли Јеремији и испитали су га, а он им је одговорио свим тим речима како му је заповедио цар. И они су завршили разговор са њим јер се она ствар није прочула.

²⁸ Тако је Јеремија остао у стражарском дворишту све до дана освајања Јерусалима.

Био је тамо кад је Јерусалим освојен.

Пад Јерусалима

39 Девете године царевања Седекије, цара Јуде, десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона са свом својом војском на Јерусалим и опколили су га. ² Једанаесте године Седекијине, четвртог месеца, деветог дана тог месеца су провалили у град. ³ Сви главари цара Вавилона су дошли и сели на средња врата: Нергал-Саресер, Самгар-Невон, Сар-Сехим, Равсарис, Нергал-Саресер, Рав-Маг и остали главари цара Вавилона. ⁴ Седекија, цар Јуде, и сви ратници су побегли када су их видели. Цар је баштенским путем ноћу, на врата између два зида изашао из града. Изашао је на пут ка Арави.

⁵ Халдејски војници су се дали у потеру за њима. Стигли су Седекију на Јерихонским пољанама, ухватили га и одвели Навуходоносору, вавилонском цару, који му је изрекао пресуду у Ривлу, у аматској земљи. ⁶ Цар Вавилона је у Ривли поклао Седекијине синове пред њим. И све племиће Јудине је поклао цар Вавилона. ⁷ Седекији су ископали очи, па су га везаног ланцима одвели у Вавилон.

⁸ Халдејци су ватром спалили царев двор и куће народа. Срушили су и јерусалимске зидине. ⁹ Навузардан, заповедник телесне страже, одвео је у Вавилон, у изгнанство остатак народа који је преживео у граду, оне који су се предали Навуходоносору и преостали народ. ¹⁰ Само је неке од сиромаха који ништа нису имали оставио у Јудиној земљи Навузардан, заповедник телесне страже. Тога дана им је дао винограде и поља.

¹¹ Навуходоносор, цар Вавилона је Навузардану, заповеднику телесне страже, заповедио за Јеремију: ¹² „Узми га и добро га пази. Не чини му ништа нажао. Опходи се са њим како ти он каже.“ ¹³ Тако су Навузардан, заповедник телесне страже, Невусазван, Равсарис, Нергал-Саресер, Рав-Маг и сви главари цара Вавилона послали ¹⁴ да доведу Јеремију из стражарског дворишта. Предали су га Годолији, Ахикамовом сину и Сафановом унуку, да га изведе до куће. Тако је он остао међу народом.

¹⁵ А Јеремији је дошла реч од Господа док је био затворен у стражарском дворишту: ¹⁶ „Иди и кажи Авдемелеху Кушанину: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ево, испунићу своје речи над овим градом на зло, а не на добро. И то ће се оног дана остварити пред тобом. ¹⁷ Ја ћу да те избавим тога дана – говори Господ – и нећеш бити предан у руке народа од кога страхујеш. ¹⁸ Јер ја ћу те сигурно избавити. Нећеш настрадати од мача и живот ће ти твој бити попут плена, јер си се поуздао у мене – говори Господ.’“

Исус је узвишенији од Мојсија

3 Стога, света браћо, који сте судеоници у небеском позиву, обратите пажњу на Исуса, Апостола и Првосвештеника вере коју исповедамо. ² Он је био веран Богу који га је поставио у службу, као што је и Мојсије био веран Богу који га је поставио над целим домом својим. ³ Ипак, Исус заслужује већу част него Мојсије, као што и градитељ заслужује већу част од куће коју је саградио. ⁴ Наиме, свака кућа има градитеља, али Бог је све саградио. ⁵ Мојсије је био веран у Божијем дому као слуга, да би сведочио о стварима које ће се тек објавити. ⁶ Али Христос има управу над домом Божијим у својству Сина. А његов дом смо ми, ако смело одржимо поуздање у наду којом се поносимо.

⁷ Зато, као што Дух Свети каже:

¹² Браћо, пазите да коме од вас срце не постане зло и неверно, па да се окрене од живога Бога. ¹³ Зато бодрите један другог свакога дана, док год се каже „данас“, да кога од вас не заведе грех, те му отврдне срце.

¹⁴ Ми смо, наиме, судеоници Христови, само ако до краја чврсто одржимо оно првобитно поуздање у Бога. ¹⁵ Као што Писмо каже:

¹⁶ Ко су ти што су чули Божији глас, а ипак се побунили? Нису ли то сви они које је Мојсије извео из Египта? ¹⁷ И на кога ли се гневио, ако не на оне који су сагрешили, чија су тела попадала по пустињи? ¹⁸ Коме другом се заклео да неће ући у починак, ако не онима који су били непокорни? ¹⁹ Тако видимо да нису могли да уђу у починак због своје невере.