Old/New Testament

Одговорност пророка

33 Дође ми опет реч Господња: ² „Сине човечији, говори својим сународницима. Реци им: ’Ако доведем мач на неку земље, а народ земље узме једног човека из својих крајева и поставе га за чувара, ³ и ако он види да мач долази на ту земљу, па затруби у трубу и опомене народ, ⁴ али се онај који чује глас трубе не да опоменути, а мач дође и покоси га, његова ће крв пасти на његову главу. ⁵ Пошто је чуо глас трубе, а није се дао опоменути, његова ће крв бити на њему. Да се дао опоменути, спасао би себи живот. ⁶ Ако чувар види да мач долази, а не затруби у трубу, те народ не буде опоменут, а дође мач и покоси једног од њих, тај ће платити животом за своју кривицу, али ћу одговорност за његову крв тражити од чувара.’

⁷ Тебе сам, сине човечији, поставио за чувара дому Израиљевом. Кад чујеш реч из мојих уста, пренеси им моју опомену. ⁸ Кад кажем опакоме: ’Заиста ћеш умрети’, а ти му не кажеш ништа како би га опоменуо да се окане свог опаког пута, опаки ће свакако умрети због своје кривице, али ћу одговорност за његову смрт тражити од тебе. ⁹ Али ако опоменеш опаког да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, умреће за своју кривицу. Ти ћеш, пак, спасти себи живот.

¹⁰ А ти, сине човечији, реци дому Израиљеву: ’Ви говорите: наши преступи и греси нас терете, и због њих пропадамо. Како ћемо опстати!’ ¹¹ Реци им: ’Живота ми мога – говори Господ Бог – није мени мило да опаки умре, него да се врати са свог пута и живи. Вратите се! Вратите се са својих злих путева! Зашто да изгинете, доме Израиљев?’

¹² Ти, сине човечији, реци својим сународницима: ’Праведника неће спасти његова праведност када згреши, нити ће опакост довести опакога до његове пропасти када се окане своје опакости. Праведник неће остати у животу кад згреши.’ ¹³ Кад кажем праведнику да ће живети, али се он поузда у своју праведност, па згреши, сва његова праведност неће се памтити; умреће због неправде коју је починио. ¹⁴ А ако кажем опакоме: ’Заиста ћеш умрети!’ – и он се окане свог греха, па почне да чини право и правду; ¹⁵ ако опаки врати залог и врати што је опљачкао, држи се заповести живота и не чини неправду, заиста ће живети, неће умрети. ¹⁶ Ни један од греха које је починио му се неће памтити. Чинио је право и правду, заиста ће живети.

¹⁷ Ипак, твоји сународници кажу: ’Пут Господњи није праведан.’ Не, њихови путеви нису праведни! ¹⁸ Кад се праведник одврати од своје праведности и стане да чини неправду, умреће због ње. ¹⁹ А ако се опаки окане своје опакости и почне да чини право и правду, живеће због њих. ²⁰ А ви кажете: ’Пут Господњи није праведан.’ Доме Израиљев, свакоме ћу од вас судити по његовим путевима!“

Пад Јерусалима

²¹ У дванаестој години нашег изгнанства, петога дана десетог месеца, дошао ми је један бегунац из Јерусалима и рекао ми: „Град је пао!“ ²² А увече, пре него што је бегунац дошао, на мене се спустила рука Господња. Господ ми је отворио уста пре него што је овај дошао ујутро. И пошто су ми се отворила уста, више нисам ћутао.

²³ Тада ми дође реч Господња: ²⁴ „Сине човечији, они што живе у оним рушевинама у Израиљевој земљи говоре: ’Авра̂м је био један једини кад је примио земљу у посед, а нас је много. Нама је земља дана у посед.’ ²⁵ Зато им реци: ’Говори Господ Бог: ето, ви једете месо с крвљу, дижете очи према својим идолима и проливате крв, а хоћете да поседујете земљу? ²⁶ Ослањате се на свој мач, чините гадости, и свако од вас скрнави жену свог ближњег. Зар ви да поседујете земљу?’

²⁷ Овако им реци: ’Говори Господ Бог: живота ми мога, они који живе у рушевинама изгинуће од мача, оне који су напољу даћу зверима за храну, а они који су у склоништима и пећинама помреће од заразе. ²⁸ Тако ћу земљу претворити у крајњу пустош, па ће нестати понос њене силе. Горе ће Израиљеве опустети, и више нико тамо неће пролазити. ²⁹ И знаће да сам ја Господ, када претворим земљу у крајњу пустош због гадости које су починили.’

³⁰ Сине човечији, твоји сународници говоре о теби уз зидове и код кућних врата. Говоре један другом: ’Дођите и послушајте реч која је дошла од Господа!’ ³¹ Долазе к теби као кад народ долази на сабор; мој народ седа испред тебе и слуша твоје речи, али их не извршава; пријају им у устима, а срце им иде за непоштеним добитком. ³² Ти си за њих као певач умилног гласа, који пева љубавне песме и вешто свира; слушају твоје речи, али их не извршавају.

³³ Али кад ово дође, а ево, већ долази, тада ће знати да је пророк био међу њима.“

Израиљеви лажни пастири

34 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, пророкуј против Израиљевих пастира. Реци пастирима: ’Говори Господ Бог: тешко Израиљевим пастирима, који напасају сами себе! Зар не би требало да пастири напасају стадо? ³ Једете сало^[a], облачите се вуном, и приносите на жртву утовљене овце али не напасате овце. ⁴ Слабашне не јачате, болесне не лечите, повређене не завијате, одлутале не враћате, изгубљене не тражите, него грубо и окрутно господарите над њима. ⁵ И како нису имале пастира, раштркале су се, и тако раштркане постале плен свим пољским зверима. ⁶ Моје овце лутају по свим горама и на сваком високом брду; расејане су моје овце по целој земљи, и нико не пита за њих, нити их ико тражи.

⁷ Зато, пастири, чујте реч Господњу: ⁸ Живота ми мога, говори Господ Бог: зато што су моје овце, немајући пастира, биле опљачкане, те су постале храна свакој пољској звери; и зато што моји пастири не хају за моје овце, него сами себе напасају, а не напасају стадо; ⁹ зато, пастири, чујте реч Господњу: ¹⁰ Овако каже Господ: ево ме против пастира̂; држаћу их одговорнима за моје стадо, и нећу им више дати да напасају стадо. Пастири неће више напасати себе, јер ћу ја избавити своје овце из њихових раља, и више им неће бити храна.

Бог је прави Пастир

¹¹ Јер говори Господ Бог: ја, главом, ћу потражити своје овце и старати се о њима! ¹² Као што се пастир стара о раштрканом стаду кад је међу њима, тако ћу се ја старати о овцама и избављати их из свих места где буду расејане у дан кад се надвију облаци и густа тама. ¹³ Извешћу их из народа, скупити их из земаља, и довести их у њихову земљу. Напасаћу их по горама Израиљевим, по долинама и по свим насељеним местима у земљи. ¹⁴ Напасаћу их на доброј паши, на високим горама израиљским биће им пашњаци. Почиваће тамо, на горама израиљским, на добрим пашњацима и пашће на обилатој паши. ¹⁵ Ја ћу напасати своје овце, и ја ћу им дати починак – говори Господ Бог. ¹⁶ Тражићу изгубљену, довешћу натраг одлуталу, повређену ћу завити, а болесну окрепити. А утовљену и јаку ћу држати на оку; напасаћу их по правди.

¹⁷ А теби, моје стадо, говори Господ Бог: ево, ја ћу судити између овце и овце, и између овнова и јараца. ¹⁸ Зар вам није довољно што пасете на доброј паши? Зашто онда ногама газите што остане од паше? Зар вам није довољно што пијете бистру воду? Зашто онда ногама мутите осталу воду? ¹⁹ А моје овце морају да пасу што сте ви ногама изгазили, и да пију што сте ви ногама замутили.

²⁰ Зато им Господ Бог говори овако: ево, ја ћу судити између дебеле и мршаве овце. ²¹ Зато што сте боком и раменом гурали, и роговима боли све који су слаби, док их нисте разагнали; ²² зато ћу избавити своје стадо да не буде више пљачкано. Ја ћу судити између овце и овце. ²³ Поставићу им једног пастира, мога слугу Давида, који ће их напасати; он ће их напасати и бити им пастир. ²⁴ Ја, Господ, бићу им Бог, а мој слуга Давид биће кнез међу њима. Ја, Господ, сам говорио.

²⁵ И склопићу са њима савез мира: истребићу зле звери из земље, па ће спокојно пребивати у пустињи и спавати у шумама. ²⁶ Излићу благослов на њих око мог брда и даваћу на време кишу; биће то киша благослова. ²⁷ Пољско дрвеће даваће своје плодове а земља рађаће свој род. И биће спокојни у својој земљи. Када сломим палице на њиховом јарму и избавим их од оних који су их поробили, знаће да сам ја Господ. ²⁸ И више неће бити плен народима, нити ће бити храна земаљским зверима. Живеће у спокојству и нико их неће плашити. ²⁹ А ја ћу им посадити бујни насад и више их неће морити глад у земљи, нити ће трпети срамоту од народа. ³⁰ Тада ће знати да сам ја, Господ Бог њихов, са њима, а да су они, дом Израиљев, мој народ – говори Господ Бог. ³¹ А ви, моје овце, ви сте људи, стадо моје паше, а ја сам ваш Бог – говори Господ Бог.’“

Однос пастира према цркви

5 Оне који су старешине међу вама молим ја, који сам и са̂м старешина и сведок Христових мука, те учесник у слави која треба да се открије, ² да напасате Божије стадо које вам је поверено. Али не чините то присилно, него драговољно, како је Богу по вољи, и не из користољубља, него из одушевљења. ³ Не понашајте се деспотски према онима који су вам поверени, него будите примери стаду. ⁴ А кад се појави врховни Пастир, примићете славни венац који не вене.

⁵ Тако и ви, младићи, покоравајте се старешинама. А сви се заодените понизношћу, да служите једни другима, јер:

⁶ Стога се понизите под моћну руку Божију, да вас узвиси у право време. ⁷ Пребаците сву своју бригу на њега, јер се он брине за вас.

⁸ Будите трезвени, бдите, јер ваш непријатељ, ђаво, обилази као ричући лав и тражи кога да прождере. ⁹ Будите чврсти у вери, те му се одуприте, знајући да и ваша браћа по вери широм света пролазе кроз исте патње.

¹⁰ А Бог, милостив у свему, који вас је по Христу Исусу позвао у вечну славу, он ће вас, након ваше кратке патње усавршити, учврстити, оснажити и утемељити. ¹¹ Његова је сила довека. Амин.

Закључак и поздрав

¹² Написао сам вам ово кратко писмо уз помоћ Силвана, кога сматрам верним братом, да вас опоменем и потврдим да је ово права милост Божија. Ње се држите.

¹³ Поздравља вас црква у Вавилону, која је заједно са вама изабрана од Бога, и мој син Марко. ¹⁴ Поздравите једни друге пољупцем љубави.

Мир са свима вама који сте у Христу.