Old/New Testament

Идолопоклонство у Јерусалиму

8 Шесте године, петог дана шестог месеца, седео сам у својој кући. Преда мном су седеле Јудине старешине. Тада се на мене спустила рука Господа Бога. ² И како сам погледао, видео сам неко обличје слично човечијем. Од његових бокова наниже, било је нешто као огањ, а од његових бокова навише било је нешто као светлост сјајног метала. ³ Он је испружио нешто као руку и ухватио ме за прамен косе. Тада ме је Дух подигао између земље и неба и однео ме, у Божијим виђењима, у Јерусалим, на улаз северних врата која гледају на север, где стоји идол који изазива љубомору. ⁴ И гле, тамо је била слава Бога Израиљевог, иста као она коју сам видео у долини.

⁵ Тада ми рече: „Сине човечији, Подигни своје очи према северу.“ И ја сам подигао очи према северу – и гле – северно од жртвених врата, на самом улазу, био је онај идол што изазива љубомору.

⁶ Он ми рече: „Сине човечији, видиш ли шта чине, велике гадости које дом Израиљев чини овде, да би ме удаљили из мог Светилишта? А видећеш још и горе гадости.“

⁷ Затим ме је довео на улаз дворишта. Тамо сам видео рупу у зиду. ⁸ Он ми рече: „Сине човечији, прокопај зид!“ Ја прокопам зид, а тамо један улаз.

⁹ Он ми рече: „Уђи и погледај зле гадости које се чине овде.“ ¹⁰ Уђем ја и погледам, а тамо, гмизавци и нечисте животиње свих облика – сви гнусни идоли дома Израиљевог – исцртани свуда по зиду. ¹¹ Пред њима је стајало седамдесет старешина дома Израиљевог. Међу њима је стајао Јазанија, син Сафанов. Сваки од њих је имао кадионицу у руци из које се дизао облак мирисног када.

¹² Он ми рече: „Сине човечији, јеси ли видео шта старешине дома Израиљевог чине тајно, сваки у капели свог нацртаног идола? Јер говоре: ’Господ нас не види; напустио је Господ земљу.’“ ¹³ Још ми рече: „Видећеш како чине тамо још и горе гадости.“

¹⁴ Потом ме је довео на улаз од врата Дома Господњег који је на северу. А тамо, гле, жене седе и оплакују Тамуза. ¹⁵ Он ми рече: „Јеси ли видео то, сине човечији? А видећеш још горе гадости од ових.“

¹⁶ Онда ме је одвео у унутрашње двориште Дома Господњег. Тамо, на улазу у Светињу Господњу, између трема и жртвеника, било је око двадесет пет људи леђима окренутих према Светињи Господњој. Били су лицем окренути према истоку, и тамо према истоку клањали се сунцу.

¹⁷ Он ми рече: „Сине човечији, јеси ли видео то? Зар је мала ствар за дом Јудин што чине гадости које чине овде, па још пуне земљу насиљем и стално ме изазивају? Види само како стављају грану под свој нос! ¹⁸ Зато ћу поступати по свом гневу: нећу се сажалити и нећу се смиловати. Па да ме дозивају и јаким гласом, нећу их слушати.“

Истребљење идолопоклоника

9 Тада је повикао у моје уши јаким гласом, говорећи: „О, ви, погубитељи града, приступите сваки с разорним оружјем у руци!“ ² Уто дођоше шесторица људи из правца Горњих врата, која су окренута ка северу. Сваки је имао смртоносно оружје у руци. Један од њих је био обучен у лан, а за појасом је имао писарски прибор. Дошли су и стали поред бронзаног жртвеника.

³ Тада се Слава Бога Израиљевог подигла с херувима на коме је била и отишла према прагу Дома. Господ довикну ономе што је био обучен у лан, који је за појасом имао писарски прибор, ⁴ и рече му: „Прођи кроз град, кроз Јерусалим, и стави знак на чела људи који уздишу и стењу због свих гадости које се чине у њему.“

⁵ А другима је рекао на моје уши: „Следите га кроз град и убијајте. Не жалите и не показујте милост. ⁶ Побијте старце, младиће и девојке, децу и жене; истребите их, али не дирајте ниједног човека који на себи има знак. Почните од мог Светилишта.“ Почели су од старешина пред Домом.

⁷ Он им рече: „Оскрнавите Дом, напуните двориште побијенима, па изађите.“ Они су изашли и почели да убијају по граду. ⁸ Док су их убијали, ја сам остао са̂м. Тада сам пао ничице и завапио: „Ах, Господе Боже, зар ћеш побити све што је остало од Израиља изливајући свој гнев на Израиљ?“

⁹ Он ми одговори: „Кривица дома Израиљевог и Јуде је веома велика. Земља је пуна крви, а град се испунио опакошћу. Јер они кажу: ’Господ је напустио земљу; Господ не види.’ ¹⁰ Стога се ни ја нећу сажалити нити смиловати, него ћу им платити по њиховим путевима.“

¹¹ Тада се вратио онај човек обучен у лан, који је за појасом имао писарски прибор, и донео вест: „Извршио сам све што си ми заповедио.“

Божија слава напушта Јерусалим

10 Затим сам погледао, и гле, на своду који је био над главама херувимима појавило се нешто као камен сафир, по изгледу слично престолу. ² Тада рече човеку обученом у лан: „Уђи између точкова испод херувима, испуни шаке ужареним угљем који је између херувима и проспи га на град.“ Он уђе на моје очи.

³ Херувими су стајали с десне стране Дома кад је тај човек ушао. Облак је испунио унутрашње двориште. ⁴ Тада се подигла слава Господња с херувима према прагу Дома; Дом се испунио облаком, а двориште се напунило светлошћу славе Господње. ⁵ Звук крила херувима се чуо до дворишта, као глас Свемоћног кад говори.

⁶ Кад је заповедио обученом у лан: „Узми огањ између точкова, између херувима, донеси га и стани поред точка“, ⁷ један херувим је пружио руку између херувима према огњу који је био између херувима, понео га и ставио га у шаке човека обученог у лан. Овај га је узео и изашао. ⁸ Тада се испод крила херувима појавила нешто као човечија рука.

⁹ Кад сам погледао, видео сам четири точка поред херувима, по један точак поред сваког херувима. Точкови су по изгледу били слични камену хрисолиту. ¹⁰ Четири од њих су били сличног изгледа, као да је један точак био унутар другог. ¹¹ Кад су ишли, сваки је могао да се креће у сва четири правца, а да се притом не окреће. Наиме, ишли су тамо куда се глава окретала, не окрећући се у кретању. ¹² Цело њихово тело: леђа, руке, крила и точкови, сва њихова четири точка, била су пуна очију свуда унаоколо. ¹³ Ја сам чуо да се ови точкови зову „Вртложни точкови.“ ¹⁴ Сваки херувим је имао четири лица. Прво лице је било херувимско, друго лице је било људско, треће лице је било лавље, а четврто лице је било орловско.

¹⁵ Потом су се херувими узнели. То су била иста бића која сам видео на реци Хевару. ¹⁶ Док су херувими ишли, точкови су ишли уз њих, а кад су херувими махали својим крилима да се подигну од земље, точкови се нису одвајали од њих. ¹⁷ Када би се зауставили, зауставили би се и точкови; када би се подизали, подизали би се и точкови, јер је дух бића био у њима.

¹⁸ Затим се слава Господња подигла с прага Дома и зауставила се над херувимима. ¹⁹ И док сам гледао, херувими су замахнули крилима и подигли се са земље. Точкови су били уз њих кад су отишли. Зауставили су се код улаза источних врата Дома Господњег. Над њима је била слава Бога Израиљевог.

²⁰ Била су то иста бића која сам видео под Богом Израиљевим на реци Хевару. Тако сам схватио да су то херувими. ²¹ Свако је имало четири лица и четири крила. Испод крила су имала нешто као људске руке. ²² Лица су им била као она лица која сам видео на реци Хевару. И свако се кретало напред.

Подстицање на предани хришћански живот

13 Братољубље и даље упражњавајте. ² Гостољубивост не занемарујте, јер су неки, и не знајући, угостили анђеле. ³ Сећајте се оних који су у тамници, као да сте и ви сами утамничени. Сећајте се злостављаних, јер и сами пролазите кроз исто.

⁴ Брак нека сви поштују, а супружници нека буду верни једно другоме, јер ће Бог судити блудницима и прељубницима. ⁵ Клоните се љубави према новцу, будите задовољни оним што имате, јер Бог је рекао:

⁶ Зато можемо смело да кажемо:

⁷ Сећајте се својих вођа који су вам проповедали реч Божију. Размотрите како су живели и умрли, те подражавајте њихову веру. ⁸ Исус Христос је исти јуче, данас и довека.

⁹ Пазите да вас не заведу разна туђа учења. Јачајте срце милошћу Божијом, јер је то добро, а не прописима о храни од којих нису имали користи они који су их се придржавали. ¹⁰ Ми имамо жртвеник са којег немају права да једу они који врше службу у Шатору.

¹¹ Наиме, тела животиња, чију крв Првосвештеник уноси у Светињу као жртву за грех, спаљују се изван табора. ¹² Стога је и Исус, да би посветио народ својом крвљу, поднео патњу изван градских капија. ¹³ Изађимо, стога, к њему изван табора и понесимо његову срамоту. ¹⁴ Јер ми немамо стални град на земљи, него тражимо онај који је у будућности.

¹⁵ Христовим посредством, дакле, приносимо стално хвалу Богу као своју жртву, то јест, плод усана које исповедају његово име. ¹⁶ Не занемарујте заједништво и доброчинства, јер такве жртве угађају Богу.

¹⁷ Слушајте своје вође и покоравајте им се, јер они бдију над вашим душама као они који ће полагати рачун за њих. Зато гледајте да то чине с радошћу, а не с уздисањем, јер вам то не би било на корист.

¹⁸ Молите се за нас. Ми смо, наиме, уверени да имамо чисту савест, будући да настојимо да се у свему добро владамо. ¹⁹ Утолико вас више молим да чините ово, да бих вам се што брже вратио.

²⁰ А Бог мира, који је извео из мртвих великог Пастира оваца, Господа нашег Исуса, запечативши вечни савез његовом крвљу, ²¹ нека вас оспособи за свако добро дело тако да чините његову вољу, те да он чини међу вамa што је њему угодно, посредством Исуса Христа, коме вечна слава од сад и довека. Амин.

Завршна реч и поздрав

²² Молим вас, браћо, да прихватите ову реч охрабрења, коју сам укратко написао.

²³ Знајте да је наш брат Тимотеј ослобођен. Ако ускоро дође, посетићу вас заједно с њим.

²⁴ Поздравите све ваше вође и све свете. А вас поздрављају верујући из Италије.

²⁵ Милост нека је са свима вама. Амин.