Old/New Testament

Оправданост Божије казне

14 Затим су дошли неки од израиљских старешина и сели пред мене. ² И дође ми реч Господња: ³ „Сине човечији, ови људи носе идоле у свом срцу и стављају пред себе оно што их наводи на неправду. Зар да им одговорим на оно што ме питају? ⁴ Зато им говори и реци им: ’Говори Господ Бог: сваки човек из израиљског дома, који у срцу носи своје идоле и пред себе ставља оно што га наводи на неправду, па дође к пророку, томе ћу ја, Господ, одговорити према мноштву његових идола, ⁵ да задобијем срце дома Израиљевог које се отуђило од мене због свих њихових идола.’

⁶ Стога, реци дому Израиљевом: ’Говори Господ Бог: покајте се! Одвратите се од својих идола и окрените леђа свим својим гадостима.

⁷ Јер, ко год се од дома Израиљева и од странаца који пребивају у Израиљу одврати од мене и постави идола у свом срцу и стави пред себе оно што га наводи на неправду, а онда дође к пророку да тражи савет од мене, томе ћу ја, Господ лично одговорити. ⁸ Окренућу своје лице према том човеку учинићу да буде опомена и поука; истребићу га из свог народа. Тада ћете знати да сам ја Господ.

⁹ А ако би се пророк преварио, па саопштио какву поруку, то сам ја, Господ, завео тог пророка. Ја ћу, онда, испружити руку на њега и истребити га из свог народа Израиља. ¹⁰ Обојица ће примити своју кривицу; кривица ће бити иста и за оног који тражи савет, и за пророка ¹¹ Тако дом Израиљев неће више одступати од мене, и неће се више скрнавити свим преступима. И биће мој народ, а ја ћу им бити Бог – говори Господ Бог.’“

Суд Јерусалима је неизбежан

¹² И дође ми реч Господња: ¹³ „Сине човечији, када ми нека земља згреши тако што учини неверство, и ја дигнем руку на њу и пресечем јој снабдевање хлебом, па пошаљем на њу глад и истребим из ње и људе и стоку, ¹⁴ чак и да су у њој ова тројица: Ноје, Данило и Јов, њихова би праведност спасла само њих – говори Господ Бог.

¹⁵ Или, ако пустим на ту земљу дивље звери да их остављају без деце, па постане пустара где нико не пролази због звери, ¹⁶ живота ми мога, чак и да су ова тројица у њој – говори Господ Бог – ни они не би могли да спасу своје синове и ћерке; само би се они спасли. А земља ће се претворити у пустару.

¹⁷ Или, ако пустим мач на ту земљу и кажем: ’Мачу, прођи земљом и истреби из ње и људе и стоку’, ¹⁸ чак и да су у њој и ова тројица, живота ми мога – говори Господ Бог – не би се спасли ни њихови синови и ћерке; само би се они спасли.

¹⁹ Или, ако пошаљем заразу на ту земљу и излијем на њу свој гнев чинећи крвопролиће, да истребим из ње људе и стоку, ²⁰ чак и да су у њој и ова тројица: Ноје, Данило и Јов, живота ми мога – говори Господ Бог – не би се спасли ни њихови синови и ћерке; они сами би се спасли због своје праведности.

²¹ Јер, говори Господ Бог: ’Чак и да пошаљем на Јерусалим своја четири страшна суда: мач, глад, дивље звери и заразу, да истребим из њега и људе и стоку, ²² у њему ће, ипак, остати преживели; њихови синови и ћерке ће изаћи из њега. Када дођу к вама и кад видите њихове путеве и њихова дела, утешићете се за невоље које сам довео на Јерусалим, за све што сам довео на њега. ²³ Они ће вас утешити кад будете видели њихове путеве и њихова дела. Тада ћете знати да сам ја све то урадио – говори Господ Бог.’“

Јерусалим је некорисна лоза

15 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, по чему је дрво винове лозе боље од било које гране дрвета међу шумским дрвећем? ³ Зар се узима њено дрво да се од њега нешто направи? Да ли се од њега прави клин да се о њега окаче какве посуде? ⁴ Ето, оно се баца у ватру за гориво. Ватра сагорева оба његова краја и нагорева му средину. Ваља ли онда за нешто? ⁵ И кад је здраво, ништа се од њега не да направити, а кад је спаљено и нагорело, шта се још од њега може направити?

⁶ Зато говори Господ Бог: као што сам бацио за гориво дрво винове лозе, које је међу шумским дрвећем, тако ћу поступити са становницима Јерусалима. ⁷ Окренућу своје лице против њих. Побегли су од ватре, али ће их ватра ипак прождрети. И знаћете да сам ја Господ, кад окренем своје лице против њих. ⁸ А земљу ћу обратити у пустош, јер су починили неверство – говори Господ Бог.“

Упозорење против пристрасности

2 Браћо моја, ви који верујете у нашег славног Господа Исуса Христа, не будите пристрасни. ² Рецимо да на ваш скуп дође човек са златним прстеном и у скупоценој одећи, а дође и сиромах у прљавој одећи. ³ Ви погледате на онога што носи скупоцену одећу, па му кажете: „Ти лепо седи овде“, а сиромаху кажете: „Ти стани тамо, или седи ту доле код мојих ногу.“ ⁴ Нисте ли тако направили разлику међу собом и постали судије са опаким мислима?

⁵ Чујте, вољена моја браћо! Није ли Бог изабрао оне који су сиромашни у свету да буду богати у вери и наследници Царства које је Бог обећао онима који га воле? ⁶ А ви сте презрели сиромаха. Па нису ли управо богаташи они који вас тлаче и одвлаче на судове? ⁷ Не блате ли управо они лепо име онога по коме се зовете?

⁸ Ако заиста извршавате царски Закон према Писму: „Воли ближњега свога као самога себе“, добро чините. ⁹ Али ако сте пристрасни, чините грех и Закон вас кори као преступнике. ¹⁰ Јер ко врши сав Закон, а погреши само у једном, крив је за све. ¹¹ Јер онај који је рекао: „Не чини прељубе“, такође је рекао и: „Не убиј.“ Према томе, ако и не учиниш прељубу, а убијеш, преступио си Закон. ¹² Говорите и поступајте као они којима ће се судити Законом који ослобађа. ¹³ Јер суд је немилосрдан према ономе који није исказивао милосрђе; а милосрђе слави победу над судом!

Вера и дела

¹⁴ Каква је корист, браћо моја, ако неко каже да има веру, а не чини добра дела? Може ли га таква вера спасти? ¹⁵ Ако су неки брат и сестра неодевени и ако оскудевају у свакодневној храни, ¹⁶ а неко од вас им каже: „Желим вам све најбоље, угрејте се и наситите!“, а не дате им оно што је потребно њиховом телу, каква је корист од тога? ¹⁷ Тако и вера, ако није спојена са делима, сама по себи је мртва.

¹⁸ Иначе, неко би могао да каже: „Ти имаш веру, ја имам дела. Покажи ми своју веру без дела, а ја ћу ти по делима показати своју веру.“ ¹⁹ Ти верујеш да постоји један Бог? Добро чиниш. Али и зли духови то верују и дрхте!

²⁰ Хоћеш ли доказ, залудни човече, да је вера без дела јалова? ²¹ Зар наш отац Авра̂м није био делима оправдан приневши свога сина Исака на жртвеник? ²² Видиш ли да је вера сарађивала са његовим делима, и да је вера по делима постала потпуна? ²³ Тако се испунило Писмо које каже: „Поверова Авра̂м Богу, па му је то урачунато у праведност“, и тако би назван Авра̂м „пријатељем Божијим“. ²⁴ Видите да човек не постаје праведан пред Богом само вером, него и делима.

²⁵ Исто тако, није ли се и Рахава, блудница, делима оправдала, тако што је угостила уходе и затим их упутила на други пут?

²⁶ Наиме, као што је тело без духа мртво, тако је и вера без дела̂ мртва.