Old/New Testament

Виђење небеских кочија

1 У тридесетој години, петог дана четвртог месеца, док сам био међу изгнаницима на реци Хевар, отворила су се небеса, и указала су ми се виђења од Бога.

² Петог дана тог месеца, а то је пета година изгнанства цара Јоахина, ³ дође реч Господња свештенику Језекиљу, сину Вузијевом, у земљи Халдејаца, на реци Хевар. Тамо је рука Господња била над њим.

⁴ Погледам ја, кад гле, дође олујни ветар са севера с великим облаком у коме је пламтео огањ; око њега је била јака светлост. Усред њега, у самом средишту огња, било је нешто као сјајни метал. ⁵ Усред тога је било нешто као четири бића, која су по изгледу била слична људском обличју. ⁶ Свако је имало четири лица и четири крила. ⁷ Ноге су им биле равне, стопала као у телета; блистали су као углачана бронза. ⁸ Испод крила, на четири стране, имали су људске руке; свако од ових четворо имало је своје лице и своја крила. ⁹ Крила су им се додиривала. Док су ишла, нису се окретала; свако се кретало напред.

¹⁰ Овако су изгледала њихова лица: свако од ових је с предње стране имало људско лице; сва четири су имала лице лава с десне стране, а лице вола с леве стране; и сва четири су имала лице орла. ¹¹ Таква су им била лица. Крила су им била раширена од горе; свако је имало два крила која су додиривала крила суседног, док су им друга два покривала тело. ¹² Свако од њих се кретало напред. Где год је Дух ишао, тамо су ишли и они; нису се окретали док су ишли. ¹³ Између тих бића је било нешто налик ужареном угљу, или бакљама. Светлост ватре је пролазила између бића, а из ватре су севале муње. ¹⁴ Бића су трчала и враћала се као муња.

¹⁵ И како сам погледао бића, видео сам да је на земљи, поред сваког од четири бића, био по један точак. ¹⁶ Точкови су по изгледу и начину израде били налик хрисолиту; сва четири су изгледала исто. По свом изгледу и начину израде сваки је био као точак унутар точка. ¹⁷ Којим год од четири праваца кретала, свако је ишло на своју страну, па се нису морала окретати. ¹⁸ Рубови су им били високи и застрашујући; сва четири руба су свуда унаоколо била покривена очима.

¹⁹ Кад су се бића кретала, покретали су се и точкови поред њих; кад су се бића подизала са земље, дизали би се и точкови. ²⁰ Где год би Дух ишао, ишли би и они, а точкови би се дизали са њима, јер је дух тих бића био у точковима. ²¹ Кад би бића кретала, кретали би и точкови, кад би бића стала, стали би и они; а кад би се бића дизала са земље, с њима би се дизали и точкови, јер је дух тих бића био у точковима.

²² Над главама бића простирало се нешто што је изгледало као свод, светлуцајући као кристал изнад њихових глава. ²³ Испод свода, крила су им се пружала једно према другом. Свако биће је имало два крила којима је покривало себи тело. ²⁴ Кад су се бића покренула, чуо сам звук њихових крила. Звук њихових крила је био као хук многих вода, као глас Свемоћнога, као бука војног табора. Кад би бића стала, спуштала би крила.

²⁵ Изнад свода над њиховим главама долазио је глас. Док су бића стајала, спуштала би своја крила. ²⁶ Над сводом изнад њихових глава је било нешто као сафир с изгледом престола. На врху тога што је изгледало као престо, било је неко обличје слично човечијем. ²⁷ Онда сам видео око његових бокова навише нешто као сјајни метал, као огањ, а од његових бокова наниже нешто као огањ; био је окружен светлошћу ²⁸ Светлост која га је окруживала била је као дуга у облацима на кишни дан.

То је изгледом било као слава Господња. Када сам то видео, пао сам лицем на земљу. Тада сам чуо један глас како говори.

Виђење о свитку

2 Он ми рече: „Сине човечији, устани на ноге да говорим с тобом.“ ² И како ми то рече, уђе у мене Дух и постави ме на ноге. Тада сам чуо како ми говори.

³ Рече ми: „Сине човечији, шаљем те Израиљцима, отпадничком народу који се побунио против мене. Они су се, као и њихови очеви, бунили против мене све до данас. ⁴ Шаљем те међу тврдоглаве и непокорне синове да им кажеш: ’Говори Господ Бог.’ ⁵ Послушали или не – јер су отпаднички дом – знаће да је пророк био међу њима. ⁶ А ти, сине човечији, немој се бојати ни њих ни њихових речи, макар те притиснули драчем и трњем, макар седео на шкорпијама. Не бој се њихових речи и не дај се смести пред њима, јер су отпаднички дом. ⁷ Пренеси им моје речи, било да их послушају или не, јер су отпадници. ⁸ А ти, сине човечији слушај шта ти кажем. Не буни се као тај отпаднички дом. Отвори уста, па ћеш јести оно што ти ја дам.“

⁹ Тада сам погледао и видео да је према мени испружена рука, и у њој свитак књиге. ¹⁰ Када га је раширио преда мном, свитак је био исписан и изнутра и споља. Био је исписан тужбалицама, нарицаљкама и лелецима.

11 А вера је остварење онога чему се надамо, доказ о стварности коју не видимо. ² По њој су, наиме, наши преци добили признање.

³ На основу вере схватамо да је свет уређен Божијом речју, и то тако да је видљиво постало од невидљивог.

⁴ На основу своје вере је Авељ принео угоднију жртву Богу него Кајин, па је добио признање да је праведан, јер је Бог прихватио његову жртву. По својој вери он још увек говори, иако је мртав.

⁵ На основу своје вере је Енох био узнесен, тако да није искусио смрт. Њега нису нашли, јер га је Бог узео. А пре него што је био узнет, дано му је признање да је угодио Богу.

⁶ Наиме, без вере је немогуће угодити Богу, јер онај који приступа Богу треба да верује да он постоји и да награђује онога који га тражи.

⁷ На основу своје вере је Ноје био упућен у још невиђене ствари, па је са страхопоштовањем саградио пловило да спасе своје укућане. Својом вером је осудио свет на пропаст, те је тако примио од Бога праведност која се заснива на вери.

⁸ На основу своје вере је Авра̂м послушао Бога који га је позвао да оде у крај који је требало да прими у посед. Отишао је иако није знао куда да иде. ⁹ Вером се настанио као странац у обећаној земљи и живео под шатором у туђини. Тако су живели и Исак и Јаков, наследници истог обећања. ¹⁰ Авра̂м је, наиме, очекивао град који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог.

¹¹ На основу своје вере је Сара, нероткиња, добила моћ да ствара потомство, иако више није била у добу за рађање, јер је сматрала верним Бога који јој је дао обећање. ¹² Тако се од једнога, скоро мртвог човека, изродило потомство, „бројно као звезде на небу и неизмерно као песак на морској обали.“

¹³ Сви су они умрли с вером, не примивши ствари које је Бог био обећао. Они су их издалека назрели и поздравили их, те признали да су странци и дошљаци на земљи. ¹⁴ Наиме, они који тако говоре показују да траже праву домовину. ¹⁵ Уистину, да су мислили на земљу из које су изашли, они би нашли прилику да се тамо и врате. ¹⁶ Али они сада чезну за бољом домовином, то јест, оном небеском. Зато се Бог не стиди да се назове њиховим Богом, јер је он приправио град за њих.

¹⁷ На основу своје вере је Авра̂м, када га је Бог ставио на кушњу, принео Исака на жртву. Авра̂м је принео свога јединца, иако је прихватио обећања за њега ¹⁸ Бог је, наиме рекао: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ ¹⁹ Он је био уверен да је Бог у стању да подигне Исака из мртвих, и такорећи, добио га је натраг.