Old/New Testament

Суд над гором Сир

35 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, окрени своје лице према Сиру и пророкуј против њега. ³ Реци му: ’Говори Господ Бог: ево ме против тебе, сирска горо! Испружићу на тебе своју руку и претворити те у крајњу пустош. ⁴ Разорићу твоје градове и постаћеш пустош. Тада ћеш знати да сам ја Господ.

⁵ Због тога што си гајио трајно непријатељство и изручивао мачу Израиљце у време њихове невоље, у време њихове коначне казне, ⁶ зато ћу ти, живота ми мога, спремити крвопролиће, и крвопролиће ће ти бити за петама; крви се ниси гнушао, крв ће ти бити за петама – говори Господ Бог. ⁷ Претворићу гору Сир у крајњу пустош, и одсећи је за све пролазнике и за повратнике. ⁸ Горе ћу му испунити побијенима; побијени ће падати по твојим узвишицама, долинама и удолинама. ⁹ Учинићу од тебе вечну пустош, а твоји градови ће бити ненастањени. Тада ћете знати да сам ја Господ.

¹⁰ Због тога што кажете: „Два народа и две земље ће бити моје, ми ћемо их освојити“ – иако је Господ тамо – ¹¹ зато ћу, живота ми мога, поступити са онаквим гневом и завишћу с којом си ти поступао из своје мржње према њима. Тако ћу обзнанити себе међу њима када вам будем судио – говори Господ Бог. ¹² Тада ћеш знати да сам ја, Господ, чуо све презриве речи које си изрекао против израиљских гора, говорећи: „Опустеле су; нама су за храну!“ ¹³ Охоло сте говорили против мене и гомилали речи против мене. Ја сам то чуо! ¹⁴ Говори Господ Бог: учинићу од тебе пустош на радост целе земље. ¹⁵ И како си се ти радовала кад је дом Израиљев био опустошен, тако ћу ја поступити с тобом. Опустећеш, сирска горо, ти и сав Едом! Тада ће знати да сам ја Господ.’

Благослов долази на Израиљ

36 Ти, сине човечији, пророкуј Израиљевим горама и реци: ’Чујте, горе Израиљеве, реч Господњу. ² Говори Господ Бог: зато што је непријатељ рекао за вас: „Аха! Вечне узвишице су постале наша својина!“, ³ пророкуј и реци: говори Господ Бог: зато што су вас пустошили и газили са свих страна да постанете имовина осталих народа, и што вас узимају у уста и клевећу, ⁴ чујте, горе Израиљеве, реч Господа Бога! Говори Господ Бог горама и узвишицама, увалама и долинама, пустим развалинама и напуштеним градовима, које су постале плен и предмет поруге осталим народима унаоколо. ⁵ Зато говори Господ Бог: у својој сам огњеној ревности говорио против осталих народа, и против целог Едома, који је из радости, из свег срца, и с презиром у души присвојио моју земљу, ради пашњака и плена. ⁶ Зато пророкуј за земљу Израиљеву и реци горама и узвишицама, увалама и долинама. Говори Господ Бог: ево, говорио сам у ревности и јарости, јер сте поднели поругу народа. ⁷ Стога говори Господ Бог: дижем своју руку и кунем се да ће и народи око вас поднети поругу.

⁸ А ви, горе израиљске, ширићете своје гране и доносити плод мом народу Израиљу, јер му се ближи долазак. ⁹ Јер, ево, ја сам за вас! Окренућу се к вама, и бићете обрађене и посејане. ¹⁰ Умножићу људе на вама, сав дом Израиљев, те ће градови бити насељени, а рушевине подигнуте. ¹¹ Умножићу на вама и људе и стоку, и бићете многобројни и плодни, а ја ћу вас населити као некада и учинити вас успешнијима него раније. Тада ћете знати да сам ја Господ. ¹² И довешћу људе, мој народ Израиљ, да ходају по вама. Они ће вас поседовати, и постаћеш им наследство, и нећеш их више остављати без деце.

¹³ Говори Господ Бог: пошто људи говоре о вама: „Ви прождирете људе и остављате своју земљу без деце“ – ¹⁴ стога више нећеш прождирати људе, нити ћеш више остављати свој народ без деце – говори Господ Бог. ¹⁵ Нећу више дати да слушаш увреде народа, нити да трпиш њихово ругање, и више нећеш остављати свој народ без деце – говори Господ Бог.’“

Обнова Израиља осигурана

¹⁶ Дође ми опет реч Господња: ¹⁷ „Сине човечији, дом Израиљев је живео у земљи, али ју је оскрнавио својим путевима и својим делима. Њихови су путеви преда мном били као жена у својој месечној нечистоћи. ¹⁸ Због тога сам излио своју јарост на њих због крви коју су пролили у земљи и због њихових идола којима су је оскрнавили. ¹⁹ Зато сам их развејао међу народе и расејао по земљама. Судио сам им по њиховим путевима и делима. ²⁰ И међу који год народ да су дошли, скрнавили су моје свето име. Говорило се за њих: ’Они су народ Господњи, а морали су да оду из своје земље.’ ²¹ А мени је било жао мога светог имена које су они, дом Израиљев, оскрнавили међу народима где су дошли.

²² Зато реците дому Израиљевом: ’Говори Господ Бог: не радим ово ради вас, доме Израиљев, него ради свог светог имена, које сте оскрнавили међу народима у које сте дошли. ²³ А ја ћу посветити моје велико име, које је било оскрнављено међу народима, које сте ви оскрнавили међу њима. Тада ће народи знати да сам ја Господ – говори Господ Бог – кад на њихове очи покажем своју светост на вама.

²⁴ Онда ћу вас покупити из народа и сабрати вас из свих земаља, па ћу вас довести у вашу земљу. ²⁵ Пошкропићу вас чистом водом и бићете чисти. Очистићу вас од свих ваших нечистоћа и од свих ваших идола. ²⁶ Даћу вам ново срце и нови дух ћу ставити у вас. Одстранићу камено срце из вашег тела и даћу вам срце од меса. ²⁷ Ставићу свој Дух у вас и учинићу да следите моје уредбе и да држите и извршавате моје прописе. ²⁸ И живећете у земљи коју сам дао вашим прецима. Ви ћете ми бити народ, а ја ћу вам бити Бог. ²⁹ Избавићу вас од свих ваших нечистоћа, и дозваћу жито и умножићу га, и више нећу довести на вас глад. ³⁰ Умножићу род на дрвећу и урод на њивама и нећете више подносити срамоту међу народима због глади. ³¹ Тада ћете се сетити својих злих путева и неваљалих дела, па ћете се гадити сами себи због својих кривица и гадости. ³² Ово знајте: нећу то учинити ради вас – говори Господ Бог. Нека вас је стид и срам због ваших путева, доме Израиљев!

³³ Говори Господ Бог: онога дана кад вас очистим од свих ваших кривица, населићу вас на горама и обновићу ваше рушевине. ³⁴ Опустела земља ће бити обрађивана уместо да лежи пуста пред пролазницима. ³⁵ Тада ће говорити: „Опустошена земља постала је као еденски врт, а градови некад разорени, опустели и уништени, сада су утврђени и насељени.“ ³⁶ Тада ће преостали народи око вас знати да сам ја, Господ, подигао развалине и посадио што је било пусто. Ја, Господ, сам то рекао.

³⁷ Говори Господ Бог: још једном ћу дозволити дому Израиљевом да траже да им учиним ово: да умножим њихове људе као стадо. ³⁸ Као што је много оваца посвећених за жртву у Јерусалиму за његове празнике, тако ће разорени градови бити пуни људи као оваца. Тада ће знати да сам ја Господ.’“

1 Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа, поздравља оне који су праведношћу нашега Бога и Спаситеља Исуса Христа, примили исту драгоцену веру као и ми.

² Милост вам и мир у изобиљу познањем Бога и Исуса, Господа нашега.

Живот достојан Божијег позива

³ Његова божанска сила дала нам је све што је потребно за живот у побожности, кроз познање онога који нас је позвао својом славом и добротом. ⁴ Тиме нам је даровао драгоцена и велика обећања да помоћу њих умакнемо поквареним жељама које владају у свету, те постанемо учесници у божанској природи.

⁵ Зато уложите сав труд да своју веру удружите са добротом, доброту са знањем, ⁶ знање са уздржљивошћу, уздржљивост са постојаношћу, постојаност са побожношћу, ⁷ са побожношћу братољубље, а са братољубљем љубав. ⁸ Јер ако поседујете ове врлине и развијате их, нећете бити беспослени и неплодни у познању Господа нашег Исуса Христа. ⁹ А ко тих врлина нема, тај је слеп и кратковид, јер је заборавио да је био очишћен од својих пређашњих греха.

¹⁰ Зато, браћо, уложите труда да својим животом потврдите да вас је Бог позвао и изабрао; ако тако чините, никада нећете посрнути. ¹¹ Тако ће вам се, наиме, великодушно обезбедити сигуран улазак у вечно Царство Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа.

¹² Зато ћу настојати да вас увек подсећам на све то, иако ви то већ знате и утврђени сте у истини коју сте примили. ¹³ Сматрам исправним да вас, док сам још у овом телу, будим својим подсећањем. ¹⁴ Знам, наиме, да ћу убрзо одложити овај мој шатор, као што ми је то обзнанио наш Господ Исус Христос. ¹⁵ Зато ћу се нештедимице трудити да се ви и после мог одласка сећате ових ствари.

Поузданост апостолског сведочанства

¹⁶ Јер, ми вам нисмо обзнанили силу и долазак Господа нашег Исуса Христа служећи се мудро смишљеним причама, него на основу тога што смо били сведоци његовог величанства. ¹⁷ Јер када је примио част и славу од Бога Оца, зачуо се глас Бога који је величанствен у својој слави: „Ово је Син мој вољени, који ми је по вољи!“ ¹⁸ Ми смо чули да је тај глас дошао с неба кад смо били с њим на Светој гори.

¹⁹ По томе знамо да је порука пророка поуздана. Добро је што се те поруке пажљиво држите, као светиљке која светли у мраку, док не сване дан и звезда Даница не засветли у вашим срцима. ²⁰ А пре свега знајте да се ниједно пророштво Писма не може тумачити самовољно. ²¹ Наиме, ниједно пророштво није потекло од људске воље, него су Духом Светим покренути људи говорили од Бога.