Old/New Testament
51 Овако каже Господ:
„Ево, подижем на Вавилон и на становнике Лев-Камаја[a]
ветар што разара.
2 На Вавилон шаљем туђинце да их развеју,
да опустоше њихову земљу.
Напашће их са свих страна
на дан пропасти.
3 Нека стрелац лук свој не запиње,
нека се не шепури у оклопу своме.
Не штедите његове младиће,
изручите клетом уништењу сву војску његову.
4 Попадаће побијени у земљи халдејској
и прободени по његовим улицама.
5 Израиљ и Јуда нису удовица заборављена
од њиховог Бога, Господа над војскама,
макар је њихова[b] земља пуна греха
пред Свецем Израиљевим.“
6 Бежите из Вавилона!
Свако живу главу нек спасава
да не настрадате у његовој кривици.
Јер је време Господње освете.
Он узвраћа, он ће да му наплати.
7 Чаша златна је Вавилон био у Господњој руци,
сву је земљу опијао.
Од њеног вина су се напили народи
и зато су се понели лудо народи ти.
8 И одједном је пао Вавилон и разбио се.
Кукајте над њим!
Донесите мелем за његову бол,
можда и оздрави.
9 Лечили смо ми Вавилон,
али није оздравио.
Оставите га! Свако својој земљи нека иде,
јер до неба је доспео његов суд,
до облака се уздигао.
10 А Господ је за нас праведна дела учинио.
Дођите, објавимо на Сиону
дело Господа, нашег Бога!
11 Стреле наоштрите!
Штитове подигните!
На Вавилон је Господ подигао дух мидијских царева
јер хоће да га разори,
јер је Господња освета,
одмазда за његов Дом.
12 Подигните заставу против зидина Вавилона!
Ојачајте стражу,
поставите стражаре,
спремите заседе.
Оно што је Господ наумио, то је и урадио,
баш како је најавио становницима Вавилона.
13 О, ти што живиш крај многих вода
и обилујеш богатством,
крај ти је дошао
и твој је добитак престао!
14 Господ над војскама се собом заклео:
„Испунићу те људима као скакавцима
да на тебе победнички кличу.“
15 Он је силом својом начинио земљу.
Мудрошћу својом он је основао васељену
и својом је разборитошћу разапео небеса.
16 Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
17 Баш је од свог знања глуп сваки човек.
Због идола се сваки златар стиди
јер су обмана његови ливени идоли.
Нема даха у њима.
18 Они су испразни, творевине ругла.
Пропашће кад дође време за њихову казну.
19 Не следе Јакову такви као ови.
Јер он је тај који је све начинио.
Племе је његово наследство,
а он се зове Господ над војскама.
20 „Ти си ми маљ,
ратно оружје;
тобом разбијам народе
и царства тобом сатирем.
21 Тобом разбијам и коња и његовог јахача;
тобом разбијам кола и њиховог возача.
22 Тобом разбијам мушкарца и жену;
тобом разбијам старца и дете;
тобом разбијам младића и девојку.
23 Тобом разбијам пастира и стадо његово;
тобом разбијам ратара и његову запрегу;
тобом разбијам господара и достојанственика.
24 Наплатићу Вавилону и свим становницима Халдеје све њихове опачине које су починили на Сиону вама наочиглед – говори Господ.
25 Ево ме на тебе, горо што сатиреш
– говори Господ –
која сатиреш сву земљу.
На тебе ћу руку своју да испружим,
да те сваљам са литице
и од тебе да направим гору сагорелу.
26 Од тебе неће узимати ни угаони камен,
ни камен темељац,
јер ћеш бити пустош довека
– говори Господ.
27 Подигните заставу у земљи!
Дувајте у трубе међу народима!
Спремите против њега народе,
окупите на њега царства Арарата,
Миније и Асхенаса.
Постројте на њега војсковођу,
доведите коње чекињасте као скакавци.
28 Спремите на њега народе
и мидијске цареве,
њихове господаре, све њихове главаре
и сваку земљу њихове владавине.
29 И земља ће се трести и увијати,
јер се на Вавилону испуњавају Господње намере,
да земљу вавилонску претвори
у пустош ненасељену.
30 Престали су да се боре ратници Вавилона,
остали су у утврђењима
и пресахнула им је снага.
Постали су као жене!
Домове су им спалили,
а врата поломили.
31 Стиже гласник за гласником,
трчи весник за весником,
јавља цару Вавилона:
град су његов сасвим освојили;
32 газове су опколили,
ритове су ватром попалили
и све ратнике преплашили.“
33 Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:
„Ћерка вавилонска ће бити као гумно
коме је време да се омлати.
Још мало и за њу ће доћи време жетве.“
34 „Мене је Навуходоносор, цар Вавилона,
и прождрао и помео.
Изложио ме је као посуду празну,
прождрао ме као морска неман.
Мојим је добрима напунио
трбушину своју, а мене је ојадио.
35 Нека на Вавилон дође насиље учињено нада мном и мојом родбином
– рећи ће становница Сиона.
И моја крв на становнике Халдеје
– рећи ће Јерусалим.“
36 Зато овако каже Господ:
„Бранићу те у парници твојој.
Осветићу те!
Пресушићу море његово
и извор му исушити.
37 Вавилон ће постати гомила камења
и брлог шакала,
ругло и пустош
у којој нико не живи.
38 Заједно ће рикати као млади лавови,
режаће као лавићи.
39 А када се раздраже
даћу им њихове гозбе
и напићу их;
па нека славе
и спавају довека, нека се не буде
– говори Господ.
40 Одвешћу их
као јагњад на клање
и као овнове и јарце.
41 Како је поробљен Сисак[c]
и ухваћена слава све земље!
Како је Вавилон постао
ругло међу народима!
42 Море се дигло хуком таласа својих на Вавилон.
Прекрило га је!
43 Његови су градови постали пустош,
земља осушена,
пустара без икога у њима.
Тамо неће бити потомака људи.
44 Казнићу Вила у Вавилону,
из уста ћу да му отмем оно што је прогутао.
Неће му поново хрлити народи,
а и зидине ће вавилонске пасти.
45 Изађите из средине његове, о, народе мој!
Свако нека спасава главу
од распламтелог гнева Господњег.
46 Да вам не клоне срце,
не плашите се гласа што се чује по земљи.
Јер ће једне године стићи један глас,
па друге године други глас.
А у земљи ће бити насиље
и бориће се владар са владаром.
47 Зато, ево, долазе дани
када ћу да казним идоле Вавилона;
сва ће његова земља бити посрамљена,
а сви његови побијени ће падати усред њега.
48 Клицаће небеса и земља
и све у њима над Вавилоном,
јер са севера долазе затирачи
– говори Господ.“
49 Вавилон ће пасти због побијених Израиљаца
као што су због Вавилона
падали побијени целе земље.
50 Идите ви, који сте побегли од мача,
не остајте!
Сетите се Господа тамо далеко,
и Јерусалим у срцу носите.
51 Осрамоћени смо,
јер смо чули за ругло.
Лица нам је покрила срамота,
јер су туђинци дошли
у Светилишта Господњег Дома.
52 „Зато, ево, долазе дани – говори Господ –
казнићу његове идоле
и по свој земљи својој
роптаће на самрти.
53 У небеса нека се Вавилон дигне,
нека се утврди у висини у свој сили својој,
али ја шаљем затираче на њега
– говори Господ.
54 Чујте вапај из Вавилона!
Разарање велико из земље халдејске!
55 Јер Господ сатире Вавилон,
вреву његову ућуткује.
И бучаће његови таласи као многе воде,
галамиће гласови њихови.
56 Затирач долази на Вавилон.
Поробиће његове ратнике,
поломиће лукове њихове,
јер Господ је Бог који плаћа
и сигурно истом мером враћа.
57 Опићу његове главаре и мудраце његове,
његове господаре, достојанственике његове и његове ратнике.
И заспаће довека и будити се неће –
говори Цар,
Господ над војскама му је име.“
58 Овако каже Господ над војскама:
„Широке зидине Вавилона ће срушити,
а врата његова висока ће ватром спалити.
Народи су радили узалуд,
људи су за ватру ринтали.“
59 Ово је налог који је пророк Јеремија издао Сораји, Ниријином сину и Масијином унуку, када је са Јудиним царем Седекијом отишао у Вавилон, четврте године његове владавине. А Сораја је био главни коморник. 60 Наиме, Јеремија му је у једну књигу записао све зло које ће стићи Вавилон, баш све ове поруке које су записане о Вавилону. 61 А онда је Јеремија рекао Сораји: „Чим дођеш у Вавилон пази да наглас прочиташ све ове речи. 62 Реци: ’О, Господе! Ти си објавио да ћеш разорити ово место, да у њему не остане потомака људи ни стоке, већ да буде пустош довека.’ 63 И када завршиш са читањем, вежи ову књигу за камен и баци је посред Еуфрата. 64 А онда реци: ’Овако ће Вавилон да потоне и неће се дићи, због зла које доносим на њега! Малаксаће!’“
Овде се завршавају Јеремијине поруке.
Пад Јерусалима
52 Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне. 2 Он је чинио што је зло у очима Господњим, сасвим како је чинио и Јоаким. 3 И пошто су се побунили против Господа, гнев Господњи је дошао на Јерусалим и Јуду, па их је одбацио од свога лица.
А Седекија се побунио против вавилонског цара.
4 Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона, са свом својом војском на Јерусалим; утаборили су се пред њим и подигли насип око њега. 5 Град је био под опсадом до једанаесте године цара Седекије.
6 Али деветог дана четвртог месеца кад је у граду завладала љута глад, да није било хране за народ земље, 7 град је био проваљен. Цар је под окриљем ноћи побегао са свим ратницима између два зида поред царског врта, иако су Халдејци били свуда око града, и отишао у правцу Араве[d]. 8 Халдејски војници су се дали у потеру за царем и стигли га на Јерихонским пољанама; сва његова војска се разбежала и оставила га.
9 Халдејци су ухватили цара. Одвели су га вавилонском цару у Ривлу, у аматској земљи, који му је изрекао пресуду. 10 Цар Вавилона је Седекијине синове поклао пред њим, а у Ривли је такође поклао и све главаре Јуде. 11 Седекији је ископао очи, па га је везаног ланцима вавилонски цар довео у Вавилон и бацио у затвор све до дана његове смрти.
12 Десетог дана петог месеца; то је била деветнаеста година цара Навуходоносора, цара Вавилона, у Јерусалим је дошао царев слуга Навузардан, заповедник телесне страже који је служио вавилонском цару. 13 Он је спалио Дом Господњи, царев дворац и све куће у Јерусалиму; спалио је сваку велику зграду. 14 Затим су сви халдејски војници, који су били са заповедником телесне страже, срушили све зидине око Јерусалима. 15 Најсиромашније и остатак народа који је остао у граду, оне што су пребегли к вавилонском цару и преостале мајсторе, одвео је у изгнанство Навузардан, заповедник телесне страже. 16 Ипак, заповедник телесне страже, Навузардан је оставио најсиромашније у земљи да буду виноградари и земљорадници.
17 Халдејци су изломили и бронзане стубове који су били у Дому Господњем, и подножја и бронзано море, који су били у Дому Господњем, и однели сву њихову бронзу у Вавилон. 18 Однели су и лонце, лопатице, усекаче, машице, тепсије, и све бронзано посуђе које се користило за храмску службу, као и кадионице и лаворе. 19 Затим зделе, кадионице, чиније, лонце, свећњаке, тепсије и крчаге. Заповедник телесне страже је однео све што је било од злата и сребра.
20 Бронзи од два стуба, једног мора, дванаест бронзаних волова који су били под њим и подножја, а које је цар Соломон начинио за Дом Господњи, није било мере. 21 У погледу стубова, сваки стуб је био висок осамнаест лаката[e] и био је обмотан ужетом од дванаест лаката[f]. Био је шупаљ и дебљине четири прста[g], 22 а на његовом врху је било бронзано оглавље. Оглавље је било високо пет лаката[h]. Плетенице и нарови око оглавља су били потпуно од бронзе. Други стуб с плетеницом и наровима је био исти. 23 Било је деведесет шест нарова са страна; укупно стотину нарова у плетеници.
24 Заповедник телесне страже је, такође, повео Сорају, Првосвештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. 25 Из града је одвео и једног дворанина који је био над ратницима, и седморицу царских свештеника које су нашли у граду. Такође је одвео писара војног заповедника, који је позивао у војску народ земље, и шездесет људи од народа земље које су нашли у граду. 26 Навузардан, заповедник телесне страже, их је узео и довео их пред вавилонског цара у Ривлу. 27 Вавилонски цар их је побио; погубио их је у Ривли, у земљи аматској.
Тако је Јуда био одведен у изгнанство из своје земље. 28 Ово је народ који је Навуходоносор повео у изгнанство:
седме године:
три хиљаде двадесет троје Јудејаца;
29 осамнаесте године Навуходоносор је повео из Јерусалима
осам стотина тридесет двоје људи;
30 Навуходоносорове двадесет треће године, заповедник телесне страже, Навузардан, повео је у изгнанство седам стотина четрдесет пет Јудејаца.
Укупно четири хиљаде шест стотина људи.
Јоахин ослобођен
31 Тридесет седме године изгнанства Јудиног цара Јоахина, двадесет петог дана дванаестог месеца, вавилонски цар Евил-Меродах је у првој години свога царевања помиловао и пустио из тамнице Јудиног цара Јоахина. 32 Љубазно је с њим разговарао, и поставио му столицу више столица свих царева који су били с њим у Вавилону. 33 Јоахин је одложио своју тамничку одећу, па је до краја живота јео храну за царевим столом. 34 Цар Вавилона му је свакодневно давао за издржавање до краја његовог живота, све до дана његове смрти.
Неделотворност старог богослужења
9 Први савез је такође имао праведне захтеве за богослужење и саграђену богомољу. 2 Шатор је био уређен тако да је у првом делу стајао свећњак, сто и жртвени хлебови. Тај део се зове „Светиња“. 3 Други део Шатора, иза завесе, зове „се Светиња над светињама“. 4 Ту је стајао кадиони жртвеник од злата и Ковчег савеза, сав опточен златом. У њему је била златна посуда са маном и Аронов штап који је био процветао, и плоче савеза. 5 Над Ковчегом су стајали херувими славе, наткриљујући поклопац. О овоме нећемо сада подробно говорити.
6 Пошто је ово уређено овако, свештеници стално улазе у први део Шатора да врше богослужење. 7 У други део Шатора улази само Првосвештеник, и то једном годишње, с крвљу жртве коју приноси за себе и за грехе народа учињене у незнању. 8 Тиме Свети Дух показује да пут у Светињу над светињама још није отворен, будући да први Шатор још постоји. 9 Ово на сликовит начин говори о садашњем времену, зато што жртвени дарови и жртве које се приносе, не могу савршено очистити савест онога који служи Богу, 10 пошто се тичу само телесних праведних захтева, јела, пића, и разних обредних прања, која трају само до времена када ће Бог успоставити бољи поредак.
11 А Христос је дошао као Првосвештеник са добрима, те ушао кроз бољи и савршенији Шатор који није саграђен људском руком, то јест, од творевине. 12 Када је, пак, ушао у Светињу над светињама, он није принео крв јарчева и телади, већ себе, проливши сопствену крв, и тако постигао вечно откупљење. 13 Јер, ако крв јарчева и бикова и пепео јунице, којим се шкропе они који су обредно нечисти, посвећује ради телесне чистоће, 14 колико ће више крв Христова, који је посредством вечног Духа принео себе непорочног Богу, очистити нашу савест од мртвих дела, да служимо живоме Богу?
15 Он је посредник Новог савеза да би они који су позвани примили обећање вечног поседа, пошто је поднео смрт ради откупљења од преступа учињених у првом савезу.
16 Наиме, при отварању тестамента[a], треба најпре да се потврди да је онај који га је саставио мртав, 17 будући да тестамент постаје важећи тек по завештаваочевој смрти. Све док је завештавалац жив, тестамент не важи. 18 Зато је и први савез постао пуноважан проливањем крви жртве. 19 Наиме, кад је Мојсије изговорио све заповести целом народу у складу са Законом, узео је крв телади и јараца с водом, скерлетном вуном и исопом, те пошкропио књигу и сав народ. 20 Онда је рекао: „Ово је крв савеза који вам је Бог одредио.“ 21 Крвљу је такође пошкропио Шатор и све богослужбене посуде. 22 Уистину, по Закону се скоро све чисти крвљу, то јест, без проливања крви нема опроштења.
Христова крв уклања грехе
23 Потребно је, дакле, да се предмети који су начињени по узору на небеске ствари очисте на овај начин, али небеске ствари захтевају боље жртве од ових. 24 Јер, Христос није ушао у рукотворену Светињу, која је тек представа праве Светиње, него у са̂мо небо, да се сад појави пред Богом за нас. 25 Првосвештеник сваке године улази у светињу и приноси животињску крв. А Христос није ушао тамо да принесе себе више пута, 26 јер би у том случају морао више пута од постанка света да претрпи патњу. Он се појавио сада, на свршетку векова, да својом жртвом уклони грехе једном за свагда. 27 Људима је одређено да једном умру, и да затим изађу на Божији суд. 28 Исто тако ће се и Христос, пошто је једном принет да понесе грехе многих, појавити по други пут али не због греха, него да донесе спасење онима који га жељно ишчекују.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.