Old/New Testament
Порука Моаву
48 Овако каже Моаву, Господ над војскама, Бог Израиља:
„Јао Нававу, јер ће се опустошити!
Киријатајим ће се посрамити и поробити;
посрамиће се утврђење и развалити.
2 Неће се више Моав дичити
јер му зло спремају у Есевону:
’Хајде да га истребимо као народ.’
А и ти, Мадмане, ћеш ућутати,
јер мач на тебе креће.
3 Чује се врисак из Оронајима.
Пустошење, разарање велико!
4 Моав је сломљен
и чује се плач његове нејачи.
5 На успону луитском
пењаће се непрестано плачући,
и слушаће вапај разарања
на падини Оронајима.
6 Бежите! Животе спасавајте
и будите ко грм смреке у пустињи.
7 Зато што се поуздајеш у своја дела
и у благо своје, и ти ћеш бити поробљен.
И Хамос[a] ће отићи у ропство,
његови свештеници и његови главари заједно.
8 Затирач ће проћи од града до града
и ниједан неће измаћи.
Пропашће долина
и висораван ће бити уништена
како је казао Господ.
9 Дајте крила Моаву да полети,
да оде из својих градова
што ће постати рушевине
без становника у њима.
10 Проклет свако ко немарно ради Господњи посао!
Проклет онај што од крви мач свој устеже!
11 Спокојан и сигуран је био Моав
од своје младости,
као талог непретакан из бурета у буре.
У изгнанство није ишао,
укус и мирис му се нису мењали.
12 Зато, ево долазе дани
– говори Господ –
када ћу им послати претакаче
да их преточе у своју бурад,
а да испразне њихове крчаге
и скрше их.
13 Осрамотиће се Моавци због Хамоса
као што се због Ветиља,
своје узданице, осрамотио дом Израиљев.
14 Како можеш да говориш: ’Ратници смо,
битке смо јунаци!’?
15 Моав је похаран, градови му освојени,
а најбољи младићи његови сишли су на клање
– говори цар, Господ над војскама му је име.
16 Близу је, долази пропаст Моава.
Жури, не застаје његово зло.
17 Жалите га, сви ви око њега,
сви што знате за његово име.
Па кажите: ’Жезло моћи, жезло славоносно –
како га сломише!’
18 Спусти се из части своје,
на тло седи исушено, становнице,
ћерко девонска.
Онај што је похарао Моав
успиње се к теби
да и твоја утврђења скрши.
19 На пут стани и посматрај, становнице,
ћерко Ароира.
Човека што бежи и жену избеглу ти упитај:
’Шта се догодило?’
20 Моав је осрамоћен јер је срушен.
Вапите, плачите
и објавите у Арнону
да је Моав похаран.
21 Суд долази на висораван,
на Олон, на Јасу и Мифат;
22 на Девон, на Навав и Вет-Девлатаим;
23 на Киријатајим, на Вет-Гамул и на Вет-Меон;
24 на Кериот и на Восору,
на све градове моавске земље који су далеко и који су близу.
25 Сломљена је Моавова сила,
поломљена рука је његова
– говори Господ.“
26 Опијте га,
јер је себе над Господом уздигао.
Али ваљаће се Моав у избљувку своме
и постаће прича другима за подсмех.
27 Није ли и теби Израиљ био прича за подсмех,
као лопов ухваћени,
па вртиш главом
кад о њему причаш?
28 Напустите градове и живите у врлетима,
становници Моава.
Постаните као голуб што се гнезди
у високој раселини.
29 За Моавов смо понос чули,
за понос велики, за његову охолост,
за његову осорност и хвалисање,
и за гордост његовог срца.
30 „Знам ја – говори Господ –
обест његову.
Лажно је његово хвалисање
и лажима ништа неће да постигне.
31 Кукам зато за Моавом,
плачем за свима њима, Моавцима.
Јечим за људима у Кир-Ересу.
32 Плакаћу за тобом више, лозо сивамска,
него што сам плакао за Јазиром.
Младице твоје су биле пружене до мора,
све до мора јазирског.
А сада се на твоје, тек пристигло летње воће,
и на бербу твоју, устремио затирач.
33 Нестали су радост и весеље
из воћњака и из земље моавске.
Учинио сам да нестане вина из каца,
да газилац не гази грожђе у каци радујући се.
Биће вриске,
али не од радости.
34 Од Есевона до Елеалије и Јасе
се чује нарицање,
вичу од Соара до Оронајима и Еглат-Селисија
јер су се исушиле воде нимримске.
35 Истребићу у Моаву
– говори Господ –
оног што жртвује по узвишицама
и оног који ка̂ди својим боговима.
36 За Моавом као фрула јеца срце моје.
За људима Кир-Ереса као фрула јеца срце моје,
зато што је настрадало оно што су стекли.
37 Све су главе оголеле
и све браде обријане.
Све су руке избраздане,
а кострет је на бедрима.
38 На свим крововима Моава
и на његовим трговима
само жалопојке,
јер сам скршио Моав
као крчаг који нико неће
– говори Господ.“
39 Жалиће: „О, како је скршен!
Како је Моав окренуо главу јер је посрамљен.
Постао је Моав прича за подсмех
и ужасавање свим местима унаоколо.“
40 Јер овако каже Господ:
„Ево, као орао се обрушава
и крила своја шири над Моавом.
41 Кериот је освојен,
утврђења опкољена,
а срце ће моавских ратника
онога дана бити као срце породиље.
42 Моав ће истребљен бити као народ,
јер је себе над Господом уздигао.
43 Чекају те страхота,
јама и замка, становниче Моава!
– говори Господ.
44 Ко утекне од страхоте,
у јаму ће пасти;
ко се из јаме извуче,
у замку ће се ухватити!
Јер ја сам тај што на Моав доносим
годину њихове казне
– говори Господ.
45 У сенци су Есевона
застали бегунци онемоћали,
јер је пожар кренуо од Есевона
и пламен из самога Сихона,
да прогута чело Моавово
и теме бунтовницима.
46 Јао теби, Моаве!
Пропашће Хамосов народ!
Синове ће твоје одвести у ропство
и твоје ћерке у изгнанство.
47 Али вратићу изгнанике моавске
у последњим данима
– говори Господ.“
Довде је суд над Моавом.
Порука Амону
49 За Амонце овако каже Господ:
„Зар Израиљ нема децу?
Зар Израиљ нема наследника?
Зашто је онда Малхом[b] заузео Гад
и његов народ пребива у тамошњим градовима?
2 Зато, ево, долазе дани
– говори Господ –
узвикнућу Рави
синова Амонових бојни поклич.
Постаће пуста рушевина,
насеља ће јој ватром спалити,
а Израиљ ће да заузме
оно што су њему заузели
– овако каже Господ.
3 Закукај, Есевоне, јер је Гај опустошен;
запомажите, насеља Равина,
опашите кострет, жалите,
тумарајте међу зидинама,
јер ће Малхом у изгнанство.
Отићи ће заједно са својим свештеницима
и својим главарима.
4 Зашто се хвалиш долинама?
Долине су твоје потопљене,
о, ћерко одметничка,
што се хвалиш својим благом:
’Ко ће да удари на мене?’
5 Ево, на тебе пуштам страхоту
од свих око тебе
– говори Господ Бог над војскама –
на све стране све ће протерати,
а бегунце неће имати ко да окупи.
6 Али после овога ћу вратити изгнане синове Амонове
– говори Господ.“
Порука Едому
7 За Едомце овако каже Господ над војскама:
„Зар нема више мудрости у Теману?
Зар је ишчезао савет мудраца
и зар су покварили њихову мудрост?
8 Бежите! Окрените се,
у дубине настаните, становници Дедана.
Пропаст на Исава доносим,
време када ћу га казнити.
9 И берачи грожђа да ти дођу,
пабирке зар не би оставили?
Да лопови харају те ноћу,
зар понели не би колико им треба?
10 Али ја ћу да оголим Исава,
да откријем скривена му места,
а он себе да сакрије неће моћи.
Уништићу му потомство, браћу, суседе
и више га неће бити.
11 Остави своју сирочад и ја ћу их сачувати живе;
удовице твоје нека се у мене поуздају.“
12 Јер овако каже Господ: „Ево, из чаше ће зацело пити и они којима није суђено да пију, па зашто би сасвим казне ти поштеђен био? Бићеш кажњен и зацело ћеш и ти пити. 13 Јер собом се заклињем – говори Господ – рушевина и ругло, пустош и клетва постаће Восора; и сви њени градови ће постати руине довека.“
14 Од Господа сам чуо вести
и гласник је послан међу народе:
„Окупите се! Ударите на њега!
Устаните у бој!“
15 „Јер, ево, учинио сам те незнатним међу народима
и презреним међу људима.
16 Страховитост те је твоја обманула
и охолост твога срца,
ти што живиш у раселини стене,
становниче горских висина.
Све и да као орао своје гнездо у висине свијеш,
стровалићу те ја и оданде
– говори Господ.
17 Едом ће постати пустош,
и свако ко поред њега прође ужаснут ће бити,
и звиждаће због свих рана његових.
18 Као кад су опустошени Содома и Гомора
и околни градови –
каже Господ –
тамо нико пребивати неће,
неће бити потомака људи.
19 Гле, као лав што скаче из јорданског честара
на пашњак плодан,
ја ћу Едом потерати одатле у трену.
И ко год да је изабрани, ту ћу га ставити.
Јер, ко је као ја и ко ће против мене?
Ко је тај пастир који ће изаћи пред мене?“
20 Зато чујте намере Господње што их је за Едом намерио,
и његове науме што је за Теманце наумио:
стварно ће одвући најмлађе из стада,
опустошиће стварно због њих пашњак њихов.
21 А од праска пада њиховога потрешће се земља;
вапај њиховога гласа ће се чути до Црвеног мора.
22 Гле, као орао се диже и обрушава се,
крила своја шири над Восором!
А срце ће едомских ратника
онога дана бити као срце породиље.
Порука Дамаску
23 О Дамаску:
„Осрамотиће се и Амат и Арфад
због гласова лоших што су чули.
Истопи их стрепња;
на мору је лоше, нема му спокоја!
24 Клонуло је срце у Дамаску.
Окренуо се да бежи.
Ужас га је обузео,
немир и болови су га спопали
као породиљу.
25 Како то да није напуштен град славе,
град радости моје?!
26 Зато ће да попадају његови младићи по његовим трговима;
настрадаће тога дана сви људи ратници
– говори Господ над војскама.
27 Ја ћу ватром да запалим зидине Дамаска
и она ће да сагори Вен-Ададове дворове.“
Порука Кедру и Асору
28 О Кедру и о царствима Асора које је освојио Навуходоносор, цар Вавилона:
„Овако каже Господ:
Устаните и идите у Кедар
и сатрите источне народе!
29 Узеће и њихове шаторе и њихова стада,
њихове шаторске засторе и све њихове ствари;
њихове ће камиле узети за себе
и викаће на њих:
’Ужас одасвуд!’
30 Бежите, утеците одмах,
у дубине се настаните, становници Асора
– говори Господ –
јер је за вас осмислио науме,
намерио се на вас Навуходоносор, цар Вавилона.
31 Устаните! Идите кротком народу
што спокојно живи
– говори Господ –
без врата и без крила на њима,
и живе сами.
32 Њихове ће камиле постати плен,
а обиље њихове стоке грабеж;
и ја ћу их развејати сваким ветром, те што избријавају зулуфе;
са свих страна ћу донети пропаст њихову на њих
– говори Господ.
33 Асор ће постати јазбина шакала,
пустош довека.
Тамо нико пребивати неће,
потомака људи неће бити.“
Порука Еламу
34 Реч Господња која је дошла пророку Јеремији за Елам, на почетку владавине Седекије, цара Јуде:
35 Овако каже Господ над војскама:
„Ево, ломим лук Еламов,
њихову највећу снагу.
36 На Елам доводим четири ветра,
са четири стране небеске.
Развејаћу их свим овим ветровима
и неће бити народа
у који неће отићи развејани из Елама.
37 Поразићу Елам пред њиховим непријатељима
и пред онима што им раде о глави.
Пропаст доносим на њих,
жар свог гнева
– говори Господ –
послаћу за њима мач
све док их не истребим.
38 Престо свој у Еламу поставићу,
цара тамошњег и главаре истребићу
– говори Господ.
39 Али вратићу изгнанике еламске
у последњим данима
– говори Господ.“
Христос је Првосвештеник по Мелхиседековом реду
7 Наиме, овај Мелхиседек, салимски цар, био је свештеник Бога Свевишњега. Он је изашао у сусрет Авра̂му који се враћао након своје победе над краљевима, и благословио га, 2 а Авра̂м му је дао десетак од свега. (Мелхиседек у преводу значи прво „цар праведности“, а цар Салима значи „цар мира“.) 3 О његовом оцу и његовој мајци, као и о његовим прецима, не зна се ништа. Такође се не зна ни кад се родио ни кад је умро, али пошто је сличан Сину Божијем, остаје заувек свештеник.
4 Погледајте само колико је велики онај коме је наш родоначелник, Авра̂м, дао десетак од најбољег плена. 5 Додуше, Закон налаже да и Левијеви потомци који обављају свештеничку службу узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако и они воде порекло од Авра̂ма. 6 Мелхиседек није био Левијев потомак, али је добио десетак од Авра̂ма и затим га благословио, њега коме су дата обећања. 7 Неоспорно је да већи благосиља мањег. 8 У првом случају, десетак добијају свештеници који су смртни људи, а у другом Мелхиседек за кога се тврди да је жив. 9 И могло би се рећи да је Левије, који иначе узима десетак, у ствари дао десетак преко Авра̂ма, 10 зато што је још увек био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.
11 Ако је, дакле, савршенство постигнуто посредством левитског свештенства, будући да је народ под њим добио Закон, зар би још постојала потреба да се појави свештеник по реду Мелхиседековом, уместо по реду који се назива по Арону? 12 Наиме, где се мења свештенство, тамо се мења и Закон. 13 А Исус, за кога је ово речено, припада другом племену – од кога нико није служио код жртвеника.
14 Јасно је, наиме, да наш Господ потиче из Јудиног племена о коме Мојсије није ништа рекао када је говорио о свештенству. 15 Ово постаје још очигледније појавом другог свештеника који је сличан Мелхиседеку. 16 Он је постао свештеник не на основу одредбе која се темељи на закону природног наслеђа, већ на сили неуништивог живота. 17 Јер Писмо сведочи о њему:
„Ти си довека свештеник
по реду Мелхиседековом.“
18 Укинута је, наиме, стара заповест јер је била слаба и бескорисна. 19 А пошто Закон није ништа усавршио, уведена је боља нада којом приступамо Богу.
20 Ово је Бог потврдио уз заклетву, док свештеници улазе у службу без заклетве. 21 Али он је постао свештеник уз заклетву Бога који му је рекао:
„Господ је дао заклетву
и неће је повући:
’Ти си довека свештеник.’“
22 Самим тим је и Исус постао јамац бољег савеза.
23 Уз то, многи су престали да буду свештеници, јер их је смрт прекинула у служби. 24 Али пошто Христос остаје довека, његово свештенство никада не пролази. 25 Он може у потпуности да спасе оне који његовим посредством приступају Богу, јер заувек живи да их заступа пред Богом.
26 Јер овакав нам је Првосвештеник и био потребан – свет, безазлен, неокаљан, одељен од грешника, и узвишенији од небеса. 27 Он не мора као Првосвештеници да приноси жртве за грехе сваки дан, прво за себе, а онда за народ. Ово је учинио једном за свагда приневши себе на жртву. 28 Закон, наиме, поставља за Првосвештенике људе који су склони слабостима, а реч заклетве, која је дошла после Закона, поставља Сина који је заувек учињен савршеним.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.