Old/New Testament

Упозорење Седекији

34 Реч која је од Господа дошла Јеремији када су се Навуходоносор, цар Вавилона, сва његова војска, сва царства на земљи којима је владао и сви народи борили против Јерусалима и свих околних градова: ² „Овако каже Господ, Бог Израиља: иди и реци Седекији, цару Јуде. Кажи му ово: ’Овако каже Господ: ево, даћу овај град у руке цара Вавилона и он ће га спалити ватром! ³ А ти се нећеш избавити из његових руку већ ћеш сигурно бити заробљен. Предаће те у његове руке, разговараћеш са царем Вавилона лицем у лице и срешћеш га очи у очи. И отићи ћеш у Вавилон.’“

⁴ Али чуј Господњу реч, Седекија, царе Јудин: овако ти каже Господ: „Неће те смакнути мачем. ⁵ Умрећеш у миру. И као што су кадили за твоје очеве, бивше цареве – оне који су пре тебе били – тако ће и за тебе кадити. ’Јао, господару!’ – жалиће за тобом – јер сам ја тако обећао, говори Господ.“

⁶ Тако је пророк Јеремија објавио Седекији, цару Јуде, све ове речи у Јерусалиму ⁷ док се војска цара Вавилона борила против Јерусалима и свих градова Јуде који су преостали, то јест Лахиса и Азеке. Наиме, једино су они преостали од свих Јудиних утврђених градова.

Слобода за поробљене

⁸ Ово је реч која је Јеремији дошла од Господа након што је цар Седекија склопио савез са свим народом преосталим у Јерусалиму и тако им прогласио ослобођење: ⁹ Да свако ослободи своју робињу и свога роба, Јеврејина и Јеврејку, да за њих не ради ниједан њихов брат Јеврејин. ¹⁰ Поглавари и сав народ су послушали па су склопили савез о пуштању сваког роба и сваке робиње, да не раде више за њих. Тако су послушали и ослободили су их. ¹¹ Али након тога су се предомислили, па су вратили и робове и робиње које су ослободили од ропства, и потчинили их као робове и робиње.

¹² Тада је реч Господња дошла Јеремији од Господа: ¹³ „Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Ја сам склопио савез са вашим прецима оног дана када сам их извео из египатске земље, из куће ропства. Рекао сам им: ¹⁴ „Када се наврши седам година свако нека ослободи свог брата Јеврејина који ти се продао и служио шест година. Ослободи га да ти не робује.“ И нису пригнули своје ухо к мени ваши преци. Нису ме послушали. ¹⁵ А ви сте се данас вратили и на моје очи праведно поступили. Свако је прогласио слободним свог ближњег и склопили сте савез преда мном у Дому који је по мени назван. ¹⁶ Али сте се предомислили и оскрнавили моје име! Свако је вратио свог роба и свако своју робињу које сте ослободили од ропства по њиховој вољи. Потчинили сте их да вам буду робови и робиње.’

¹⁷ Зато говори Господ: ’Нисте ме послушали да објавите слободу, свако свом брату и свако свом ближњем. Ево, ја објављујем вама слободу – говори Господ – за мач, помор и глад! Претворићу вас у призор грозоте за сва царства света. ¹⁸ Са људима који су прекршили мој савез и који нису испунили услове савеза који су склопили предам мном, учинићу као са телетом када га располуте и прођу између полутки. ¹⁹ Поглаваре Јуде, главаре Јерусалима, дворане, свештенике и сав народ земље који је прошао између полутки телета ²⁰ предаћу у руке њихових непријатеља и у руке оних који им раде о глави. Њихови ће лешеви постати храна небеским птицама и зверима земаљским.

²¹ Седекију, цара Јуде, и његове главаре предаћу у руке њихових непријатеља, у руке оних који им раде о глави и у руке војске цара Вавилона која се повукла од вас. ²² Ево, заповедићу – говори Господ – и вратићу их на овај град. Напашће га, освојиће га и спалиће га огњем. А Јудине градове ћу да претворим у пустош без становника.’“

Синови Рихавови

35 Реч која је од Господа дошла Јеремији у време Јоакима, сина Јудиног цара Јосије: ² „Иди у кућу Рихавових потомака и разговарај с њима. Доведи их у Дом Господњи, у једну од одаја, па им дај да пију вино.“

³ И ја сам повео Јазанију, Јеремијиног сина, и Ховасијиног унука, његову браћу, све његове синове и све из Рихавовог дома. ⁴ Довео сам их у Господњи Дом, у одају синова Анана, сина Божијег човека Игдалија. Она је била поред одаје главара, поврх собе Салумовог сина Масије, вратара прага. ⁵ Онда сам пред синове Рихавове куће ставио пехаре пуне вина и чаше, па сам им рекао: „Пијте вино.“

⁶ Одговорили су: „Ми не пијемо вино! Наш праотац Јонадав, Рихавов син, нам је заповедио: ’Не пијте вино ни ви ни ваша деца довека! ⁷ Куће не градите, семе не сејте, винограде не садите и не поседујте их. У шаторима пребивајте довека, да бисте живели многе дане на земљи у којој сте дошљаци.’ ⁸ И ми смо послушали глас Јонадава, сина нашег праоца Рихава у свему што нам је заповедио. Зато довека не пијемо вино ни ми, ни наше жене, ни наши синови, ни наше ћерке. ⁹ Куће не градимо да у њима пребивамо, винограде и поља и семе не поседујемо, ¹⁰ у шаторима живимо. Послушали смо и урадили све како нам је заповедио наш праотац Јонадав. ¹¹ Али када је у земљу дошао Навуходоносор, цар Вавилона, рекли смо: ’Хајде да се склонимо у Јерусалим пред војском Халдејаца и пред војском Арамејаца.’ Тако смо остали у Јерусалиму.“

¹² А Јеремији је дошла реч од Господа: ¹³ „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: иди и реци свакоме у Јуди и свим становницима Јерусалима: ’Зар нећете да прихватите укор и послушате моје речи? – говори Господ. ¹⁴ Испуњавају се речи Рихавовог сина Јонадава, када је заповедио својој деци да не пију вино. И нису пили све до дана данашњег. Послушали су заповест свог праоца. А ја сам вама упорно говорио и говорио, али ме нисте послушали! ¹⁵ Слао сам вам упорно све моје слуге пророке и опомињао: нека се свако врати са свог злог пута, поправите своје дела и не идите за другим боговима да им служите. Тада ћете пребивати у земљи коју сам дао вама и вашим прецима. Али нисте пригнули ухо и нисте ме послушали! ¹⁶ Синови Рихавовог сина Јонадава су послушали заповест свог праоца, коју им је наложио. А овај народ мене није послушао.’

¹⁷ Зато овако каже Господ, Бог над војскама, Бог Израиља: ’Ево, на Јуду и све становнике Јерусалима доводим пропаст коју сам им најавио! Јер сам им говорио – нису ме послушали; звао сам их – нису се одазвали!’“

¹⁸ Кући Рихавовој пророк Јеремија је казао: „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Послушали сте заповест свог праоца Јонадава, извршили сте све његове заповести и урадили све како вам је заповедио. ¹⁹ Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Довека неће нестати човек из куће Рихавовог сина Јонадава који би стајао преда мном!“’“

Јоаким спаљује Јеремијин свитак

36 Четврте године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, дошла је Јеремији ова реч од Господа: ² „Узми свитак^[a] и запиши у њега све речи које ти објављујем за Израиљ, за Јуду и за све народе, од дана када сам ти говорио у Јосијино време, па до данас. ³ Можда ће чути дом Јудин за сву пропаст коју намеравам да им нанесем, па се свако врати са свог злог пута и ја им опростим њихову кривицу и грех њихов.“

⁴ Јеремија је позвао Варуха, Ниријиног сина. Варух је записао на свитак, по Јеремијином казивању, све Господње речи које су му објављене. ⁵ Онда је Јеремија заповедио Варуху: „Мени су забранили и не могу да одем у Господњи Дом. ⁶ Зато ти иди и прочитај свитак који си записао по мом казивању, све Господње речи. Нека чује народ у Дому Господњем на дан поста. Нека чује сва Јуда, они што долазе из својих градова. Ти им прочитај. ⁷ Можда ће њихово преклињање пасти пред Господа, па се свако врати са свог злог пута, јер су велики гнев и срдња које је Господ објавио против овог народа.“

⁸ Ниријин син Варух је урадио како му је заповедио пророк Јеремија, да у Дому Господњем прочита свитак речи Господњих. ⁹ А пете године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, деветог су месеца објавили пост пред Господом за сав народ у Јерусалиму и за све који су из Јудиних градова дошли у Јерусалим. ¹⁰ У одаји Гемарије, сина писара Сафана – у горњем дворишту, код улаза на Нова врата Дома Господњег – Варух је пред целим народом прочитао Јеремијину поруку из свитка.

¹¹ А Михеја, син Гемарије и унук Сафанов, је чуо све Господње речи из свитка, ¹² па је сишао до царевог двора и до писареве одаје. И гле, тамо су седели сви главари: писар Елисама, Семајин син Делаја, Ахворов син Елнатан, Сафанов син Гемарије, Ананијин син Седекија и сви главари. ¹³ Михеја им је пренео све речи које је чуо док је Варух пред народом читао свитак. ¹⁴ На то су главари послали Варуху Јудија, Нетанијевог сина, Селемијиног унука и Кушијевог праунука. Поручили су му: „Узми у руке свитак који си читао пред народом и дођи.“ Ниријин син Варух је узео свитак у руке и отишао к њима. ¹⁵ Рекли су му: „Седи, молимо те, па прочитај и нама да чујемо.“

На то је Варух и њима прочитао свитак да чују. ¹⁶ И чим су чули све те речи са стрепњом су погледали један другог, а Варуху су рекли: „Јавићемо цару о свему овоме!“ ¹⁷ Питали су Варуха: „Реци нам, молимо те, како си забележио све ове речи из његових уста?“

¹⁸ Варух им је одговорио: „Он ми је устима објављивао све ове речи, а ја сам их мастилом писао на свитак.“

¹⁹ Поглавари су рекли Варуху: „Иди, па се сакријте и ти и Јеремија! Нека нико не зна где сте.“

²⁰ Затим су отишли цару у двориште, а свитак су оставили у одаји писара Елисама. Пренели су цару о свим овим догађајима. ²¹ Цар је послао Јудија да донесе свитак и он га је донео из одаје писара Елисама. Онда је Јудије читао свитак пред царем и пред свим главарима који су стајали крај цара. ²² Цар је седео у зимској кући. Био је девети месец и пред њим је горело огњиште. ²³ И кад би Јудије прочитао три или четири ступца, цар би их исекао писаревим перорезом. Бацао их је у ватру, у огњиште, све док сав свитак није изгорео у ватри огњишта. ²⁴ И нису се уплашили, нису раздерали своју одећу ни цар ни све његове слуге који су чули све ове речи. ²⁵ Иако су Елнатан, Делаја и Гемарије молили цара да не спаљује свитак, он их није послушао. ²⁶ Цар је заповедио Јерамеилу, царевом сину, Азриловом сину Сераји и Авдиловом сину Селемији да ухвате и писара Варуха и пророка Јеремију. Али Господ их је сакрио.

²⁷ Јеремији је дошла реч од Господа након што је цар спалио свитак са поруком коју је према Јеремијином казивању записао Варух: ²⁸ „Узми други свитак и на њему поново запиши пређашње речи које су биле на пређашњем свитку, који је спалио Јудин цар Јоаким. ²⁹ Реци овако за Јоакима, цара Јуде: ’Господ ти овако поручује: спалио си онај свитак и рекао: зашто си на њему записао: цар Вавилона ће сигурно доћи и разориће ову земљу, истребиће из ње и људе и стоку? ³⁰ Зато овако каже Господ о Јоакиму, цару Јуде: неће имати наследника на Давидовом престолу! Његов ће леш бити бачен на дневну жегу и ноћну хладноћу. ³¹ Казнићу и њега, његово потомство и његове слуге за кривице њихове. На њих, на становнике Јерусалима и на свакога у Јуди донећу пропаст коју сам им најавио, а они нису послушали.’“

³² Тако је Јеремија узео други свитак па га је дао писару Варуху, Ниријином сину. Он је на свитку записао, по Јеремијином казивању, све речи свитка који је у ватри спалио Јудин цар Јоаким. И још је тим речима додано много сличних речи.

Велико спасење

2 Утолико ревносније треба да пазимо на оно што смо чули, да не залутамо. ² Јер ако се порука која је дата посредством анђела показала поузданом, те ако су они који је нису следили примили заслужену казну за сваки преступ и сваку непослушност, ³ како ћемо избећи казну ми ако занемаримо толико спасење? Господ је први проповедао то спасење, а нама су га потврдили они који су га слушали. ⁴ Бог га је потврдио знацима и чудима и деловањем различитих сила, те раздељивањем Духа Светога по својој вољи.

⁵ Бог, наиме, није анђелима покорио будући свет о коме говоримо. ⁶ Неко је изјавио негде у Писму:

А то да му је све покорено, значи да није остало ништа што би му се супротстављало. Ипак, сада још увек не видимо да му је све покорено, ⁹ али зато видимо Исуса, који је за кратко био учињен мањим од анђела, овенчаног славом и чашћу због смрти коју је претрпео, како би Божијом милошћу искусио смрт за све.

¹⁰ Јер, приличило је Богу, посредством кога и ради кога све постоји, да патњама учини савршеним зачетника њиховог спасења, како би многу децу увео у славу. ¹¹ Наиме, и Исус који чини људе светима, и они које он чини светима, сви имају истог Оца. Зато се не стиди да их назове браћом ¹² кад каже:

¹³ И поново:

И још:

¹⁴ А пошто деца деле заједничку крв и тело, тако је и он постао као они, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола, ¹⁵ те да избави оне који целог свог живота робују страху од смрти. ¹⁶ Јер, јасно је да он није дошао да помогне анђелима, него Авра̂мовом потомству. ¹⁷ Требало је, наиме, да у свему постане сличан својој браћи, да би био милосрдни и верни Првосвештеник који служи пред Богом за њих, како би окајао грехе народа. ¹⁸ Па пошто је и са̂м прошао кроз искушење док је патио, у стању је да помогне онима који пролазе кроз искушење.