Old/New Testament

23 »Немој да дајеш лажне изјаве. Не помажи опакоме лажним сведочењем. ² Не поводи се за већином да би чинио зло. Када сведочиш у парници, не искривљуј правду приклањајући се већини. ³ Не буди пристрастан ни према сиромаху у његовој парници.

⁴ »Ако наиђеш на залуталог бика или магарца свога непријатеља, свакако му их врати. ⁵ Ако видиш магарца онога ко те мрзи како је пао под својим теретом, не остављај га тамо, већ му свакако помози око њега.

⁶ »Не ускраћуј правду своме сиромаху у његовој парници. ⁷ Клони се лажне оптужбе и немој да погубиш човека који је недужан или у праву, јер ја нећу опростити кривцу.

⁸ »Не примај мито, јер мито заслепљује и оне који добро виде и изврће речи праведника.

⁹ »Не тлачи дошљака, јер и сами знате како је дошљаку, пошто сте били дошљаци у Египту.

¹⁰ »Шест година засејавај своју земљу и убири њен род, ¹¹ а седме године је не обрађуј, него је остави да се одмори. Нека се са ње храни сиротиња твога народа, а шта они оставе, нека поједу дивље животиње. Тако учини и са својим виноградом и маслињаком.

¹² »Шест дана обављај свој посао, а седмог дана се одмарај, да могу да се одморе твој бик и твој магарац и да се окрепи син твоје робиње и дошљак.

¹³ »Пазите да чините све што сам вам рекао.

»Не помињи имена других богова – нека се не чују из твојих уста.«

Закон о три велике светковине

(2. Мојс 34,18-26; 5. Мојс 16,1-17)

¹⁴ »Три пута годишње одржавај моју светковину.

¹⁵ »Слави Празник бесквасног хлеба. Седам дана у одређено време месеца авива једи бесквасни хлеб као што сам ти заповедио, јер си у том месецу изашао из Египта.

»Нека нико пред мене не излази празних руку.

¹⁶ »Слави и Празник убирања првина усева које си посејао на својој њиви и Празник бербе на крају године, када са њиве сакупљаш своје усеве.

¹⁷ »Три пута годишње нека се свако твоје мушко покаже пред Господом ГОСПОДОМ.

¹⁸ »Не приноси крв моје жртве заједно с нечим што у себи има квасца, а лој мојих жртава принетих за време светковина не остављај до јутра.

¹⁹ »Најбоље од првина своје земље доноси у Дом ГОСПОДА, свога Бога.

»Не кувај јаре у млеку његове мајке.«

Упутства за улазак у Ханаан

²⁰ »Ево, шаљем анђела пред тобом, да те чува на путу и да те одведе до места које сам припремио. ²¹ Обрати пажњу на њега и слушај га. Не буни се против њега – он вам неће опростити побуну. Јер, у њему је моје Име. ²² Ако га заиста будеш слушао и чинио све што ти кажем, бићу непријатељ твојим непријатељима и противник твојим противницима. ²³ Мој анђео ће ићи пред тобом и одвести те у земљу Аморејаца, Хетита, Перижана, Ханаанаца, Хивијаца и Јевусејаца, и ја ћу их уништити. ²⁴ Не клањај се њиховим боговима, не служи им и не чини оно што они чине. Богове им поруши, а свете стубове поразбијај. ²⁵ Служи ГОСПОДУ, своме Богу, и он ће благословити твоју храну и воду. Од тебе ћу уклонити болест ²⁶ и ниједна жена у твојој земљи неће побацити ни бити нероткиња. Даћу ти пун животни век.

²⁷ »Пред тобом ћу слати своју страву и уносити пометњу у сваки народ на који наиђеш. Учинићу да сви твоји непријатељи побегну пред тобом. ²⁸ Пред тобом ћу слати стршљене^[a] који ће Хивијце, Ханаанце и Хетите истерати пред тобом. ²⁹ Али нећу их истерати у једној години, јер би земља опустела, а звери би ти се сувише намножиле. ³⁰ Истериваћу их пред тобом мало по мало док се не намножиш довољно да запоседнеш земљу. ³¹ Поставићу ти границе од Црвеног до Филистејског мора^[b] и од пустиње до реке Еуфрат^[c]. Предаћу ти у руке становнике те земље, па ћеш их истерати испред себе. ³² С њима и с њиховим боговима не склапај никакав савез. ³³ Нека не остану да живе у твојој земљи, да те не наведу да згрешиш против мене. Јер, ти би служио њиховим боговима – то би ти била замка.«

Склапање Савеза

24 ГОСПОД рече Мојсију: »Попните се до ГОСПОДА – ти, Аарон, Надав и Авиху, и седамдесеторица од израелских старешина. Поклоните се издалека, ² а само Мојсије нека приђе ГОСПОДУ. Остали нека не прилазе, а ни народ нека се не пење с њим.«

³ Мојсије оде и пренесе народу све ГОСПОДЊЕ речи и законе, а народ одговори у један глас: »Учинићемо све што је ГОСПОД рекао.«

⁴ Потом Мојсије записа све ГОСПОДЊЕ речи. А ујутро устаде рано и у подножју горе подиже жртвеник и дванаест камених стубова за дванаест израелских племена. ⁵ Онда посла младе Израелце да ГОСПОДУ принесу жртве паљенице и јунце као жртве за заједништво. ⁶ Мојсије узе половину крви и стави је у зделе, а другом половином запљусну жртвеник.

⁷ Затим узе Књигу савеза и прочита је народу, а народ рече: »Чинићемо све што је ГОСПОД рекао и слушаћемо.«

⁸ Онда Мојсије узе крви и њоме запљусну народ, говорећи: »Ово је крв савеза који је ГОСПОД склопио с вама на основу свих ових речи.«

⁹ Мојсије, Аарон, Надав, Авиху и седамдесет израелских старешина попеше се ¹⁰ и видеше Бога Израеловог. Под ногама му је било нешто као плочник начињен од лазулита сјајног као само небо. ¹¹ Бог не диже руку на вође Израелаца: гледали су Бога и јели и пили.

Мојсије се пење на гору да прими камене плоче

¹² ГОСПОД рече Мојсију: »Попни се к мени на гору и ту остани, а ја ћу ти дати камене плоче са законом и заповестима које сам написао за њихову поуку.«

¹³ Тада се Мојсије и његов помоћник Исус Навин спремише, и Мојсије се попе на Божију гору.

¹⁴ Мојсије рече старешинама: »Чекајте нас овде док се не вратимо. Аарон и Хур су са вама, па ко има какав спор, нека се обрати њима.«

¹⁵ Када се Мојсије попео на гору, њу прекри облак ¹⁶ и Слава ГОСПОДЊА настани се на Синајској гори. Облак је шест дана прекривао гору, а седмога дана ГОСПОД из облака позва Мојсија. ¹⁷ Израелцима је Слава ГОСПОДЊА на врху горе изгледала као огањ који сажиже. ¹⁸ Тада Мојсије уђе у облак док се пењао на гору.

И он остаде на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи.

Прича о радницима у винограду

20 »Царство небеско је слично домаћину који је рано ујутро изашао да унајми раднике за свој виноград. ² Погоди се с радницима да им плати динар^[a] дневно, па их посла у виноград.

³ »Око девет сати^[b] изађе из куће и виде неке људе како беспослени стоје на тргу, ⁴ па им рече: ‚Идите и ви у мој виноград, а ја ћу вам платити колико је право.‘ ⁵ И они одоше.

»А он опет изађе око дванаест^[c], па око три сата^[d], и учини исто. ⁶ Око пет сати^[e] изађе поново и нађе друге људе који су стајали, па их упита: ‚Зашто цео дан овде стојите беспослени?‘

⁷ »Они му рекоше: ‚Зато што нас нико није унајмио.‘

»А он им рече: ‚Идите и ви у виноград.‘

⁸ »Када је пало вече, власник винограда рече свом управитељу: ‚Позови раднике и исплати их редом од последњих до првих.‘

⁹ »Тако дођоше они који су били унајмљени око пет сати, и сваки доби један динар. ¹⁰ Када су дошли они који су били унајмљени први, помислише да ће добити више, али и они добише по динар. ¹¹ Узеше га, па почеше да гунђају против домаћина ¹² говорећи: ‚Ови последњи су радили само један сат, а ти си их изједначио с нама који смо поднели терет дана и жегу!‘

¹³ »‚Пријатељу‘, рече домаћин једноме од њих, ‚нисам био неправедан према теби. Зар се ниси погодио са мном да ти платим један динар? ¹⁴ Узми своје и иди, а ја овом последњем хоћу да дам исто колико и теби. ¹⁵ Зар немам право да с оним што је моје чиним шта хоћу? Или си завидан^[f] што сам ја добар?‘

¹⁶ »Тако ће последњи бити први, а први последњи.«