Old/New Testament

Јаков стиже у Харан

29 Потом Јаков настави пут и стиже у земљу источних народа. ² У пољу угледа бунар и три стада оваца како леже покрај њега, јер су се стада напајала на том бунару. А на отвор бунара био је наваљен велик камен. ³ Тек када би се сва стада окупила на том месту, пастири би одваљали камен са отвора бунара и напојили овце. После тога би опет вратили камен на отвор.

⁴ Јаков их упита: »Одакле сте, браћо?«

»Из Харана«, одговорише они.

⁵ Онда их он упита: »Познајете ли Лавана, Нахоровог унука?«

А они одговорише: »Познајемо«.

⁶ »Је ли добро?« упита их Јаков даље.

»Добро је«, рекоше. »Ево његова кћи Рахиља управо долази са својим стадом.«

⁷ »Погледајте«, рече он, »сунце је још високо. Није време да се стока окупља за починак. Напојте овце, па их вратите на пашу.«

⁸ »Не можемо«, рекоше они, »док се сва стада не окупе и док се не одваља камен са отвора бунара. Тек тада можемо да напојимо овце.«

⁹ Док је он још разговарао с њима, Рахиља стиже са овцама свога оца, јер је била пастирица. ¹⁰ Када је Јаков угледао Рахиљу, кћер свог ујака Лавана, и Лаванове овце, приђе бунару и одваља камен са његовог отвора, па напоји овце свог ујака. ¹¹ Онда Јаков пољуби Рахиљу, па гласно заплака. ¹² Када јој је рекао да је сестрић њеног оца, Ревекин син, Рахиља отрча и то јави свом оцу.

¹³ Чим је чуо вест о сестрином сину Јакову, Лаван му потрча у сусрет, загрли га и пољуби, па га одведе својој кући.

Када му је Јаков испричао све што се догодило, ¹⁴ Лаван рече: »Заиста си ти моја крв^[a]!«

Јаков се жени Лијом и Рахиљом

Када је Јаков код Лавана провео месец дана, ¹⁵ Лаван му рече: »Зар да ми служиш без плате зато што си ми сестрић? Реци ми колико да те плаћам.«

¹⁶ А Лаван је имао две кћери. Старија се звала Лија, а млађа Рахиља. ¹⁷ Лија је имала слабе очи, а Рахиља је била стасита и лепа.

¹⁸ Јаков је заволео Рахиљу, па рече: »Служићу ти седам година за твоју млађу кћер Рахиљу.«

¹⁹ »Боље да је дам теби него неком другом«, рече Лаван. »Остани код мене.«

²⁰ Тако је Јаков служио за Рахиљу седам година, које су му се, због љубави према њој, учиниле као само неколико дана.

²¹ Тада Јаков рече Лавану: »Дај ми моју жену, да спавам с њом, јер је време мог служења истекло.«

²² Лаван окупи све мештане и спреми гозбу. ²³ Али, када је пало вече, он узе своју кћер Лију и уведе је к Јакову, па је Јаков спавао с њом. ²⁴ А Лаван је своју робињу Зилпу дао својој кћери Лији да јој буде слушкиња. ²⁵ Када је свануло јутро, а оно – с њим Лија!

Јаков рече Лавану: »Шта си ми то урадио? Зар ти нисам служио за Рахиљу? Зашто си ме преварио?«

²⁶ »Овде код нас није обичај да се млађа кћи уда пре старије«, одговори Лаван. ²⁷ »Заврши свадбену седмицу са овом, па ћемо ти дати и ону другу за још седам година служења.«

²⁸ Јаков тако и учини и заврши свадбену седмицу са Лијом. Тада му Лаван даде своју кћер Рахиљу за жену, ²⁹ а своју робињу Билху даде Рахиљи да јој буде слушкиња. ³⁰ Тако је Јаков спавао и са Рахиљом. А Рахиљу је волео више од Лије, па је Лавану служио још седам година.

Јаковљева деца

³¹ ГОСПОД виде да је Лија невољена, па јој даде да рађа децу, док је Рахиља била нероткиња.

³² Лија затрудне и роди сина и даде му име Рувим^[b], јер, како рече: »ГОСПОД је видео мој јад и сада ће ме муж заволети.«

³³ Лија поново затрудне и роди сина, па рече: »Зато што је ГОСПОД чуо да сам невољена, дао ми је и овог сина.« Зато му даде име Симеон^[c].

³⁴ Онда опет затрудне и роди сина, па рече: »Сада ће се мој муж везати за мене, јер сам му родила три сина.« Зато му даде име Левије^[d].

³⁵ Она још једном затрудне и роди сина, па рече: »Овога пута ћу захвалити ГОСПОДУ.« Зато му даде име Јуда^[e].

Потом престаде да рађа.

30 Када је Рахиља видела да Јакову не рађа децу, постаде љубоморна на своју сестру, па рече Јакову: »Дај ми децу, иначе ћу свиснути!«

² А Јаков се наљути на Рахиљу и рече: »Зар сам ја на месту Бога, који ти је ускратио децу^[f]?«

³ Тада она рече: »Ево моје слушкиње Билхе – спавај с њом, да она роди за мене^[g] и да ја тако преко ње добијем децу.«

⁴ Тако му она даде своју слушкињу Билху за жену. Јаков је спавао с Билхом, ⁵ и она затрудне и роди му сина.

⁶ Тада Рахиља рече: »Бог је пресудио у моју корист. Услишио ми је молитву и дао ми сина.« Зато га назва Дан^[h].

⁷ Рахиљина слушкиња Билха опет затрудне и роди Јакову другог сина.

⁸ Тада Рахиља рече: »Жестока је била моја борба са мојом сестром, али победила сам.« Зато му даде име Нефталим^[i].

⁹ Када је Лија видела да је престала да рађа, узе своју слушкињу Зилпу и даде је Јакову за жену. ¹⁰ Лијина слушкиња Зилпа роди Јакову сина.

¹¹ Тада Лија рече: »Каква срећа!« Зато му даде име Гад^[j].

¹² Лијина слушкиња Зилпа роди Јакову и другог сина.

¹³ Тада Лија рече: »Баш сам срећна! Жене ће ме звати срећном!« Зато му даде име Асир^[k].

¹⁴ У време жетве пшенице, Рувим оде у поље и нађе мандрагоре^[l], па их донесе својој мајци Лији.

Рахиља рече Лији: »Молим те, дај ми мало мандрагора твога сина.«

¹⁵ Али Лија јој одговори: »Мало ли је што си ми узела мужа, него хоћеш да ми узмеш и мандрагоре мога сина?«

»Добро«, рече Рахиља, »нека Јаков ноћас легне с тобом у замену за мандрагоре твога сина.«

¹⁶ Када се Јаков увече вратио с поља, Лија му изађе у сусрет и рече: »Спаваћеш са мном, јер сам те унајмила мандрагорама свога сина.« Тако Јаков те ноћи леже с њом.

¹⁷ Бог услиши Лијину молитву, и она затрудне и роди Јакову петог сина.

¹⁸ Тада она рече: »Бог ме је наградио што сам своју слушкињу дала своме мужу.« Зато му даде име Исахар^[m].

¹⁹ Онда Лија опет затрудне и роди Јакову шестог сина, ²⁰ па рече: »Бог ми даде диван дар. Сада ће ме мој муж поштовати, јер сам му родила шест синова.« Зато му даде име Завулон^[n].

²¹ Касније Лија роди и кћер и даде јој име Дина.

²² Онда се Бог сети Рахиље, услиши јој молитву и учини је плодном. ²³ Она затрудне и роди сина, па рече: »Бог је уклонио моју срамоту.« ²⁴ Даде му име Јосиф^[o], говорећи: »Нека ми ГОСПОД дâ још једног сина.«

Јаков склапа погодбу с Лаваном

²⁵ Када је Рахиља родила Јосифа, Јаков рече Лавану: »Пусти ме да се вратим у свој завичај. ²⁶ Дај ми моје жене и децу, за које сам ти служио, па да идем. Јер, ти добро знаш колико сам радио за тебе.«

²⁷ На то му Лаван рече: »Допусти ми да ти ово кажем: гатањем сам сазнао да ме је ГОСПОД због тебе благословио.« ²⁸ И још рече: »Одреди плату коју тражиш од мене, и даћу ти је.«

²⁹ Јаков му одговори: »Знаш како сам ти служио и како је било твојој стоци уз мене. ³⁰ Оно мало што си имао пре мог доласка сада се обилно умножило и ГОСПОД те је благословио где год сам крочио ногом. Зар није време да почнем да радим и за свој дом?«

³¹ Лаван упита: »Шта да ти дам?«

»Немој ништа да ми даш«, одговори Јаков. »Али ако ово за мене учиниш, остаћу да ти напасам стада и да их чувам: ³² пусти ме да данас прођем кроз сва твоја стада и да издвојим сваку пегаву и шарену овцу и свако црно јагње, и сваку шарену и пегаву козу. То ће ми бити плата. ³³ Убудуће ће моје поштење сведочити за мене кад год будеш проверавао моју плату – свака коза у мом поседу која не буде шарена или пегава и свако јагње које не буде црно, нека се сматрају украденима.«

³⁴ »У реду«, рече Лаван. »Нека буде како си рекао.« ³⁵ Али, тог истог дана, Лаван уклони све јарце који су имали пруге или шаре и све пегаве и шарене козе – све које су на себи имале имало белог – и сву црну јагњад, и предаде их својим синовима. ³⁶ Онда оде три дана хода далеко од Јакова, док Јаков остаде да напаса остала Лаванова стада.

³⁷ Јаков узе свежих тополиних, бадемових и платанових гранчица, па у њих уреза беле пруге гулећи кору и огољујући бело дрво гранчица. ³⁸ Онда огуљене гранчице стави у сва појила, да буду пред стадима када буду долазила да пију. Када су животиње биле у полном жару и долазиле да пију, ³⁹ париле су се испред гранчица. Тако су рађале пругасте, пегаве или шарене младе.

⁴⁰ Јаков је младе животиње држао одвојено, а остале је окренуо тако да гледају у пругасте и црне животиње које су припадале Лавану. Тако је Јаков за себе добио одвојена стада и није их мешао са Лавановим животињама. ⁴¹ Када су се снажније животиње из стада париле, Јаков би стављао гранчице у појила испред животиња, да би се животиње париле поред прућа. ⁴² Али пред кржљаве животиње Јаков није стављао гранчице. Тако су кржљаве животиње припадале Лавану, а снажне Јакову. ⁴³ И Јаков се силно обогати, стекавши много ситне стоке, слушкиња и слугу, камила и магаради.

Излечење одузетога

(Мк 2,1-12; Лк 5,17-26)

9 Исус уђе у чамац, преплови на другу обалу и стиже у свој град. ² Тада му донеше једног одузетог човека који је лежао на постељи.

Када је видео њихову веру, Исус рече одузетоме: »Само храбро, синко, опраштају ти се греси.«

³ Тада неки учитељи закона рекоше у себи: »Овај хули!«

⁴ А Исус, пошто је знао шта мисле, рече: »Зашто тако зло мислите? ⁵ Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘? ⁶ Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Устани, узми своју постељу и иди кући.«

⁷ И човек устаде и оде кући.

⁸ Када је народ то видео, испуни се страхом, па поче да слави Бога што је људима дао такву власт.

Исус позива Матеја

(Мк 2,13-17; Лк 5,27-32)

⁹ Одлазећи оданде, Исус виде човека који се звао Матеј како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«

И овај устаде и пође за њим.

¹⁰ Док је Исус обедовао у кући, дођоше многи цариници и грешници, па су обедовали с њим и с његовим ученицима.

¹¹ Када су фарисеји то видели, упиташе Исусове ученике: »Зашто ваш учитељ једе с цариницима и грешницима?«

¹² А Исус је то чуо, па рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. ¹³ Него, идите и научите шта значи: ‚Милосрђе хоћу, а не жртве.‘^(A) Јер, ја нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.«

Исуса испитују о посту

(Мк 2,18-22; Лк 5,33-39)

¹⁴ Тада му приђоше Јованови ученици и упиташе га: »Како то да ми и фарисеји постимо, а твоји ученици не посте?«

¹⁵ А Исус им рече: »Могу ли сватови да тугују док је младожења с њима? Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.

¹⁶ »Нико не пришива закрпу од сировог сукна на стари огртач, јер би се закрпа отргла од огртача, па би рупа постала још већа. ¹⁷ Ни ново вино се не сипа у старе мешине, јер би се мешине поцепале, вино просуло, а мешине пропале. Него, ново вино се сипа у нове мешине, па се обоје сачува.«