Old/New Testament

Израелци код Синајске горе

19 Када се навршило три месеца од изласка из Египта, баш тог дана, Израелци стигоше у Синајску пустињу. ² Након што су отишли из Рефидима, ушли су у Синајску пустињу и у њој се утаборили подигавши табор пред гором.

³ Тада се Мојсије попе к Богу, а ГОСПОД га позва са горе, па му рече: »Овако кажи Израелцима, Јаковљевом народу: ⁴ ‚Видели сте шта сам учинио са Египтом, како сам вас носио на орлујским крилима и довео вас себи. ⁵ Ако ми се будете потпуно покоравали и држали се мога савеза, бићете ми драгоцена својина међу свим народима. Иако је цео свет мој, ⁶ ви ћете ми бити царство свештеникâ и свети народ.‘ Ове речи пренеси Израелцима.«

⁷ Мојсије се врати и позва старешине народа, па пред њима исприча све што му је ГОСПОД заповедио да каже.

⁸ А сав народ одговори у један глас: »Учинићемо све што је ГОСПОД рекао.«

Тада Мојсије оде ГОСПОДУ с одговором народа.

⁹ ГОСПОД рече Мојсију: »Доћи ћу ти у густом облаку, да народ чује кад будем говорио с тобом и да ти увек верује.«

Потом Мојсије пренесе ГОСПОДУ одговор народа, ¹⁰ а ГОСПОД му рече: »Иди народу и освештај га данас и сутра. Нека оперу одећу, ¹¹ а трећега дана нека буду спремни, јер ће се трећега дана ГОСПОД спустити на Синајску гору наочиглед целом народу. ¹² Народу постави међе око горе и реци: ‚Пазите да се не пењете на гору и да не дотичете њено подножје. Ко дотакне гору, биће погубљен. ¹³ Нека таквога не дотакне рука, него нека се каменује или убије стрелом. Био то човек или животиња, нека не остане у животу.‘ Тек када се отегнуто огласи овнујски рог, нека се пењу на гору.«

¹⁴ Када се са горе спустио к народу, Мојсије их освешта и они опраше своју одећу.

¹⁵ Онда им рече: »Спремите се за трећи дан. И не прилазите жени.«

¹⁶ Трећега дана ујутро проломи се грмљавина и севнуше муње, над гору се надви густ облак и зачу се снажан звук рога. Сав народ у табору задрхта. ¹⁷ Мојсије поведе народ из табора у сусрет Богу, па стадоше у подножју горе. ¹⁸ Синајску гору обавијао је дим, јер се ГОСПОД спустио на њу у огњу. Из ње је куљао дим као из пећи и сва се гора страховито тресла, ¹⁹ а звук рога бивао све јачи. Тада Мојсије поче да говори, а Божији глас му је одговарао.

²⁰ ГОСПОД се спусти на врх Синајске горе и позва Мојсија на њен врх.

Мојсије се попе онамо, ²¹ а ГОСПОД му рече: »Сиђи и опомени народ да не покушава на силу да се пробије да би видео ГОСПОДА, јер би многи погинули. ²² И сами свештеници, који прилазе ГОСПОДУ, нека се освештају, да их ГОСПОД не уништи.«

²³ Мојсије рече ГОСПОДУ: »Народ не може да се попне на Синајску гору, јер си нас ти сам опоменуо када си рекао: ‚Постави међе око горе и прогласи је светом.‘«

²⁴ »Сиђи«, рече му ГОСПОД, »па се опет попни заједно с Аароном, али нека се свештеници и народ не пробијају на силу да би се попели до ГОСПОДА, да их ГОСПОД не уништи.«

²⁵ И Мојсије сиђе к народу и то му рече.

Десет заповести

(5. Мојс 5,1-21)

20 Онда Бог изговори све ове речи:

² »Ја сам ГОСПОД, твој Бог, који те је извео из Египта, куће ропства.

³ »Немој да имаш других богова осим мене. ⁴ Не прави себи идола у обличју било чега што је горе на небу или доле на земљи или испод у води. ⁵ Не клањај им се, нити им служи, јер сам ја, ГОСПОД, твој Бог, љубоморан Бог и кажњавам децу за грех родитеља до трећег и четвртог колена оних који ме мрзе, ⁶ а показујем љубав до хиљадитог колена онима који ме воле и држе се мојих заповести.

⁷ »Не злоупотребљавај име ГОСПОДА, свога Бога, јер ГОСПОД неће оставити некажњеног онога ко злоупотребљава његово име.

⁸ »Сети се да суботу држиш светом. ⁹ Шест дана ради и обављај своје послове, ¹⁰ али седми дан је субота ГОСПОДА, твога Бога. Тога дана не обављај никакав посао, ни ти, ни твој син, ни твоја кћи, ни твој роб, ни твоја робиња, ни твоја стока, ни дошљак који живи међу вама. ¹¹ Јер, ГОСПОД је за шест дана начинио небо и земљу и море и све што је у њима, а седмог дана се одмарао. Зато је ГОСПОД благословио суботу и учинио је светом.

¹² »Поштуј свога оца и своју мајку, да поживиш дуго у земљи коју ти даје ГОСПОД, твој Бог.

¹³ »Не убиј.

¹⁴ »Не учини прељубу.

¹⁵ »Не укради.

¹⁶ »Не сведочи лажно против свога ближњега.

¹⁷ »Не пожели кућу свога ближњега. Не пожели жену свога ближњега, ни његовог роба ни робињу, ни његовог вола ни магарца, ни било шта друго што припада твоме ближњему.«

Народ у страху

(5. Мојс 5,22-33)

¹⁸ Када је сав народ видео громове и муње, чуо звук рога и видео гору обавијену димом, задрхта од страха и стаде подаље.

¹⁹ Народ рече Мојсију: »Ти нам говори, а ми ћемо слушати. Али немој да нам говори Бог, да не погинемо.«

²⁰ А Мојсије рече народу: »Не бојте се, јер Бог је дошао да вас искуша, да страх од Бога буде у вама и не дâ вам да згрешите.«

²¹ Народ остаде подаље, а Мојсије приђе густој тмини у којој је био Бог.

Жртвеник

²² ГОСПОД рече Мојсију: »Овако реци Израелцима: ‚Сами сте видели да сам вам говорио са неба. ²³ Не правите уз мене богове од сребра ни богове од злата.‘

²⁴ »Подигни ми жртвеник од земље и на њему ми приноси своје жртве паљенице и жртве за заједништво, своју ситну и крупну стоку. Доћи ћу и благословити те на сваком месту на ком одредим да се помиње моје Име. ²⁵ Ако ми подигнеш жртвеник од камена, не прави га од клесаног камена, јер ћеш га оскврнавити ако га дотакнеш алатком. ²⁶ Не пењи се до мог жртвеника уза степенице, да се на њему не покаже твоја голотиња.

Прича о окрутном слузи

²¹ Тада Петар приђе Исусу и упита га: »Господе, колико пута може мој брат да згреши против мене, а ја да му опростим? Седам пута?«

²² »Кажем ти«, рече му Исус, »не седам, него седамдесет седам.

²³ »Стога је Царство небеско слично цару који је одлучио да среди рачуне са својим слугама. ²⁴ Када је почео да обрачунава, доведоше му једнога који му је дуговао десет хиљада таланата^[a]. ²⁵ Пошто овај није имао да му врати, господар заповеди да се дужник, његова жена и деца и све што има продају и да се дуг тако измири.

²⁶ »Тада слуга паде ничице пред царем, молећи га: ‚Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.‘ ²⁷ И господар се сажали на тог слугу, отпусти га и опрости му дуг.

²⁸ »А тај исти слуга, када је изашао, нађе једног свог друга у служби, који му је дуговао сто динара^[b], па га дограби и поче да га дави, говорећи: ‚Врати ми дуг!‘

²⁹ »Тада његов друг паде ничице пред њим, преклињући га: ‚Имај стрпљења са мном и вратићу ти дуг.‘ ³⁰ Али он то не хтеде, него оде и баци овога у тамницу док не врати дуг.

³¹ »Када су друге слуге виделе шта се догодило, веома се ражалостише, па одоше и обавестише свога господара о свему што се догодило.

³² »Тада господар позва к себи оног слугу и рече му: ‚Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио! ³³ Зар није требало да се и ти смилујеш своме другу као што сам се ја смиловао теби?‘ ³⁴ И његов господар се разгневи, па га предаде тамничарима да га муче док му не врати цео дуг.

³⁵ »Тако ће мој небески Отац поступити с вама ако сваки од вас од свега срца не опрости своме брату.«