Old/New Testament

Јаковљев сусрет с Исавом

33 Јаков диже поглед и виде Исава како долази са четири стотине људи, па подели децу Лији, Рахиљи и двема слушкињама. ² Напред стави слушкиње и њихову децу, за њима Лију и њену децу, а Рахиљу и Јосифа позади. ³ Он сâм пође пред њима и седам пута се поклони до земље док се приближавао свом брату.

⁴ Исав му потрча у сусрет и загрли га, обеси му се око врата и пољуби га, па обојица заплакаше.

⁵ Онда Исав диже поглед и угледа жене и децу, па упита: »Ко су ови с тобом?«

»Деца коју је Бог милостиво дао мени, твом слузи«, одговори Јаков.

⁶ Тада слушкиње и њихова деца приђоше и поклонише се. ⁷ За њима приђоше Лија и њена деца и поклонише се, а на крају приђоше Рахиља и Јосиф, па се и они поклонише.

⁸ Исав упита: »А шта ћеш са оним крдима што сам их срео?«

»Да нађем милост у твојим очима, господару«, одговори Јаков.

⁹ Али Исав рече: »Ја већ имам много, брате. Задржи своје за себе.«

¹⁰ »Не, молим те«, рече Јаков. »Ако сам нашао милост у твојим очима, прими тај дар од мене. Јер, видети твоје лице је као видети лице Божије, сад кад си ме милостиво примио. ¹¹ Прихвати дар који ти је донет, јер Бог је био милостив према мени, па имам свега.«

Пошто га је Јаков толико наговарао, Исав прихвати дар.

¹² Онда Исав рече: »Кренимо сада на пут. И ја ћу с тобом.«

¹³ Али Јаков му рече: »Ти, господару, знаш да су деца нејака, а треба да пазим и на овце и краве које доје. Ако животиње само један дан буду теране сувише брзо, све ће угинути. ¹⁴ Зато ти, господару, иди испред мене, твог слуге, а ја ћу полако, брзином којом може марва која је преда мном и деца, док не стигнем теби, господару, у Сеир.«

¹⁵ Исав рече: »Дај да барем оставим с тобом неколико мојих људи.«

»Љубазно је то од тебе, господару, али не треба«, одврати Јаков.

¹⁶ Тако Исав истога дана крену назад у Сеир. ¹⁷ Али Јаков оде у Сукот и тамо себи подиже кућу, а за стоку заклоне. Зато се то место и зове Сукот^[a].

¹⁸ По доласку из Падан-Арама, Јаков срећно стиже до града Сихема у Ханаану и утабори се испред града. ¹⁹ Земљу на којој је разапео свој шатор купи за сто сребрњака од синова Хамора оца Сихемовог. ²⁰ Тамо Јаков подиже жртвеник и назва га по Елу, Богу Израеловом.

Дина силована

34 Дина, кћи коју је Лија родила Јакову, изађе да посети жене онога краја. ² Када ју је видео Сихем, син Хамора Хивијца, владара оне земље, ухвати је и силова. ³ Дина кћи Јаковљева прирасте му за срце, и он девојку заволе, па се трудио да задобије њену љубав.

⁴ Сихем рече свом оцу Хамору: »Узми ми ову девојку за жену.«

⁵ Када је Јаков чуо да је његова кћи Дина обешчашћена, његови синови су били код стоке у пољу, па Јаков не хтеде ништа да предузима док се они не врате.

⁶ Тада Сихемов отац Хамор дође да разговара с Јаковом. ⁷ Чим су чули шта се догодило, Јаковљеви синови се вратише с поља силно ожалошћени и бесни, јер је Сихем, када је спавао с Јаковљевом кћери, учинио оно што је у Израелу срамотно и не сме се чинити.

⁸ Хамор им рече: »Мој син Сихем се свом својом душом заљубио у вашу кћер. Молим вас да му је дате за жену. ⁹ Склапајте бракове с нама – дајте нам своје кћери за жене, а ви узимајте наше. ¹⁰ Живите међу нама – земља вам је на располагању: живите, тргујте и стичите имовину у њој.«

¹¹ А Сихем рече Динином оцу и браћи: »Учините ми ту милост, и даћу вам што год хоћете. ¹² Одредите колику год хоћете цену за невесту и колики год хоћете дар, и ја ћу вам дати колико год тражите – само ми девојку дајте за жену.«

¹³ Јаковљеви синови одговорише Сихему и његовом оцу Хамору притворно, јер је Сихем обешчастио њихову сестру Дину, ¹⁴ и овако им рекоше: »Не можемо то да учинимо – да дамо своју сестру необрезаном човеку – јер би то за нас била срамота. ¹⁵ Даћемо вам свој пристанак само ако постанете као ми тако што ћете обрезати свако своје мушко. ¹⁶ Тек тада ћемо вам давати своје кћери и узимати ваше кћери за себе, живети међу вама и с вама постати један народ. ¹⁷ Али, ако нас не послушате и не обрежете се, онда ћемо ми узети своју сестру и отићи.«

¹⁸ Њихов предлог се свиде Хамору и његовом сину Сихему. ¹⁹ Младић, који је био најугледнији од свих у дому свога оца, није нимало оклевао да уради оно што су тражили, јер је жудео за Јаковљевом кћери. ²⁰ Стога Хамор и Сихем одоше на капију свога града да разговарају са својим суграђанима.

²¹ »Ти људи су пријатељски расположени према нама«, рекоше. »Пустимо их да живе у нашој земљи и да у њој тргују – има за њих довољно простора у овој земљи. Ми можемо да се женимо њиховим кћерима, а они могу да се жене нашим кћерима. ²² Али ови људи ће пристати да живе с нама као један народ само ако се свако мушко међу нама обреже као што се они обрезују. ²³ Зар неће њихова стока, њихова имовина и све њихове остале животиње тако постати наше? Зато им дајмо свој пристанак, и они ће живети међу нама.«

²⁴ И сви се њихови суграђани сложише са Хамором и његовим сином Сихемом, па се свако мушко у граду обреза.

²⁵ Трећега дана, док су сви они још имали болове, два Јаковљева сина, Симеон и Левије, Динина браћа, узеше своје мачеве, несметано уђоше у град и убише свако мушко. ²⁶ Мачем погубише Хамора и његовог сина Сихема, узеше Дину из Сихемове куће и одоше. ²⁷ Остали Јаковљеви синови дођоше на место покоља и опљачкаше град зато што им је сестра била обешчашћена. ²⁸ Узеше њихову ситну и крупну стоку, магарце и све њихово што је било у граду и на пољу. ²⁹ Однеше све њихово богатство, одведоше све њихове жене и нејач и опљачкаше све што је било у кућама.

³⁰ Тада Јаков рече Симеону и Левију: »Увалили сте ме у невољу, јер су ме становници ове земље, Ханаанци и Перижани, замрзели. Мало нас је, па ако се они удруже против мене и нападну ме, бићемо истребљени и ја и моји укућани.«

³¹ Али они рекоше: »Не може он с нашом сестром да поступа као са блудницом.«

Јаков поново у Бетелу

35 Бог рече Јакову: »Спреми се, па иди у Бетел и тамо живи. Тамо подигни жртвеник Богу који ти се показао када си бежао од свога брата Исава.«

² Јаков рече својим укућанима и свима који су били с њим: »Одбаците туђе богове које имате са собом, очистите се и пресвуците, ³ а онда хајдемо у Бетел. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио када сам био у невољи и био са мном на путу којим сам ишао.«

⁴ Тако они предадоше Јакову све туђе богове које су имали и минђуше које су носили на ушима, а Јаков то закопа под једном смрдљиком код Сихема. ⁵ Потом кренуше, а Бог учини да житеље околних градова обузме страх од Јаковљевих синова, па нико не пође у потеру за њима.

⁶ Јаков и сав народ који је био с њим стигоше у Луз, то јест Бетел, у Ханаану, ⁷ где он сагради жртвеник. Он то место назва Ел Бетел^[b], јер му се тамо Бог показао када је бежао од свога брата.

⁸ Тада умре Девора, Ревекина дојкиња, па је сахранише ниже Бетела, под храстом који назваше Алон Бахут^[c].

⁹ Након што се Јаков вратио из Падан-Арама, Бог му се опет показа и благослови га.

¹⁰ »Зовеш се Јаков«, рече му Бог, »али се више нећеш звати тако, него ће ти име бити Израел.«

Тако му Бог даде име Израел.

¹¹ Бог му још рече: »Ја сам Бог Свесилни. Буди плодан и множи се. Од тебе ће потећи народ и мноштво народâ, и биће царева међу твојим потомцима. ¹² Земљу коју сам дао Аврааму и Исааку, дајем и теби, а даћу је и твоме потомству.«

¹³ Тада се Бог подиже од њега са места на ком је с њим разговарао.

¹⁴ Јаков усправи један камен као стуб на месту на ком је Бог с њим разговарао, па на њега изли жртву леваницу, а поли га и уљем. ¹⁵ Место на ком је Бог с њим разговарао Јаков назва Бетел^[d].

Рахиљина смрт

¹⁶ Онда Јаков и његови кренуше из Бетела. Када је било још врло мало до Ефрате, Рахиља поче да се порађа, а имала је јаке трудове.

¹⁷ Док су трудови трајали, бабица јој рече: »Не бој се, јер и ово ће бити син.«

¹⁸ На издисају – јер је умирала – даде сину име Бен-Они^[e], али му његов отац даде име Венијамин^[f].

¹⁹ Тако Рахиља умре, па је сахранише на путу за Ефрату, то јест Витлејем. ²⁰ Јаков постави камени стуб над њеним гробом и тај стуб до дана данашњег означава Рахиљин гроб. ²¹ Потом Израел крену даље и разапе свој шатор са друге стране куле Едер.

²² Док је Израел живео у том крају, Рувим оде и леже са Билхом, наложницом свога оца, а Израел за то сазна.

Јаковљеви синови

(1. Лет 2,1-2)

Јаков је имао дванаест синова.

То су Јаковљеви синови који су му се родили у Падан-Араму.

Исаакова смрт

²⁷ Јаков се врати свом оцу Исааку у Мамру код Кирјат-Арбе, то јест Хеврона, где су боравили и Авраам и Исаак. ²⁸ Исаак је живео 180 година. ²⁹ Умро је у дубокој старости, поживевши много година, и његови га синови Исав и Јаков сахранише.

Послање Дванаесторице

(Мк 3,13-19; 6,7-13; Лк 6,12-16; 9,1-6)

10 Исус позва к себи својих дванаест ученика и даде им моћ да истерују нечисте духове и да лече сваку болест и сваку слабост.

² А ово су имена дванаесторице апостола: прво Симон, звани Петар, и његов брат Андреја; Јаков Зеведејев и његов брат Јован; ³ Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Тадеј; ⁴ Симон Кананеј и Јуда Искариотски, који је издао Исуса.

⁵ Исус посла ову дванаесторицу, заповедивши им: »Не идите незнабошцима и не улазите ни у један самаријски град, ⁶ него радије идите изгубљеним овцама израелског народа. ⁷ Идите и проповедајте говорећи: ‚Приближило се Царство небеско!‘ ⁸ Болесне лечите, мртве васкрсавајте, губаве чистите, демоне истерујте. Бесплатно сте добили, бесплатно и дајте. ⁹ Не носите злато, ни сребро, ни бакар у својим појасевима, ¹⁰ ни путну торбу, ни другу кошуљу, ни обућу, ни штап, јер радник заслужује своју храну.

¹¹ »И у који год град или село уђете, помно испитајте ко је тамо достојан вашег поверења, па останите код њега све док не одете. ¹² Кад уђете у тај дом, кажите: ‚Мир с вама.‘^{[a] 13} Ако је дом достојан, нека ваш мир остане у њему. А ако није достојан, нека вам се ваш мир врати. ¹⁴ Ако вас неко не прими и не саслуша ваше речи, изађите из тог дома или из тог града и отресите прашину са својих ногу. ¹⁵ Истину вам кажем: на Дан суда биће лакше Содоми и Гомори него том граду.«

Наговештај прогона

(Мк 13,9-13; Лк 21,12-17)

¹⁶ »Ево, шаљем вас као овце међу вукове. Зато будите лукави као змије, а безазлени као голубови. ¹⁷ Чувајте се људи, јер ће вас предавати судовима и батинати у својим синагогама. ¹⁸ Због мене ће вас изводити пред намеснике и цареве, за сведочанство њима и незнабошцима. ¹⁹ А кад вас предају, не брините се како ћете и шта ћете рећи, јер ће вам тога часа бити дато шта да говорите. ²⁰ Нећете, наиме, говорити ви, него ће у вама говорити Дух вашега Оца.