Old/New Testament

Пета пошаст: помор стоке

9 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи. ² Јер, ако одбијеш да га пустиш и наставиш да га задржаваш, ³ ГОСПОДЊА рука ће послати страшан помор на твоју стоку у пољима – на твоје коње, магарце и камиле, на твоја говеда, овце и козе. ⁴ Али ГОСПОД ће направити разлику између стоке Израелаца и стоке Египћана, па ниједно грло стоке која припада Израелцима неће угинути.‘«

⁵ А ГОСПОД одреди и време, рекавши: »ГОСПОД ће то сутра учинити у овој земљи.«

⁶ И ГОСПОД то сутрадан и учини: Египћанима угину сва стока, а не угину ниједно грло стоке која је припадала Израелцима. ⁷ Фараон посла људе и утврди да Израелцима ни једно једино грло није угинуло. Али фараоново срце ипак отврдну и он не хтеде да пусти народ.

Шеста пошаст: гнојни чиреви

⁸ Тада ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Узмите прегршти пепела из пећи, па нека Мојсије пред фараоном баци пепео према небу. ⁹ Од тога ће по целом Египту настати ситна прашина која ће и на људима и на животињама по целом Египту изазивати гнојне чиреве.«

¹⁰ И они узеше пепела из пећи и стадоше пред фараона. Мојсије баци пепео према небу, и гнојни чиреви избише на људима и на животињама. ¹¹ А чаробњаци нису могли да изађу пред Мојсија због чирева којима су били прекривени као и сви Египћани. ¹² Али ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао Мојсију.

Седма пошаст: грȁд

¹³ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Устани рано ујутро, па изађи пред фараона и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи, ¹⁴ иначе ћу овога пута све своје пошасти послати на тебе, на твоје службенике и на твој народ, да спознаш да на целом свету нема никога као што сам ја. ¹⁵ Јер, до сада сам могао да пружим руку и да тебе и твој народ ударим помором који би те збрисао са земље. ¹⁶ Али поштедео сам те ради тога да ти покажем своју силу и да се о мом имену говори по целом свету. ¹⁷ А ти се још уздижеш над мојим народом и не даш му да оде. ¹⁸ Сутра у ово време оборићу на тебе страшан грȁд, каквог није било у Египту откад је настао. ¹⁹ Зато сада нареди да се склони стока и све што имаш у пољима, јер ће се грȁд сручити на сваког човека и животињу који се затекну напољу, па ће погинути.‘«

²⁰ Они фараонови службеници који се уплашише речи ГОСПОДЊЕ, утераше своје робове и стоку унутра, ²¹ а они који не примише реч ГОСПОДЊУ к срцу, оставише своје робове и стоку напољу.

²² Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку ка небу, да се грȁд сручи на сав Египат, на људе и на животиње, и на све што расте на пољима Египта.«

²³ Када је Мојсије пружио штап према небу, ГОСПОД посла громове и грȁд, а муње се саставише са земљом. Тако је ГОСПОД сипао грȁд по Египту, ²⁴ и грȁд је падао, а муње се мешале с њим. Такво страшно невреме није задесило Египат откад је постао народ. ²⁵ Грȁд по целом Египту поби све што се нашло напољу од људи до животиња, помлати све што је расло у пољу и скрши свако дрво. ²⁶ Само у гошенском крају, где су живели Израелци, није било грȁда.

²⁷ Тада фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Овог пута сам згрешио. ГОСПОД је у праву, а ја и мој народ нисмо. ²⁸ Помолите се ГОСПОДУ, јер нам је доста грмљавине и грȁда, и ја ћу вас пустити – не морате више да останете.«

²⁹ »Чим изађем из града«, рече му Мојсије, »раширићу руке ка ГОСПОДУ, и грмљавина ће престати, а ни грȁд више неће падати – да спознаш да земља припада ГОСПОДУ. ³⁰ Али ја знам да се ти и твоји службеници још не бојите ГОСПОДА, Бога.«

³¹ Тако пропадоше лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан у цвету. ³² Али пшеница и крупник не пропадоше, јер касније дозревају.

³³ Мојсије оде од фараона и изађе из града, па рашири руке ка ГОСПОДУ. Грмљавина и грȁд престадоше, а ни киша више није падала на земљу. ³⁴ Када је фараон видео да су киша, грȁд и грмљавина престали, поново згреши: њему и његовим службеницима отврдну срце. ³⁵ Фараоново срце отврдну и он не хтеде да пусти Израелце, баш као што је ГОСПОД и рекао преко Мојсија.

Осма пошаст: скакавци

10 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону, јер сам њему и његовим службеницима отврднуо срце да бих међу њима могао да учиним ова своја знамења. ² Моћи ћеш да причаш својој деци и унуцима како сам поступио с Египћанима и каква сам знамења међу њима учинио да бисте знали да сам ја ГОСПОД.«

³ И Мојсије и Аарон одоше фараону и рекоше му: »Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: ‚Докле ћеш одбијати да се понизиш преда мном? Пусти мој народ да иде да ми служи. ⁴ Јер, ако не пустиш мој народ, сутра ћу на твоју земљу послати скакавце. ⁵ Тако ће прекрити површину земље да се она неће видети од њих. Прождреће све што вам је преостало после грȁда и оголити сва стабла која вам расту у пољу. ⁶ Испуниће твоје куће и куће свих твојих службеника и свих Египћана. Тако нешто до сада нису видели ни твоји очеви ни дедови откад су се настанили у овој земљи.‘«

Потом се Мојсије окрену и оде од фараона.

⁷ А службеници рекоше фараону: »Докле ће нам тај човек стварати невоље? Пусти те људе да иду да служе ГОСПОДУ, своме Богу. Зар још не видиш да је Египат уништен?«

⁸ Тада Мојсија и Аарона доведоше назад фараону, а он им рече: »Идите и служите ГОСПОДУ, своме Богу. Само, ко ће све ићи?«

⁹ »Ићи ћемо с нашим младима и старима«, рече Мојсије, »с нашим синовима и кћерима, с нашом ситном и крупном стоком, јер треба да одржимо ГОСПОДЊУ светковину.«

¹⁰ Фараон им рече: »Таман посла^[a] да вас пустим заједно са женама и нејачи! Види се да сте наумили неко зло! ¹¹ Нећемо тако. Него, нека само мушкарци иду да служе ГОСПОДУ, јер то сте тражили.«

И отераше их од фараона.

¹² ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку над Египтом, да на њега навале скакавци и прождру све растиње, све што је преостало после грȁда.«

¹³ И Мојсије пружи штап над Египтом, а ГОСПОД подиже источни ветар, који је целог тог дана и целе ноћи дувао земљом и до јутра донео скакавце. ¹⁴ Скакавци навалише на сав Египат и у силном мноштву попадаше по свим његовим крајевима. Толико их никада до тада није било, нити ће их икада бити. ¹⁵ Тако су прекрили сву земљу да се зацрнела и прождрли све растиње и све плодове дрвећа који су преостали после грȁда. У целом Египту не остаде ништа зелено ни на дрвећу ни на биљкама.

¹⁶ Фараон брже-боље позва Мојсија и Аарона и рече: »Згрешио сам против ГОСПОДА, вашега Бога, и против вас. ¹⁷ Опростите ми тај грех још само овај пут и помолите се ГОСПОДУ, вашем Богу, да од мене уклони ову смртоносну пошаст.«

¹⁸ Тада Мојсије оде од фараона и помоли се ГОСПОДУ. ¹⁹ И ГОСПОД промени ветар у веома снажан западњак, који дохвати скакавце и однесе их у Црвено море. Ни један једини скакавац не остаде нигде у Египту. ²⁰ Али ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да пусти Израелце.

Девета пошаст: тама

²¹ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку ка небу, да се на Египат спусти тама, тама која се може опипати.«

²² И Мојсије пружи руку ка небу, и на цео Египат се спусти густа тама која потраја три дана. ²³ Три дана људи нису могли да виде један другог, ни да се макну с места. Али тамо где су Израелци живели било је светлости.

²⁴ Тада фараон позва Мојсија и рече: »Идите и служите ГОСПОДУ. Ситна и крупна стока нека остане овде, а ваша нејач може с вама.«

²⁵ Али Мојсије рече: »Мораш да нам даш клане жртве и паљенице које ћемо принети ГОСПОДУ, нашем Богу. ²⁶ Зато ће и наша стока с нама – ни папак неће остати овде. Од ње треба да узмемо за жртве ГОСПОДУ, нашем Богу. Али док тамо не стигнемо, нећемо знати шта треба да принесемо ГОСПОДУ.«

Најава смрти египатских првенаца

²⁷ ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да пусти Израелце, ²⁸ него викну на Мојсија: »Одлази од мене и гледај да ми више не излазиш на очи! Јер, оног дана кад ми изађеш на очи, погинућеш!«

²⁹ »Добро си рекао«, рече Мојсије, »више ти нећу изаћи на очи.«

11 ГОСПОД рече Мојсију: »Послаћу још једну пошаст на фараона и Египат. После тога ће вас пустити одавде – у ствари, отераће вас. ² Реци народу да сваки мушкарац од свога суседа, а свака жена од своје сусетке затражи предмете од сребра и злата.«

³ ГОСПОД је учинио да Израелци нађу милост у очима Египћана, а и самог Мојсија су у Египту веома уважавали фараонови службеници и народ.

⁴ Мојсије рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Око поноћи ћу проћи кроз Египат. ⁵ Тада ће умрети сваки првенац у Египту, од прворођеног сина фараона који седи на престолу до прворођеног сина робиње која седи за млином. А угинуће и сва првина стоке. ⁶ По целом Египту проломиће се силан лелек, каквог није било, нити ће га икада више бити. ⁷ Али међу Израелцима ни пас неће залајати ни на човека ни на животињу.‘ По томе ћете знати да ГОСПОД разликује Египат од Израела. ⁸ Тада ће ми доћи сви ови твоји службеници, поклонити ми се и рећи: ‚Одлази, и ти и сав народ који иде за тобом!‘ После тога ћу отићи.«

И Мојсије, силно гневан, оде од фараона.

⁹ А ГОСПОД рече Мојсију: »Фараон вас неће послушати, да би се моја чуда умножила у Египту.«

¹⁰ Мојсије и Аарон учинили су сва та чуда пред фараоном, али је ГОСПОД отврднуо фараоново срце, па он није хтео да пусти Израелце из своје земље.

Ханаанкина вера

(Мк 7,24-30)

²¹ Онда Исус оде оданде и повуче се у тирски и сидонски крај.

²² А једна Ханаанка из тог краја изађе и повика: »Смилуј ми се, Господе, Сине Давидов! Кћер ми је опсео демон и она се страшно мучи.«

²³ Исус јој ништа не одговори, па му његови ученици приђоше и почеше да га моле: »Отпусти је, јер непрестано виче за нама.«

²⁴ А он им одговори: »Ја сам послан само изгубљеним овцама израелског народа.«

²⁵ Тада жена приђе Исусу и поклони му се, говорећи: »Господе, помози ми!«

²⁶ »Није право«, рече јој он, »да се од деце узме хлеб и баци псима.«

²⁷ »Да, Господе«, рече она, »али и пси једу мрвице које падну са стола њихових господара.«

²⁸ »Велика је твоја вера, жено«, рече јој тада Исус. »Нека буде како желиш.«

И истог часа њена кћи оздрави.

Излечење многих

²⁹ Исус оде оданде и дође на Галилејско море, а онда се попе на гору и седе. ³⁰ Дође му силан народ, доносећи са собом хроме, слепе, кљасте, неме и многе друге, па му их положише пред ноге, а он их излечи. ³¹ Народ се задиви видевши да су неми проговорили, кљасти оздравили, хроми проходали и слепи прогледали, па почеше да славе Израеловог Бога.

Исус храни четири хиљаде људи

(Мк 8,1-10)

³² Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.«

³³ А ученици га упиташе: »Где у овој пустоши да набавимо довољно хлеба да нахранимо оволики народ?«

³⁴ »Колико хлебова имате«, упита их Исус.

»Седам«, рекоше они, »и неколико рибица.«

³⁵ Тада Исус рече народу да поседа по земљи, ³⁶ узе оних седам хлебова и рибе, па кад је захвалио Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу. ³⁷ И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам пуних кошара. ³⁸ А оних који су јели било је четири хиљаде, не рачунајући жене и децу.

³⁹ Када је отпустио народ, Исус уђе у чамац и оде у магадански крај.